„Velika Srbija“, izdavačka kuća Vojislava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca i poslanika opozicione Srpske radikalne stranke, dobila je centralno mesto u glavnoj hali ovogodišnjeg oktobarskog Sajma knjiga u Beogradu koji se otvara 21. oktobra. Sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da se vlast u Srbiji, uprkos nominalnom razlazu s njim, još uvek nije suštinski distancirala od Šešeljevog nacionalizma i njegovih ratnih zločina.
Veliki štand Sajma na kojem su ranijih godina izlagale izdavačke kuće „Karpos“ i „E book“ Odbor Sajma dodelio je ove godine izdavačkoj kući „Velika Srbija“, koja je u većinskom vlasništvu Vojsilava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca i poslanika Srpske radikalne stranke.
Pročitajte i ovo: Širenje 'Velike Srbije' na Sajmu knjigaUprkos protestu Udruženja izdavača Srbije, koje je tražilo da se ta odluka povuče, Odbor Sajma je ostao pri svom izboru.
Evo šta o tome kaže pisac Vidosav Stevanović:
„Nedavno mi je jedan prijatelj, bibilotekar, napravio spisak: Šešelj ima 138 knjiga. On je, dakle najplodniji srpski pisac. Istovremeno je i najgori, ali sad...“
Stevanović ocenjuje da je napravljen pun krug.
„Njihova vremena se vraćaju, vraća se ta crveno-crna koalicija iz devedesetih; svejedno koji su pojedinci, radi se o istoj nazadnjačkoj gluposti, o istoj štetnosti kao i ranije – jedino bez rata“, kaže Vidosav Stevanović, uz opomenu:
„Oni kojima Šešelj nanosi štetu nisu takozvani neprijatelji Srbije nego pre svega Srbija i Srbi i njoj. Šešeljizam vodi u smrt i u propast, nigde drugde, u bedu, u sukob s drugima, pa, na kraju krajeva, u pogibije.“
Vaš browser nepodržava HTML5
Predsednik Odbora Sajma Zoran Avramović, inače član vladajuće Srpske napredne stranke, pre dva meseca za Radio Slobodna Evropa ovako je objasnio to što su štandovi dva ozbiljna izdavača dodeljeni Šešeljevoj „Velikoj Srbiji“:
"Niko nema monopol na svoje mesto. Ta mesta nisu privatna svojina. Uža komisija je pronašla razloge da ’Velika Srbija’ može da se pomeri u tom redu jer oni imaju jače reference", kaže Avramović. Dodaje da se Odbor nije bavio pitanjem kvaliteta objavljenih dela, ali navodi da Šešeljeva izdavačka kuća ima veći broj naslova i veći promet.
Zoran Avramović je poznat i kao kao pisac knjige „Rodoljupci i rodomrsci“, u kojoj je u šešeljevskom maniru etiketirao ljude kao patriote i izdajnike.
Uprkos odvajanju od Srpske radikalne stranke, sve vreme funkcioniše neka vrsta simbioze između te partije i Šešeljevog seta vrednosti, ocenjuje za RSE Nemanja Stjepanović, aktivista i istraživač ratnih zločina:
„Očito je da je odnos prema prošlosti, i ove vlasti i društva u celini, u dobroj meri sličan onom odnosu koji je Šešelj imao i ima i prema prošlosti, i prema pitanju izgleda regiona, Velike Srbije, odnosu prema drugim nacijama, kako u Srbiji, tako i u celom regionu. To je jedan deo priče. Drugi deo priče je da mi sada imamo vlast koja se odvojila od Šešeljeve stranke i osnovala svoju, obukla lepša i čistija odela, ali i dalje ta vrsta simbioze sa Šešeljom funkcioniše i Šešelju se daju ti punktovi sa kojih on može svoje stavove da širi“, kaže Nemanja Stjepanović.
Jedan od glavnih Šešeljevih punktova uticaja jeste Skupština Srbije, gde je on poslanik uprkos činjenici što je osuđen za ratne zločine. Mi smo obrnuli pun krug i sada ponovo krećemo sa Šešeljem ispočetka. Vlast to blagonaklono gleda i to ne može da donese dobro, upozorava ovaj naš sagovornik.
Pročitajte i ovo: Pančić: Šešelj, lutajući metak u večitom opticajuDa je Srbiji potreban politički pokret da raskrsti sa nacionalizmom, sa pretenzijama prema okolnim zemljama i sa ideologijom Velike Srbije ocenila je i sociološkinja Janja Beč na tribini „Srbija posle Vučića“. Sa tom ocenom saglasna je i istoričarka Dubravka Stojanović, koja je primetila da se u Srbiji svakoga dana priča o teritorijama, o granicama, bilo kada je u pitanju Kosovo ili kada je u pitanju Republika Srpska. Ona je iznela uverenje da Srbija još uvek nije odustala ni od jednog od svojih ratnih ciljeva.