Sakib Ademović već 28 godina živi nedaleko od Prizrena na jugozapadu Kosova, a stalno sanja Gornje Vrsinje kod Vlasenice u Bosni i Hercegovini (BiH), odakle je rodom.
Ovaj sedamdesetogodišnjak trenutno nema mogućnost da poseti svoje selo.
On nema važeća putna dokumenta ni Kosova ni Bosne i Hercegovine.
Sakib Ademović tokom razgovora sa reporterom RSE.
Sakib je došao na Kosovo tokom rata u Bosni i Hercegovini. Rat ga je sa roditeljima zatekao u Han Pijesku, 30 kilometara od rodnog mesta, gde je radio u poljoprivrednom kombinatu.
Nakon što mu je u selu sve bilo spaljeno, a pojedini članovi rodbine i ubijeni, kaže da su sa porodicom pokušali da pronađu utočište van BiH.
Ime Sakiba Ahmetovića na spisku pomoći za izbeglice na Kosovu 1992. godine.
"Moj brat Nijazim, koji se tada zatekao u blizini Sarajeva, je školskog druga Srbina, koji je bio pilot helikoptera, zamolio da nas nekako izvuče iz Han Pijeska i prebaci u neko mesto gde nema toliko opasnosti", kaže Sakib.
"On nas je obavestio kada i gde da ga čekamo u Sokocu (gradić u blizini Sarajeva) pošto je sa Pala (opština u Istočnom Sarajevu, deo Republike Srpske) prevozio ranjenike. Po dogovoru, mi smo tamo otišli i onda nas je prevezao do Batajnice u Beogradu. Pilot je posle toga nastavio svoj posao a mi smo došli na Kosovo gde sam u selu Koriša kod Prizerna imao sestru", ispričao je Sakib.
U ovom albanskom selu na putu Prizren - Suva Reka par godina su živeli kod sestre. Kada više zet nije mogao finansijski da izdrži, odselili su se u Prizren, a Sakib je počeo da radi u poljoprivredi.
Ubrzo su mu umrli roditelji, a brat je, nakon ženidbe, napustio Kosovo.
Sakib je, kako kaže, često ostajao bez posla i krova nad glavom sve dok nije upoznao Ismeta Ališanija iz prizrenskog kraja.
Sakib Ademović radi kod Ismeta Ališanija iz prizrenskog kraja čuvajući stoku i živi u štali.
Ima krov nad glavom i dobija hranu. Na tome mu je, kaže, zahvalan.
Međutim, smatra da bi mu bilo kakva pomoć bila od velikog značaja. Stoga je prošle godine, po prvi put od kada je na Kosovu, otišao u opštinsku Kancelariju za zajednice i povratak u Prizrenu kako bi se prijavio, zatražio da mu se reši status i daju kosovska dokumenta. Ne zna da objasni zašto je toliko čekao i što do sada nije rešio ova pitanja.
Navodi da ima samo ličnu kartu iz perioda SFRJ, izvod rođenih i uverenje da je državljanin BiH kao i da nije osuđivan u periodu kada je živeo u rodnom kraju.
Pokazuje dokumenta koja poseduje.
Kosovska dokumenta bi mu omogućila da stekne i pravo na staračku penziju ili socijalnu pomoć.
Međutim, Igbala Fazljiji-Rama, vršiteljka dužnosti rukovodioca opštinske kancelarije za zajednice i povratak u Prizrenu, u izjavi za RSE međutim kaže da Ademovića ne mogu "nigde da svrstaju".
"U našoj uredbi postoje samo raseljana lica i povratnici", Igbala Fazljiji-Rama iz kancelarije za zajednice i povratak u Prizrenu.
"Ademovića ne možemo da svrstamo ni u jednu ni u drugu kategoriju. Tražio je da mu obezbedimo bilo kakav dokument kako bi regulisao svoja prava, računajući i penziju. Konsultovala sam nadležne u opštini i na početku smatrala da mu to ne možemo obezbediti jer sam znala da on uopšte nije prijavljen", navodi Fazljiji-Rama.
Iz opštine kažu da je Sakib Ademović u dokumentaciji komesarijata za izbeglice Kosova i opštinske organizacije Crvenog krsta u Prizrenu evidentiran kao izbeglica 1999. u Kukešu na severu Albanije za vreme NATO intervencije na SR Jugoslaviju kada je sa ostalim, uglavnom Albancima, isteran iz sela Koriše gde je tada živeo.
Fazljiji-Rama obećava da će ovih dana razgovarati sa gradonačelnikom, pošto je već zakazala sastanak.
U opštini su inače spremni da mu izgrade kuću. Problem je što na svoje ime nema plac i kosovska dokumenta.
Na osnovu Zakona o državljanstvu, državljanstvo Kosova se između ostalog dobija rođenjem na Kosovu, adaptacijom, te naturalizacijom.
Kako bi se državljanstvo dobilo naturalizacijom, potrebno je da osoba na dan podnošenja zahteva bude punoletna, da ima petogodišnji neprekidan boravak na Kosovu nakon dobijanja dozvole za stalni boravak, te i da ima dovoljno materijalnih sredstava da obezbedi život sebi bez korišćenja socijalne pomoći i dr.
Sakib nastavlja da živi od ljudi dobre volje uz želju da još jednom poseti svoj rodni kraj.
"Noću zbog toga ne mogu da spavam", kaže Sakib Ahmetović dok briše suze.