Predstavnici Ambasade Sjedinjenih Američkih Država nisu videli u Ruskom humanitarnom centru u Nišu ništa što bi ukazivalo na potrebu da taj Centar dobije diplomatski status, saopšteno je iz Ambasade SAD u Beogradu.
Ambasada je potvrdila u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa da su njeni predstavnici posetili ruski humanitarni Centar u Nišu, na, kako se precizira, poziv rukovodioca tog Centra.
Podsetimo, u juče objavljeno saopštenju Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu navedeno je da je pomoćnik vojnog atašea Ambasade SAD u Srbiji Hajrum Garvin razgovarao sa kodirektorom centra Vjačeslavom Vlasenkom i službenicima koji tu rade.
"Na sastanku je bilo reči o značajnom doprinosu Centra u sprečavanju i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda u Srbiji i drugim državama u regionu, o pružanju hitne humanitarne pomoći, povećanju efikasnosti srpskog nacionalnog sistema reagovanja na vanredne situacije", navodi se u saopštenju i dodaje da je poseta američkog zvaničnika dokaz “apsolutne transparentnosti rada”, niškog centra.
Dalje se navodi da „saopštenje koje je Centar izdao nakon posete nije usaglašeno sa Ambasadom SAD, i ne odražava stavove SAD“.
“Predstavnici Ambasade SAD su tokom posete bili informisani o sadašnjim aktivnostima centra i u tim aktivnostima predstavnici Ambasade SAD nisu videli ništa što bi ukazivalo na potrebu da Centar dobije diplomatski status. Uporni zahtevi za status nepovredivosti osoblja i prostorija Centra samo izazivaju sumnju u dugoročne namere vezane za taj objekat”, stoji u saopštenju koje nam je upućeno mejlom.
Drecun: Srbija će sama odlučiti
“Stvar je na nadležnim organima Republike Srbije da procene kome ćemo dati i kakav status”, izjavio je za RSE Milovan Drecun narodni poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, koji predvodi i delegaciju Srbije pri parlamentarnoj skupštini Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), vojnog saveza koji predvodi Rusija.
“Mislim da je ovim gestom Ambasada SAD izašla iz okvira nadležnosti i uobičajenog diplomatskog ponašanja. Srbiju niko ne može da tretira kao koloniju. Srbija će voditi samostalnu politiku gradeći stabilne i partnerske odnose sa svim državama uključujući i Rusku Federaciju i Sjedinjene Američke Države”, podvukao je Drecun.
On koristi priliku da doda da po mnogim posmatračima, kako kaže, nema opravdanja ni što je Srbija potpisala Sporazum koji reguliše status pripadnika NATO na njenoj teritoriji, a koji je Skupština ratifikovala februara 2016. godine. Po ovom sporazumu pripadnici NATO uživaju slobodu kretanja i imunitet.
“Pri tome se radi o naoružanim vojnicima. Ovi ljudi u Ruskom humanitarnom centru nisu naoružani”, konstatuje Drecun.
Popović: Strah od promene namene Centra
Može se shvatiti da su predstavnici Ambasade SAD utvrdili da se niški centar ne bavi nikakvim diplomatskim aktivnostima koje bi po pravilima Bečke konvencije obavezivale da se njegovim službenicima da diplomatski status, ocenio je saradnik Beogradskog centra za bezbednost Miloš Popović.
“Isto tako može da se tumači i da SAD jednostavno ne žele da dozvole bilo kakav ruski uticaj ili prisustvo. Možda postoji strah da bi taj Centar u budućnosti mogao da preraste u vojni centar ili informativni centar, ukoliko to već nije”, rekao nam je Popović.
On napominje da ovakva ocena SAD dovodi u dodatno nezahvalnu poziciju Vladu Srbije, koja je izložena pritiscima iz Moskve odakle se traži da službenici Centra u Nišu dobiju diplomatski status.
“Vlada će morati da donese odluku šta sada da uradi. Naravno, ovo je samo mišljenje Ambasade SAD ali to nije mišljenje bilo koje zemlje. To je mišljenje zemlje koja ima partnerske odnose sa Vladom Srbije, a ne bi trebalo zaboraviti da postoji i jaka vojna saradnja između SAD i Srbije”, kaže Popović uz napomenu da i ovaj gest pokazuje koliko je nemoguća politika balansa za koju se odlučila vlast u Srbiji.
Stojadinović: Pitanje prestiža
Organizacije čija je delatnost humanitarni rad po definiciji nigde u svetu nemaju diplomatski imunitet, kaže publicista i vojnopolitčki komentator Ljubodrag Stojadinović:
„Centri takve vrste u principu nemaju uslova za diplomatski status, ali pretpostavljam da je zahtev za takav status proizašao iz želje ruske strane za reciprocitetom, budući da neke američke institucije ovde, mislim na neke predstavnike zapadne vojne alijanse, imaju taj status. Mislim da je to pre svega odnos prestiža između velikih sila u poimanju svoje pozicije na Balkanu. Ako je ova američka poseta Centru u Ništu pokazala da tamo nema ničega osim onoga što jeste suština o kojoj se već govorilo – dakle, da je to centar za zajedničke humanitarne akcije dveju zemalja – onda je reakcija američke strane otprilike i proizašla iz toga da takav centar i nema razloga da traži diplomatski status i to je neka vrsta obrta.
Dakle, ako je ruska strana mislila da pokaže da to nije nikakva vojna baza niti da se sprema nešto što ima veze sa konotacijom oružane sile ili koncentracijom nekih snaga što bi centar moglo da pretvori u vojnu bazu, onda je sada došlo do obrta, takvo da ta okolnost upravo pomaže Amerikancima da iznesu svoj stav da to zaista i nije institucija koja zahteva diplomatski status. To je, otprilike, na neki način, rezultat te akcije oko posete američke delegacije Centru u Ništu“, ocenjuje Ljubodrag Stojadinović.
Sjedinjene Države se ne protive tome da Rusija pomaže u humanitarnim krizama i vanrednim situacijama, ali su sumnjičave prema Centru u Nišu, rekao je nedavno lokalnim medijima Hojt Brajan Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD.
Istakao je u tom kontekstu da mu nije poznato da je humanitarnim radnicima na drugim mestima potreban diplomatski imunitet i da zbog upornih zahteva Rusije da njen Centar u Nišu dobije takav status smatra da Moskva ima druge namere s tim Centrom.
Hojt Ji je rekao da je glavno pitanje na koje još nije čuo dobro objašnjenje zašto Rusija želi da se njenom osoblju Centra u Nišu dodeli diplomatski status.