Iako ukrajinska kriza nije bila u zvaničnoj agendi samita G20, bila je to glavna tema neformalnih razgovora. Predsednik Rusije Vladimir Putin otišao je prvi sa samita u Australiji, gde je bio izložen kritikama od strane svetskih lidera zbog ruske uloge u ukrajinskoj krizi
Svetski lideri usaglasili su se takozvanog Brizbejnskog akcionog plana koji su u februaru izradili ministri G20, a kojim bi se podstakao kolektivni BDP za najmanje dva posto. U svom govoru, premijer Australije Toni Abot istakao je da će ove reforme otvoriti milione radnih mesta. On je takođe naveo da postoji plan za povećanje globalnog učešća žena u domenu radne snage, kao i da se smanji izbegavanje plaćanja taksi od strane multinacionalnih kompanija.
Abot se složio da preduzme snažne i efikasne akcije za sprečavanje klimatskih promena, nakon pritiska koje je imao od strane američkih i evropskih lidera. Abota su eko aktivisti kritikovali zbog toga što u agendu samita nije uključio klimatske promene.
Iako ukrajinska kriza nije bila u zvaničnoj agendi samita, bila je to glavna tema neformalnih razgovora. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin otišao je ranije sa samita G20 u Australiji, gde je bio izložen kritikama od strane svetskih lidera zbog ruske uloge u ukrajinskoj krizi, prenose mediji.
Kako javlja naš centralni servis, Putin je prekršio protokol time što je održao konferenciju za medije za odabranu grupu reportera, a potom je napustio Australiju pre zvaničnog saopštenja članova G20.
Zvanični Kremlj ranije je negirao da će Putin ranije napustiti samit zbog zajedničkog međunarodnog kriticizma s kojim se suočio zbog podrške koju Moskva daje proruskim separatistima na istoku Ukrajine. Predsednik Rusije se na press konferenciji, koju je prenosila ruska državna televizija, požalio da je nepravedno kritikovan za događaje koji su izvan njegove kontrole.
Međutim, atmosferu na sastanku Putin je okrakterisao kao “konstruktivnu”, dodavši da “se neki naši stavovi ne podudaraju, ali su diskusije bile celovite, konstruktivne i veoma korisne”.
On se takođe zahvalio australijskom premijeru Toniju Abotu za organizovanje ovog događaja, uprkos tome što ga je domaćin snažno kritikovao poslednjih dana.
Podsetimo, Putin je uoči odlaska u Brizbejn izjavio da postoje "dobri izgledi" za rešavanje sukoba u Ukrajini.
Putinov odlazak usledio je nakon što su se u nedelju sastali američki predsednik Barak Obama i premijeri Australije i Japana, te objavili zvanično saopštenje u kojem kažu da se zajednički “protive navodnoj ruskoj aneksiji Krima i njenim akcijama za destabilizaciju istočne Ukrajine”.
Rusija je optužena da je proruske separatiste opkrbila raketnim sistemom zemlja – vazduh, za koji se pretpostavlja da je odgovoran za obaranje malezijskog aviona MH17 u julu, kada je stradalo 298 ljudi.
Obama je u subotu kazao da obaranje MH17 pokazuje “rusku agresiju na Ukrajinu” i “pretnju svetu”.
I drugi lideri samita G20 javno su odbacili Putinove tvrdnje da nema ruskih snaga u istočnoj Ukrajini.
Ove primedbe su usledile nakon što je visoki komandant NATO u Evropi saopštio da je “više kolona” trupa, tenkova, artiljerije i antivazduhoplovnih sistema ušlo u istočnu Ukrajinu iz Rusije prošle sedmice.
Iako ukrajinska kriza nije bila u zvaničnoj agendi samita, bila je to glavna tema neformalnih razgovora koje je ruski predsednik vodio sa britanskim premijerom Dejvidom Kamerunom, francuskim predsednikom Fransoa Olandom, italijanskim premijerom Mateom Rencijem, te s kanadskim predsednikom Vlade Stivenom Harperom.
Kameron i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali su odvojeno na marginama samita, te upozorili da bi se Rusija mogla suočiti sa novim sankcijama ukoliko ne povuče svoje trupe i naoružanje iz istočne Ukrajine.
Kameron je rekao da je, nakon Putinovog odlaska iz Brizbejna, samit G20 “poslao jasnu poruku” ruskom predsedniku. Britanski premijer je ranije izjavio da će, ukoliko se nastavi dalja destabilizacija Ukrajine “ostatak sveta – Eropa, Amerika, Britanija – biti primoran da preduzme dalje akcije u vidu sankcija”.
Merkelova je rekla novinarima da EU uzima u obzir nove finansijske sankcije protiv pojedinaca iz Rusjie zbog krize u Ukrajini.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je da će se ministri spoljnih poslova EU sastati u novembru kako bi razmotrili dalje korake protiv Rusije, ukoliko ne povuče svoje trupe i naoružanje sa ukrajinske teritorije. On je dodao da Kremlj mora iskoristiti svoj uticaj na pobunjenike i naterati ih da poštuju sporazum o obustavi vatre iz septembra, a koji se, kaže van Rompej, krši svakodnevno.