Lideri zemalja Zapadnog Balkana potpisali su u Trstu Sporazum o Transportnoj zajednici Zapadnog Balkana, dokument od koga se očekuje da omogući novu perspektivu infrastrukturnom povezivanju Zapadnog Balkana. Tu informaciju je potvrdila visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.
"Svih šest naših partnera na Zapadnom Balkanu izrazili su čvrstu volju da budu više integrisani. Građani regiona podržavaju njegovu evropsku perspektivu. Mi, sa druge strane, pružamo garancije da će vrata ostati otvorena i dajemo garancije da za njih postoji budućnost u EU. Kada sve što je neophodno bude ispunjeno – oni će se naći na našoj strani", rekla je Mogerini.
Visoka predstavnica Evropske unije je, međutim, potvrdila i da Bosna i Hercegovina nije bila među potpisnicama Sporazuma.
"Nadam se da će uskoro biti spremni to da učine. Lično sam želela da budu spremni danas. Ali, u redu je ako ne bude danas, nego sutra. Poštujem njihovu dinamiku, ali uz to mislim da Bosna i Hercegovina ima značajnu odgovornost prema svojim građanima", zaključila je Federika Mogerini.
Vaš browser nepodržava HTML5
Merkel i Makron na forumu u Trstu
Ono što je uz Samit definitivno bio događaj dana je susret italijanskog premijera Paola Đentilonija, nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Oni su iskazali potrebu za jačanjem Evropske unije koja bi, kako su naveli, trebalo da bude ujedinjenija.
Angela Merkel je potencirala da je politička stabilnost u regionu Zapadnog Balkana, stabilnost i za Evropsku uniju.
"Mi brinemo da se sve zemlje razviju jer je politička stabilnost u regionu stabilnost i za nas, ali realno moramo da učinimo više po tom pitanju", izjavila je Merkel.
Kada je reč o prihvatu izbeglica, nemačka kancelarka je istakla da izražava solidarnost prema Italiji, te kako se sa tim problemom moraju suočiti sve zemlje, ne samo Italija.
"Svi zajedno moramo da vodimo brigu o ilegalnim migracijama. Osim toga, težimo stabilizaciji stanja u Siriji, te u prilog tome razgovaramo i s drugim državama", poručila je Merkel.
Emanuel Makron, prvi čovek Francuske, ustvrdio je posle razgovora, da Evropu – kako se izrazio treba "obnoviti i revitalizovati", a ako se u tome ne uspe, "biće ostavljena na nemilost kritičarima". Istovremeno, založio se za veći angažman Francuske u rešavanju migrantske krize.
"Moramo da pomognemo Italiji oko migracione krize jer ljudima koji dolaze treba pružiti pomoći", poručio je Emanuel Makron.
"Italija je već puno učinila i učiniće sve što je moguće po pitanju prihvata ekonomskih migranata. Međutim, očekujemo i doprinos ostalih zemalja jer se migraciona politika ne može odnositi na samo jednu zemlju već mora biti zajednička tema. Moramo da pronađemo zajedničko rešenje na nivou EU", kazao je italijanski premijer.
Razgovor Merkelove, Makrona i Đentilonija
Prethodno je tokom dana bilo reči i o jedinstvenom tržištu Zapadnog Balkana čiji je glavni zagovarač evropski komesar za proširenje EU Johanes Han.
"To znači stvaranje područja od oko 20 miliona ljudi gde će konačno postojati slobodan protok roba i usluga", poručio je Han.
Han je objasnio da bi zajedničko ekonomsko područje trebalo da pospeši trgovinsku razmenu na Zapadnom Balkanu koja je "za razliku od trgovanja sa Evropskom unijom, trenutno u stagnaciji".
"Oni koji smatraju da će regionalno ekonomsko tržište moglo da ometa ideju budućeg članstva Zapadnog Balkana u EU greše. Upravo je suprotno. Ovde je reč o pripremi podneblja za jedinstveno tržište Evropske unije, onda kada te zemlje to mogu postati", naglasio je Johanes Han.
Ranije tokom dana potpisan je i sporazum o Mehanizmu za razvoj i inovacije preduzeća na Zapadnom Balkanu (Western Balkans Enterprise Development and Innovation Facility) u vrednosti od 48 miliona evra za podršku firmama Zapadnog Balkana.
Italija, država koja trenutno predsedava Berlinskim procesom, ugostila je najviše zvaničnike Albanije, Bosne i Hercegovine (BiH), Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije, predstavnike punopravnih članica Evropske unije Hrvatske, Slovenije, Austrije, Francuske, Nemačke i Italije – kao i zastupnike, kako Evropske unije (EU), tako i međunarodnih finansijskih institucija.
Kočo Angjušev, predstavnik Makedonije čija Vlada je pre oko mesec dana preuzela mandat, potvrdio je snažnu podršku te zemlje Berlinskom procesu i razvijanju dobrosusedskih odnosa. Pomenuo je i da je na agendi novih vlasti razvoj izvoza i infrastrukutre.
"Na primer, jednom kamionu je za prolazak od Turske do Hrvatske potrebno tri do četiri dana i prelazak mnoštva granica. To sve iziskuje nepotrebne troškove i prepreke. Sjajna ideja zajedničkog tržišta pruža nadu da bi to moglo poboljšati našu saradnju", rekao je Angjušev.
Ministar finansija Srbije Dušan Vujović smatra da će Zapadni Balkan ekonomskom integracijom početi da uči kako funkcioniše poslovno okruženje Evropske unije – čijem članstvu teži.
"Dobijamo signale da se reintegrišemo. Neko ih tumači rečima: 'Evropa je daleko pa uzmite vežbajte kod kuće'. Gube iz vida koju će to dobrobit doneti u kasnijem procesu integracija čitavog područja. Mnogo je dobrih razloga za to", poručio je Vujović, govoreći o zajedničkom funkcionisanju tržišta.
Predstavnici Kosova govorili su o poboljšanjima u poslovnoj sferi kojima su doprinele izmene propisa tamošnjih vlasti. Međutim, ima još mnogo toga što treba preduzeti, poručio je na forumu kosovski predstavnik Benja Mustafa.
"Posvećeni smo stvaranu povoljnog okruženja, kako za strane tako i za domaće investitore. Kao i za saradnju sa stranim i domaćim partnerima u razvijanju privatnog sektora. Da ojačamo radni potencijal građana i poboljšamo infrastrukturu", rekao je Mustafa.
Predstavnici Bosne i Hercegovine i Crne Gore Mirko Šarović i Dragica Sekulić na skupu su govorili o potencijalima za ulaganje u te dve zemlje, te garancijama države za to.
"Energetika upravo zbog toga što BiH ima mnoge hidropotencijale, a drvoprerađivačka industrija jer smo jako bogati šumom", rekao je Šarović.
Mnogo je dobrih razloga za ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana: Dušan Vujović
Crnogorska ministarka Sekulić je kao jedan od glavnih aduta iznela skorašnje članstvo u NATO.
"Da bismo bili još konkurentniji Crna Gora je liberalizovala poslovne propise. Nedavno smo postali i članica NATO-a što nas stavlja na listu visoko bezbednih zemalja", rekla je Sekulić.
Samu srž značaja ekonomske integracije možda je dao Anđelino Alfano – osvrnuvši se na nastanak Evropske zajednice za ugalj i čelik, nakon Drugog svetskog rata, preteče današnje moderne Evropske unije.
"Kada se razvija ekonomija nema ratova. Ekonomska saradnja je Evropi posle Drugog svetskog rata donela period mira. Krenulo je to sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik. Takva saradnja na Zapadnom Balkanu je postala naš najznačajniji interes i to je vrlo značajna perspektiva", zaključio je Alfano.
Pored Johanesa Hana, Evropsku uniju na skupu predstavljaju visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i komesarka za transport Violeta Bulc.
Uoči početka skupa, Federika Mogerni je u utorak u Briselu poručila, da će se u Trstu razgovarati o "konkretnim projektima" za pospešenje ekonomskog razvoja regiona i sprovođenja reformi. Istovremeno, zvanični protokol skupa predviđa da učesnici potpišu Ugovor o saobraćajnoj zajednici od koga se očekuje da pospeši integraciju saobraćajne mreže Zapadnog Balkana i EU.
Očekuje se da Evropska komisija najavi dodelu novih sredstava u okviru godišnjeg "paketa povezivanja", dok bi istovremeno, partneri zemalja Zapadnog Balkana trebalo da usaglase akcioni plan za razvoj regionalnog ekonomskog područja.
Jedinstveno evropsko tržište
Četvrti samit po redu ovakvog tipa (posle Berlina 2014., Beča 2015. i Pariza 2016.) održava se u trenutku pojačanog evroskepticizma i to u godini u kojoj je Velika Britanija počela proces napuštanja EU, ali i u toku svojevrsnog petogodišnjeg veta stavljenog na pridruživanje – što je još 2014. obelodanio predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.
Samit u Trstu održava se u okviru inicijative otpočete Berlinskim procesom 2014. u Nemačkoj – s ciljem pospešivanja evropske perspektive država sa tog područja koje su u procesu evrointegracija i njihovog ekonomskog osnaživanja i povezivanja.
O Samitu je nedavno za Radio Slobodna Evropa govorio komesar Johanes Han. Naveo da se radi o konkretnoj pripremi Zapadnog Balkana za pridruživanje EU.
Istakao je i da očekuje potvrđivanje ideja o formiranju zajedničkog tržišta država Zapadnog Balkana od ukupno 20 miliona ljudi što, kako je rekao, vidi kao početak integracije u jedinstveno evropsko tržište.
"Ideja koja je na stolu podrazumeva regionalno ekonomsko područje. Ne govorim i ne govorimo o carinskoj uniji – već o prvom koraku ka budućoj integraciji u jedinstveno evropsko tržište. Dakle to je priprema za budući pristup Evropskoj uniji", rekao je Han u intervjuu za RSE krajem juna.
Pred susret su u Trstu na snazi opsežne mere bezbednosti
Težnje koje faktički stižu sa značajnih pozicija unutar EU izazvale su dosta kontroverzi na području Zapadnog Balkana.
S početka čelnicima država Zapadnog Balkana nije bilo jasno o čemu se tačno radi, pogotovo što je deo javnog mnenja Srbije potencirao da je Brisel skoro pa usvojio ideju novopečenog predsednika Srbije Aleksandra Vučića predstavljenoj u javnosti Srbije kao projekat carinske unije država Zapadnog Balkana.
Međutim, Brisel – a i sam Han – naglašavaju da je predloženo osnivanje jedinstvenog ili zajedničkog tržišta i da ne može biti reči ni o kakvoj carinskoj uniji.
Zvaničnici Kosova su ranije izneli argument da Srbija i BiH nisu priznali državnost, da građanima Kosova nisu dozvoljene posete tim državama, te je u tim okolnostima, kako navode, nelogično razmatrati zajedničko tržište.
Formiranjem jedinstvenog tržišta transportne infrastrukture, kopnenog, rečnog i pomorskog saobraćaja između Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana – šest činilaca sa tog podneblja usvojilo bi pravne tekovine EU na ovom polju, što im je ujedno i obaveza u pristupnim pregovorima.