Vrhovni sud SAD preispituje pozitivnu diskriminaciju na univerzitetima

Pozitivna diskriminacija, odnosno tzv. afirmativna akcija pri upisu na američke univerzitete koja uzima u obzir pripadnost rasi s ciljem da se poveća broj afroameričkih i latinoameričkih studenata mogla bi biti zabranjena. Do ovoga bi moglo doći jer je Vrhovni sud, u kojem su konzervativne sudije u većini, prihvatio da razmatra takvu politiku prijema studenata, pišu svetski mediji.

Čitamo vam: Afirmativna akcija na univerzitetima u SAD pod znakom pitanja

Tužbe protiv Harvarda i Univerziteta Severne Karoline

Američkim univerzitetima moglo bi biti zabranjeno da koriste pozitivnu diskriminaciju za povećanje broja crnih i latinoameričkih studenata nakon što je Vrhovni sud pristao da donese odluku o pozitivnoj diskriminaciji, ocenjuje Tajms (The Times).

Sudije Vrhovnog suda, koji čine šestoro konzervativnih i troje liberalnih sudija, saglasili su se da saslušaju žalbu zbog programa upisa koji uzimaju u obzir rasu na Harvardu i Univerzitetu Severne Karoline (UNC).

Iako je američki najviši sud postavio presedane u korist određene pozitivne diskriminacije na univerzitetima 1978, 2003. i 2016. godine, postoje znaci da bi konzervativna supervećina posle imenovanja troje konzervativnih sudija pod prethodnim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) mogla da okonča ovu politiku.

Saslušanje argumenata o afirmativnoj akciji na univerzitetima verovatno će početi na jesen.

Sudije su prihvatile da saslušaju žalbe na odluke nižeg suda koje su potvrdile politiku Harvarda i UNC-a. Žalbe je podnela grupa Studenti za fer upis (Students for Fair Admissions), koju je osnovao Edvard Blum (Edward), aktivista koji se bori protiv afirmativne akcije.

"U multirasnoj, multietničkoj naciji kao što je naša, standardi za upis na fakultet ne mogu se povećati za neke rase i etničke grupe, a sniziti za druge. Naša nacija ne može ispraviti raniju diskriminaciju i rasne preferencije novom diskriminacijom i drugačijim rasnim preferencijama", naveo je Blum.

Tužba Studenata za fer upis protiv Harvarda istakla je posebno eksplozivnu tvrdnju: da je univerzitet dozvolio da rasizam protiv azijskih Amerikanaca utiče na razmatranje njihovih prijava, ukazuje Vašington post (The Washington Post).

Blumova grupa je citirala podatke za koje kaže da pokazuju tendenciju da Harvard visoko rangira kandidate azijskog porekla po akademskim rezultatima, ali da ih kažnjava nižim rangiranjem po ličnim kvalitetima kao što su liderstvo i saosećanje.

Tužba je takođe otkrila internu recenziju Harvarda koja je sugerisala da bi azijski Amerikanci bili primljeni u većem broju ako bi akademski rezultati bili jedini kriterijum za upis. Podnosilac tužbe kaže da je Harvard sakrio tu studiju, dok univerzitet navodi da je ona nepotpuna i preliminarna, negirajući da diskriminiše ili na bilo koji način kažnjava azijske Amerikance.

Većina Amerikanaca podržava pozitivnu diskriminaciju

Politika prijema na univerzitete za koje vlada velika konkurencija, kao i na prestižne srednje škole, postala je tema intenzivne debate u SAD poslednjih godina, dok se te institucije bore s pitanjima institucionalnog rasizma i želje da se nagrađuju zasluge, ističe BBC.

U tužbi protiv Harvarda, organizacija Studenti za fer upis navela je da taj univerzitet nepravedno uzima u obzir rasu kada razmatra kandidate, primoravajući studente azijskog porekla da ispune više standarde od studenata iz drugih rasnih grupa.

Harvard je u više navrata negirao optužbe i tvrdi da koristi holističku strategiju za procenu kandidata, pri čemu je rasa jedan od brojnih faktora, mada je naveo da je prijem u kojem se uzima u obzir rasna pripadnost dozvoljen zakonom.

Taj univerzitet je jedan od najbolje ocenjenih i najselektivnijih privatnih univerziteta u SAD. U poslednjoj klasi je primio 2.320 učenika od preko 57.000 kandidata. Od toga su 25,9 odsto Amerikanci poreklom iz Azije.

U zasebnoj tužbi Studenta za fer upis protiv UNC-a navodi se da su beli kandidati diskriminisani na upisu koji favorizuje Afroamerikance, Latinoamerikance i pripadnike starosedalačkih naroda.

UNC, koji se finansira iz javnih sredstava, odbacio je optužbe i naveo da je njegov proces prijema zakonit, što je potvrđeno na nižem federalnom sudu.

Na taj univerzitet je u jesen 2021. godine od 53.700 kandidata upisano njih 19,2 odsto, od čega se oko 65 odsto identifikuju kao belci.

Galupova anketa iz jula 2021. pokazala je da oko 62 odsto Amerikanaca podržava politiku afirmativne akcije, što je najviše u poslednjih 20 godina, ali, kako ukazuje BBC, nije precizirano da li to obuhvata škole ili radna mesta.

Sumnje konzervativne supervećine Vrhovnog suda

Nova konzervativna supervećina suda mogla bi biti skeptična prema programima upisa koji uzimaju u obzir rasu, što budi sumnje u budućnost afirmativne akcije u visokom obrazovanju, ističe Njujork tajms (The New York Times).

Vrhovni sud je u više navrata podržavao slične programe, poslednji put 2016, ali sa pomeranjem članstva suda udesno, nova konzervativna supervećina gotovo će izvesno na afirmativnu akciju gledati sa sumnjom, ugrožavajući presedan star više od 40 godina koji kaže da pripadnost nekoj rasi može biti jedan od mnogih faktora u proceni kandidata za prijem.

Slučajevi protiv Harvarda i UNC-a će testirati posvećenost konzervativne većine presedanima, ukazuje Njujork tajms, dodajući da kao i u nedavnim slučajevima o abortusu, postoje razlozi da se misli da većina neće oklevati da poništi bitne presedane ako ih smatra krajnje pogrešnim.

Presuda koja bi ograničila ili zabranila uzimanje rase u razmatranje pri upisu bi odjeknula širom američkog visokog obrazovanja i mogla bi fundamentalno da preoblikuje prijem na fakultete, ocenjuje list, ukazujući da se svi zainteresovani za slučaj slažu da bi takva odluka verovatno smanjila broj crnih i latino studenata na fakultetima koje je teže upisati, uz povećavanje prijema azijskih Amerikanca i belaca.

Slučaj je takođe podelio Amerikance azijskog porekla, ukazuje Njujork tajms. Dok pojedine grupe kažu da se prijave dece azijskih Amerikanaca s dobrim akademskim uspehom ne uzimaju u obzir zbog njihovog porekla, druge organizacije azijskih Amerikanaca tvrde da rasna pripadnost i dalje nepravedno ograničava obrazovne mogućnosti za studente koji nisu beli i da ocene i rezultati na testovima uvećavaju te nejednakosti.

Nije sve u ocenama

Mnogi fakulteti s velikom konkurencijom za upis koriste ono što nazivaju holističkim procesom prijema studenata koji pored akademskih rezultata uzima u obzir činioce kao što su vannastavna postignuća i preporuke, kao i socijalno poreklo kandidata s ciljem da se osigura upis raznovrsnih studenata čija životna iskustva i pogledi mogu da obogate obrazovne mogućnosti njihovih kolega, ukazuje Volstrit žurnal (The Wall Street Journal).

Službe za prijem studenata kažu da bi upis učenika s najboljim ocenama na najtežim predmetima ili s najboljim rezultatima na standardizovanim testovima, zatvorio mogućnosti za učenike čije škole imaju ograničenu ponudu nastave ili koje ne mogu da priušte skupe programe priprema za testove.

Upisom studenata samo na osnovu rezultata testova, pokazala je jedna studija Univerziteta Džordžtaun, fakulteti bi završili sa studentskom populacijom u kojoj bi značajno više bilo bogatih, belih i muških studenata.

Uzimanjem u obzir i prošlost kandidata kao što su prevazilaženje teškoća, odrastanje s bakom i dedom ili staranje o mlađem bratu ili sestri, ili na drugi način iskorištavanje ograničenih resursa, službe za prijem kažu da mogu uočiti kandidate s potencijalom i omogućiti prednosti obrazovanja pripadnicima raznih klasa.

Desetine lidera u visokom obrazovanju podržale su Harvard i UNC u pravnoj borbi, ali i, kako navodi Volstrit džurnal, šefovi kompanija koji kažu da bi talenti koje regrutuju bili homogeniji ako se onemogući afirmativna akcija.