Vlasti Salvadora uvele su vanredno stanje posle rekordnog broja ubistava u jednom danu kako bi se smanjilo nasilje bandi koje već dugo terorišu tu centralnoameričku zemlju. Analitičari, međutim, spekulišu da je poslednji talas nasilje posledica propasti navodnog dogovora vlasti i zloglasnih bandi usled kojeg je smanjen broj ubistava, pišu svetski mediji.
Nasilje bandi i siromaštvo
Parlament Salvadora odobrio je 27. marta vanredno stanje kojim su suspendovane ustavne garancije i olabavljena pravila hapšenja na 30 dana kako bi se suzbio rekordni talas ubistava povezanih s bandama, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Mere koje je zatražio predsednik Najib Bukele (Nayib) i koje su poslanici usvojili oko tri sata ujutru 27. marta, usledile su pošto su prethodnog dana ubijene 62 osobe.
U Salvadoru već dugo nasilne bande poput MS-13 terorišu gradove i reketiraju vlasnike preduzeća, piše američki list, dodajući da su te kriminalne organizacije takođe prisutne u SAD pošto su sveprisutno nasilje i endemsko siromaštvo doveli do masovne migracije na sever.
Iako se Bukeleu pripisuju zasluge za smanjenje nasilnih zločina i ubistava, Salvador je i dalje jedna od najnasilnijih zemalja na svetu. Prema podacima brazilskog instituta Igarpe Salvador je na sedmom mestu po broju ubistava.
Zbog talasa ubistava 26. marta mnoge kompanije su zatvorile radnje. Stanovnici glavnog grada San Salvadora rekli su da su zatvorene vođe bandi naredile nasilje prema vlasnicima malih preduzeća i ljudima iz radničke klase koji su često meta iznuda.
Ograničavanje prava
Odobravanjem vanrednog stanja u parlamentu, gde Bukeleovi saveznici imaju većinu, ograničeni su pravo na slobodno okupljanje i nepovredivost prepiske i komunikacije, dok su dozvoljena hapšenja bez naloga, prenosi agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Bukele je u saopštenju koju je na Tviteru (Twitter) objavio predsednik Kongresa Ernesto Kastro (Castro) naveo da se mora pustiti "agenti i vojnici da rade svoj posao".
Takođe je zatražio od tužilaštva da "bude efikasno u svim" slučajevima protiv članova bandi, upozoravajući da će obratiti pažnju na "sudije koje favorizuju kriminalce".
Bukele uživa široku podršku u Salvadoru otkada je izabran 2019. zbog svojih obećanja da će se boriti protiv organizovanog kriminala i poboljšati bezbednost, ali je takođe optuživan za autoritarne tendencije.
Njegovi saveznici takođe imaju veliku većinu u Kongresu, što nije zabeleženo otkako je mirovnim sporazumom 1992. okončan 12-godišnji krvavi građanski rat.
Tajni dogovor vlade i bandi
Poslednji talas nasilja s nasumičnim ubistvima uličnih prodavaca, putnika u javnom prevozu i kupaca na pijacama preti da zatamni uspeh harizmatičnog mladog predsednika koji ima jedan od najboljih rejtinga u svetu s oko 85 odsto podrške, piše Njujork tajms (The New York Times), ističući da se činilo da je Bukele ispunio obećanje da će uvesti red i zakon na ulice Salvadora.
Smanjenje nasilja, međutim, kako ukazuje list, možda nije plod Bukeleove bezbednosne politike, već tajnog dogovora vlade i bandi koji je izgleda bio postignut ubrzo pošto je on izabran za predsednika, što je prvi put otkrio portal El Faro u septembru 2020.
Američko Ministarstvo finansija u decembru je uvelo sankcije visokim zvaničnicima Salvadora, uključujući zamenika ministra pravde i javne bezbednosti, zbog njihove uloge u pregovorima o "tajnom primirju s vođama bandi". U okviru tajnih pregovora, prema Ministarstvu finansija SAD, vlada je obezbedila finansijske podsticaje bandama i povlašćeni tretman vođama bandi u zatvoru, kao što je pristup mobilnim telefonima i prostitutkama. Zauzvrat, bande su izgleda obećale da će smanjiti nasilje i ubistva.
Bukele je poslednji u dugom nizu predsednika Salvadora koji su optuženi za pregovore s bandama i ustupke kako bi ih podstakli da održavaju mir, navodi list, dodajući da je takvu taktiku koristilo niz vlada kako bi pobedile na izborima i privukle stanovništvo umorno od beskrajnog nasilja. Predsednik Salvadora je negirao optužbe o tajnom dogovoru s bandama i isticao svoj oštar pristup kao razlog zbog kojeg je broj ubistva dramatično pao.
Bezbednosni i politički analitičari kažu da izgleda da je navodni sporazum možda propao i spekulišu da je poslednje nasilje možda taktika pritiska bandi da ponovo pregovaraju o uslovima dogovora s Bukeleovom vladom, ukazuje list. Nasilje je bilo nasumično, a ne rezultat spora između članova bande ili zastrašivanja prodavaca koji su odbijali da plate reket, kao što je često bio slučaj.
Bande s desetinama hiljada članova
Subota, 26. mart, sa 62 ubistava bila je najnasilnijih 24 sata u centralnoameričkoj državi od završetka građanskog rata 1992. godine, ukazuje BBC.
Prošle godine, zemlja zahvaćena nasiljem bandi imala je 1.140 ubistava, što je najmanje u poslednjih 30 godina.
Međutim, ističe, britanski javni servis, to je i dalje 18 ubistava na 100.000 stanovnika.
Vlasti navode da bande MS-13 i Barrio-18, između ostalih, imaju oko 70.000 članova i da su odgovorne za ubistva, iznude i trgovinu drogom.
Nekoliko sati pre nego što su poslanici glasali o vanrednom stanju, koje će trajati 30 dana, policija je saopštila da su četiri vođe bande MS-13 uhapšene zbog niza ubistava.
U novembru je sličan talas nasilja doveo do toga da je više od 40 ljudi ubijeno u roku od tri dana.
Prethodno je u aprilu 2020. godine, dok se korona virus širio Salvadorom, Bukele uveo izolaciju 24 sata dnevno za zatvorene članove bande pošto je više od 50 ljudi ubijeno za tri dana.
On je tada tvrdio da su mnoga ubistva naručena iza rešetaka i rekao je da će zatvorenici koji pripadaju rivalskim bandama biti naterani da dele ćelije u pokušaju da se prekinu linije komunikacije.