Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu ukinulo je prvostepenu presudu kojom su pripadnici paravojne formacije "Šakali" osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne zbog zločina u selima kod Peći tokom 1999. godine i predmet vratilo Višem sudu na ponovno suđenje.
Iz Apelacionog suda je saopšteno da „prvostepena presuda ima bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer su činjenice koje su navedene u presudi nerazumljive i protivrečne same sebi“.
Činjenično stanje iz prvostepene presude je ostalo nepotpuno utvrđeno zbog čega je, po oceni Apelacionog suda, ona morala biti ukinuta, a predmet vraćen na ponovno odlučivanje.
Ukinutom presudom Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu optuženi su bili osuđenii zbog ubistva više od 120 civila u selima Ćuška, Zahač, Pavlan i Ljubenić, među kojima je najmlađa žrtva imala 19 godina, a najstarija 87 godina.
Za taj zločin, posebno Odeljenje Višeg suda u Beogradu osudilo je 11. februara prošle godine devet pripadnika paravojne formacije "Šakali" na ukupno 106 godina zatvora.
Komandant 177. Vojno-teritorijalnog odreda Peć Toplica Miladinović osuđen je tada na maksimalnih 20 godina zatvora.
Maksimalne kazne zatvora od po 20 godina izrečene su i pripadnicima tog odreda - Dejanu Bulatoviću i Milojku Nikoliću, Ranko Momić osuđen je na 15 godina zatvora, Abdulah Sokić na 12 godina, Srećko Popović na 10, Siniša Mišić na pet godina, dok su na po dve godine osuđeni Slaviša Kastratović i Boban Bogićević.
Pripadnik teritorijalne odbrane Veljko Korićanin i pripadnik policije Radoslav Brnović su oslobođeni optužbi.
Zločin je počinjen tokom aprila i maja 1999. godine, a u optužnici se navodi da operacija u selima u kojima su izvršena ubistva nije imala nikakav direktan vojni cilj.
"Šakali", jedan od ratnih snimaka
Pripadnici Šakala su pri izvršenju zločina pokazali izuzetnu surovost, brutalnost, bezosećajnost i bezobzirnost.
Ubistva su vršena na svirep i podmukao način, neretko se pucalo žrtvama u leđa, nakon čega je većina tela zapaljena da bi bilo onemoguće utvrđivanje identiteta žrtava.
Jedan od svedoka saradnika je rekao da je jedan Albanac ubijen pošto su mu oduzeta dva vozila - audi i mercedes, posle čega mu je ispaljen metak u potiljak.
Sumnja se da je glavni cilj bio proterivanje Albanaca iz datog područja i da su tom prilikom od žrtava oduzimane dragocenosti i lične isprave.
FHP: Dostizanje pravde veoma neizvesno
Marina Kljajić iz Fonda za humanitrano pravo koja je pratila ovaj slučaj, rekla je za RSE da je vest o ukidanju presude veoma loša i da predstavlja još jednu u nizu odluka Apelacionog suda da se ukidaju presude u velikim predmetima za ratne zločine, poput predmeta, na primer, Lovas ili Skočić.
„Ovakva odluka će u mnogome otežati ponovno vođenje postupka. To je predmet u kome su svedoci i oštećeni Albanci sa Kosova, a ovakvim, dugogodišnjim vođenjem postupka, gde se ne vidi kraj, ionako krhko uspostavljeno poverenje albanskih žrtava u pravni sistem ove zemlje je u velikoj meri poljuljano. Dovodi se u pitanje i njihova dalja zainteresovanost dolaska na suđenja ukoliko bude bilo potrebe za njihovim ponovnim ispitivanjem“, rekla je Marina Kljajić i dodala da ovakve presude u velikoj meri komplikuju stvari.
„Protok vremena čini još jednu stvar, a to smo videli u velikim predmetima gde su presude ukinute – da tokom trajanja postupka najodgovorniji ili zbog svog zdravstvenog stanja ili zbog smrti više nisu u postupku. Tako da je dostizanje pravde postalo veoma, veoma neizvesno, a pogotovu za preživele žrtve i za članove njihovih porodica“, kaže Marina Kljajić iz Fonda za humanitarno pravo.