Grčki premijer Antonis Samaras je zatražio još vremena za primenu oštrih budžetskih rezova i reformi uoči ključnih pregovora sa kreditorima iz Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
On će se u sredu u Atini sastao sa šefom eurozone Žan-Klod Junkerom, čime je pokrenut diplomatski maraton za dobijanje boljih uslova za paket pomoći.
"Ono što je nama potrebno je 'prostor za disanje' da bismo brzo oživeli ekonomiju. Dozvolite mi da budem jasan. Ne tražimo više novca. Držimo se naših obaveza i ispunjavamo sve uslove ", rekao je Samaras.
Nakon Junkerove posete, grčki premijer će se sastati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu u petak i francuskim predsednikom Franosa Olandom u subotu u Parizu.
Glavna tema razgovora biće da li je Grčka učinila dovoljno da bi dobila novu tranšu finansijske pomoći od 31,5 milijardi eura sledećeg meseca.
"Dozvolite mi da budem direktan: mi ne tražimo još novca. Poštujemo svoje obaveze", rekao je Samaras u intervjuu nemačkom listu Bild objavljenom u sredu.
On je naglasio da u Grčkoj "mora da se pokrene privredni rast da bi se smanjio deficit".
"Sve što želimo je malo prostora za disanje, kako bismo brzo oživeli ekonomiju i povećali prihode države", rekao je grčki premijer.
Izvor iz grčke Vlade rekao je da premijer neće insistirati na ovoj ideji tokom susreta sa međunarodnim zvaničnicima, zbog bojazni da bi mogao da naruši odnose sa kreditorima, javlja BBC.
Janis Vanovfakis, profesor ekonomije na Univerzitetu u Atini, rekao je da je Samarasova ocena o prostoru za disanje duboko i tragično pogrešna.
“Grčkoj ne treba dodatni prostor za disanje. Ona uopšte više ne diše”, kazao je Vanovfakis za BBC.
Dodao je da je rešenje koje je EU implementirala kako bi se borila protiv krize u Grčkoj, „veoma besmisleno“ – davanje ogromnih pozajmica "pod uslovom da Grčka sprovodi mere štednje koje će smanjiti nacionalni dohodak iz kojeg taj ogroman kredit treba biti otplaćen", zahtevaju još viši krediti i više štednje.
Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker izjavio je u ponedeljak da Grčka neće izaći iz evrozone ocenivši da bi to u ovom trenutku bilo politički neprihvatljivo jer bi nosilo određene rizike.
Junker je u intervjuu za austrijski list "Tiroler tagescajtung" naveo da izlazak Grčke iz evrozone nije opcija "osim ako Grčka ne prekrši sve uslove i ne sprovede dogovoreno".
“Ako Grčka odbije da potpuno sarađuje po pitanjima vezanim sa budžetsku konsolidaciju i strukturne reforme, onda će neko morati da se pozabavi tim pitanjem”, rekao je Junker, koji je i predsedavajući sastancima ministara finansija članica EU.
Junker nije mogao da precizira da li će biti postignut dogovor unutar EU da se Atini ipak odobri produženje roka pre podnošenja izveštaja revizorske kontrole u septembru.
Trojka koju čine EU, Evropska centralna banka i MMF objaviće sledećeg meseca izveštaj o napretku Grčke, a od njegovog sadržaja zavisiće dalji koraci koje će preduzeti strani finansijeri.
Ukoliko Grčka ne dobije nova sredstva, država će bankrotirati i verovatno napustiti eurozonu. Samaras je pod pritiskom da pokaže da Grčka može da ispuni svoje obaveze i uštedi 11,5 milijardi eura u naredne dve godine, kako bi dobila novac.
Grčka kasni u sprovođenju reformi dogovorenih u zamenu za pomoć, zbog čega brojnim zemljama, pre svega Nemačkoj, najvećem donatoru pomoći, ponestaje strpljenja, pa su sve glasnije priče da će Grčka morati da napusti evrozonu.
Javni dug zvanične Atine iznosi više od 300 milijardi evra, a grčka ekonomija prolazi kroz petu godinu recesije, uz stopu nezaposlenosti iznad 23 odsto.
Grčka koaliciona vlada nada se da će moći da dogovori nove uslove pomoći, pre svega produženje roka za sprovođenje mera štednje.
Dan pre Samarasovog susreta sa evropskim čelnicima, američka bonitetna agencija Mudiz ocenila je da su preduzete reforme u Grčkoj, Irskoj, Portugaliji i Španiji poboljšale ekonomsku situaciju u tim zemljama ali da će biti potrebne godine za njihov izlazak iz krize.
On će se u sredu u Atini sastao sa šefom eurozone Žan-Klod Junkerom, čime je pokrenut diplomatski maraton za dobijanje boljih uslova za paket pomoći.
"Ono što je nama potrebno je 'prostor za disanje' da bismo brzo oživeli ekonomiju. Dozvolite mi da budem jasan. Ne tražimo više novca. Držimo se naših obaveza i ispunjavamo sve uslove ", rekao je Samaras.
Nakon Junkerove posete, grčki premijer će se sastati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu u petak i francuskim predsednikom Franosa Olandom u subotu u Parizu.
Glavna tema razgovora biće da li je Grčka učinila dovoljno da bi dobila novu tranšu finansijske pomoći od 31,5 milijardi eura sledećeg meseca.
"Dozvolite mi da budem direktan: mi ne tražimo još novca. Poštujemo svoje obaveze", rekao je Samaras u intervjuu nemačkom listu Bild objavljenom u sredu.
On je naglasio da u Grčkoj "mora da se pokrene privredni rast da bi se smanjio deficit".
"Sve što želimo je malo prostora za disanje, kako bismo brzo oživeli ekonomiju i povećali prihode države", rekao je grčki premijer.
Izvor iz grčke Vlade rekao je da premijer neće insistirati na ovoj ideji tokom susreta sa međunarodnim zvaničnicima, zbog bojazni da bi mogao da naruši odnose sa kreditorima, javlja BBC.
Janis Vanovfakis, profesor ekonomije na Univerzitetu u Atini, rekao je da je Samarasova ocena o prostoru za disanje duboko i tragično pogrešna.
“Grčkoj ne treba dodatni prostor za disanje. Ona uopšte više ne diše”, kazao je Vanovfakis za BBC.
Dodao je da je rešenje koje je EU implementirala kako bi se borila protiv krize u Grčkoj, „veoma besmisleno“ – davanje ogromnih pozajmica "pod uslovom da Grčka sprovodi mere štednje koje će smanjiti nacionalni dohodak iz kojeg taj ogroman kredit treba biti otplaćen", zahtevaju još viši krediti i više štednje.
Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker izjavio je u ponedeljak da Grčka neće izaći iz evrozone ocenivši da bi to u ovom trenutku bilo politički neprihvatljivo jer bi nosilo određene rizike.
Junker je u intervjuu za austrijski list "Tiroler tagescajtung" naveo da izlazak Grčke iz evrozone nije opcija "osim ako Grčka ne prekrši sve uslove i ne sprovede dogovoreno".
“Ako Grčka odbije da potpuno sarađuje po pitanjima vezanim sa budžetsku konsolidaciju i strukturne reforme, onda će neko morati da se pozabavi tim pitanjem”, rekao je Junker, koji je i predsedavajući sastancima ministara finansija članica EU.
Junker nije mogao da precizira da li će biti postignut dogovor unutar EU da se Atini ipak odobri produženje roka pre podnošenja izveštaja revizorske kontrole u septembru.
Trojka koju čine EU, Evropska centralna banka i MMF objaviće sledećeg meseca izveštaj o napretku Grčke, a od njegovog sadržaja zavisiće dalji koraci koje će preduzeti strani finansijeri.
Ukoliko Grčka ne dobije nova sredstva, država će bankrotirati i verovatno napustiti eurozonu. Samaras je pod pritiskom da pokaže da Grčka može da ispuni svoje obaveze i uštedi 11,5 milijardi eura u naredne dve godine, kako bi dobila novac.
Grčka kasni u sprovođenju reformi dogovorenih u zamenu za pomoć, zbog čega brojnim zemljama, pre svega Nemačkoj, najvećem donatoru pomoći, ponestaje strpljenja, pa su sve glasnije priče da će Grčka morati da napusti evrozonu.
Javni dug zvanične Atine iznosi više od 300 milijardi evra, a grčka ekonomija prolazi kroz petu godinu recesije, uz stopu nezaposlenosti iznad 23 odsto.
Grčka koaliciona vlada nada se da će moći da dogovori nove uslove pomoći, pre svega produženje roka za sprovođenje mera štednje.
Dan pre Samarasovog susreta sa evropskim čelnicima, američka bonitetna agencija Mudiz ocenila je da su preduzete reforme u Grčkoj, Irskoj, Portugaliji i Španiji poboljšale ekonomsku situaciju u tim zemljama ali da će biti potrebne godine za njihov izlazak iz krize.