Ko će platiti najveću cenu Trumpovih carina?

Raste zabrinutost zbog mogućeg globalnog trgovinskog rata nakon najnovijeg upozorenja novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da će uvesti carine najvećim trgovinskim partnerima – Meksiku, Kanadi i Kini – sve dok ne se zaustavi priliv ilegalnih imigranata u SAD iz Latinske Amerike i droge koja stiže i iz Azije.

"Dvadesetog januara, kao jednu od mojih mnogih prvih izvršnih uredbi, potpisaću sve neophodne dokumente da naplatim Meksiku i Kanadi carine od 25 odsto na SVE proizvode koji dolaze u Sjedinjene Države i njihove smešne otvorene granice", napisao je Tramp na njegovoj društvenoj mreži Truth Social.

U naknadnom postu, on je najavio carinu od dodatnih deset procenata na uvoz kineskih proizvoda "mimo bilo kojih drugih dodatnih carinna" sve dok fentanil i druge droge stižu u SAD. Kina je dominantan izvor hemikalija koje koriste meksički karteli za proizvodnju fentanila, prema tvrdnji američkih vlasti.

Lideri ove tri zemlje su istakli da će uzvratiti recioprčnim merama.

Kompanije se pribojavaju rasta troškova poslovanja, a potrošači rasta cena.

U 2023. godini, roba u vrednosti od više od 1.3 hiljada milijardi uvezena je iz ove tri zemlje u SAD, odnosno 41,6 odsto američkog uvoza, prema podacima američkog Ureda za statistiku.

Tokom predizborne kampanje, Tramp je izjavio da će nametnuti opštu carinu od 20 odsto na sav uvoz i najmanje 60 odsto na kineske proizvode.

Tokom debate u septembru sa demokratskom kandidatkinjom Kamalom Haris (Harris), koja je Trampove predložene carine nazvala "porezom na promet američkom narodu", on ih je ocenio kao neku vrstu otplate.

"Druge zemlje će nam konačno, posle 75 godina, vratiti za sve što smo uradili za svet, a carina će biti značajna", rekao je Tramp.

Meksiko, najveći trgovinski partner SAD-a

U 2023. godini, Meksiko je bio najveći trgovinski partner SAD, prema Istraživačkoj službi Kongresa (CRS). SAD su uvezle iz ove zemlje robu vrednu 475 milijardi dolara, a izvezle 322 milijarde dolara.

Istovremeno, 80 odsto meksičkog izvoza odlazi u SAD.

Prema bazi podataka Ujedinjenih nacija COMTRADE, SAD iz Meksika najviše uvoze vozila i delove za njih u vrednosti, što je prošle godine iznosilo 130 milijardi dolara.

Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum (Claudia Sheinbaum) je nagovestila da će uzvratiti na Trampove carine rekavši da bi "jednu carinu pratila druga kao odgovor, i tako sve dok ne izložimo riziku obične poslove".

Meksički ministar ekonomije Marselo Ebrard (Marcelo) je istakao da bi Trampove carine od 25 odsto rezultirale gubitkom 400.000 radnih mesta u SAD.

Najugroženiji bi bili proizvođači automobila, uključujući Dženeral motors (GM), koji imaju fabrike u obe zemlje.

Carine takođe mogu biti problem za mnoge evropske i azijske kompanije koje sklapaju automobile i elektroniku u Meksiku odakle izvoze u SAD.

Kanada, drugi po veličini trgovinski partner SAD

Kanada je drugi po veličini američki trgovinski partner sa 354 milijarde dolara uvoza i 418 milijardi dolara izvoza.

Sedamdeset osam odsto kanadskog izvoza odlazi u SAD. Kanada je najveći snabdevač SAD sirovom naftom, prirodnim gasom i električnom energijom.

• Trudeau kaže da je imao 'dobar' razgovor s Trumpom o trgovini i granici

Kao što je slučaj sa Meksikom, mnogi proizvođači automobila imaju fabrike u Kanadi — uključujući Ford Motor Co. (F), GM i Toyota Motor (TM).

Kako prenosi Rojters, Trampovim pretnjama novim carinama krše se odredbe sporazuma između SAD-Meksiko-Kanada (USMCA) o trgovini. Sporazum koji je Tramp potpisao stupio je na snagu 2020. i nastavljena je uglavnom bescarinska trgovina između tri zemlje. Sledeća revizija sporazuma je predviđena 2026.

Kina smatra da je trgovina obostrano korisna

Kina je do uvođenja carina u vreme prvog Trampovog mandata 2018. godine, bila najveći američki trgovinski partner. Prema podacima Biroa za statistiku, izvoz SAD u Kini 2023. iznosio je 147 milijardi dolara, a uvoz 426 milijardi.

Međutim, robna razmena između dve zemlje opala je za 17 odsto u odnosu na godinu dana ranije zbog pomeranja lanca snabdevanja iz Kine i njenog ekonomskog usporavanja, navodi služba američkog Kongresa za istraživanja CSR.

Prema podacima COMTRADE, Kina najviše izvozi u SAD elektroniku, poput telefona, računara i poluprovodnika. Takođe, igračke, plastiku i vozila.

• Niko neće pobijediti u trgovinskom ratu, Kina poručila Trumpu

"Kina veruje da je ekonomska i trgovinska saradnja Kine i SAD obostrano korisna", rekao je portparol kineske ambasade u Vašingtonu Liu Penđu u ponedeljak. "Niko neće pobediti u trgovinskom ili carinskom ratu", dodao je.

Tramp je 2018. uveo carine između 10 i 25 procenata na polovinu uvezene kineske robe. Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) ih je zadržao i povećao sa 25 na 100 tarife na kineske električne automobile.

Procenjuje se da će Tramp imati u vidu da Kina nije ispunila sporazum tokom njegovog prvog mandata da kupi od SAD dodatnu robu u vrednosti od 200 milijardi dolara.

Kako Kina može da uzvrati?

Kina će pokušati da ubrza prelaz sa izvozno orijentisane na ekonomiju podstaknutu domaćom tražnjom. Međutim, ona je sada ranjivija nego tokom Trampovog prvog mandata.

Suočava se sa padom na tržištu nekretnina, smanjenjem domaće potrošnje i potražnje za njenom robom u svetu, rastom duga i nezaposlenosti mladih. Vlasti u Pekingu nastoje da finansijskim injekcijama podstaknu ekonomski rast.

Kina može da dodatno oslabi juan. Azijska finansijska kriza 1997. je bila podstaknuta i naglim devalvacijama valuta.

Takođe, Peking može da ograniči izvoz retkih materijala u SAD, poput grafita.

Ipak, Kina ima manje mera na raspolaganju da uzvrati nego SAD. Međutim, može da cilja carinama osetljive oblasti poput američke hrane. Takođe, da kupuje soju drugde, na primer, u Brazilu. No, Kina je veoma zavisna od američkih kompjuterskih čipova.

Trampove carine pogodile bi Kinu, ali i SAD

Eksperti procenjuju da bi Trampove carine smanile kineski ekonomski rast najmanje za jedan odsto.

Na Kinu otpada 30 odsto globalne proizvodnje, ali samo 18 procenata potrošnje, bez obzira na pokušaje vlasti da je podstaknu. Postoji rizik da Kina zapadne u višedecenijsku stagnaciju, ističe Stiven Rouč (Stephen Roach), bivši čelnik Morgan Stenlija (Stanley) za Aziju.

Trampov povratak na vlast može ubrzati neke od ovih procesa, piše Forin polisi (Foreign Policy).

"Ali, Peking smatra Trampa više simptomom haotičnog svetskog poretka nego njegovim uzrokom, što samo pojačava Sijevo (predsesdnik Kine Si Đinping) dugo verovanje u osnaživanju samodovoljnosti Kine", navodi Forin polisi.

Da li će potrošači platiti najveću cenu?

Investiciona banka Goldman Saks (Sachs) procenjuje da bi Trampove najnovije mere donele nešto manje od 300 milijardi dolara prihoda dok bi povećao izdatke za ličnu potrošnju (PCE) za 0,9 procenata.

Strahuje se da bi teret carina pao na američke potrošače. Cena uvezenih laptopova bi skočila za 46 odsto, navodi Consumer Technology Association, koja okuplja tehnološke firme.

SAD su uvozile 90 odsto video i audio uređaja i igračaka, 88 procenata kompjutera, 80 odsto odeće, prema podacima iz američkog Biroa za ekonomske analize iz 2017. Ta brojka nije dramatično smanjena.

Ekonomisti i trgovinski lanci procenjuju da bi carine na robu koja ulazi u SAD mogle da koštaju potrošače 78 milijardi dolara godišnje. Na primer, par cipela od 50 dolara može poskupeti na skoro 65 dolara, prema Nacionalnoj federaciji za maloprodaju, prenosi NBC.

Peterson institut za međunarodnu ekonomiju procenjuje da bi pomenute carine povećale troškove prosečnog američkog domaćinstva za više od 2.600 dolara godišnje.

Carine u prvom Trampovom mandatu su koštale američke potrošače 221 milijardi dolara, navodi Tifani Smit (Tiffany Smith), potpredsednica Nacionalnog saveta za spoljnu trgovinu sa sedištem u Vašingtonu.

Jeftini kineski proizvodi su održali niske cene za američke potrošače i pomogli kompanijama poput Epla (Apple) da otvore radna mesta u SAD, kaže Meri Lavli (Mary Lovely), viša saradnica Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju.

MMF procenjuje da bi trgovinski rat rezlutirao smanjenjem globalnog BDP za sedam odsto.

Tramp smatra će carine osnažiti američku ekonomiju

Trampov tranzicioni tim odbacuje tvrdnje da će carine izazvati negativne efekte.

"U svom prvom mandatu, predsednik Tramp je uveo carine protiv Kine koje su stvorile radna mesta, podstakle investicije i dovele do odsustva inflacije", navodi se u odgovoru ABC News-u portparolke njegovog tima Karolin Livit (Karoline Leavitt).

"Predsednik Tramp će brzo raditi na popravljanju i obnavljanju ekonomije koja stavlja američke radnike u prvi plan vraćanjem američkih radnih mesta, smanjenjem inflacije, povećanje realnih plata, smanjenje poreza i propisa i oslobađanjem američke energije", istakla je Livit.

Jači dolar bi smanjio inflatorni uticaj carina u SAD, snižavanjem efektivne cene uvoza robe i usluga čija je cena indeksirana u evrima ili funtama, ističe glavna ekonomistkinja International Netherlands Group Marieke Blom.

Nejasno je da li će Tramp, koji je "carine" opisao kao "najlepšu reč u rečniku", ostvariti svoju nameru. Kako su primetili analitičari Goldman Saksa, Trampova najava podseća na njegovu prvu administraciju, kada je više puta koristio pretnju carinama kao pregovaračku taktiku.

U poslednjoj najavi, on se nije fokusirao na ekonomske koristi od uvođenja carina, već je kao razlog naveo ilegalne migrante i drogu.

"Tramp očigledno vidi carine kao sredstvo za široku upotrebu u borbi protiv raznih zloćudnih spoljnih faktora koji imaju negativne efekte na američku ekonomiju, društvo i nacionalnu bezbednost", kazao je za Gardijan (The Guardian) Esvar Prasad (Eswar), bivši šef odeljenja MMF-a za Kinu.

Trgovinski rat supersila se ne završava pokoravanjem jedne od strana niti će "Kina nestati kao Sovjetski Savez", ističe Uri Daduš (Dadush), autor knjige "Geopolitika, trgovinski blokovi i fragmentacija svetske trgovine".

On smatra da ostaju dve opcije: kompromis ili eskalacija koja rezultira ekonomskim razdvajanjem (decoupling).