SAD optužuje za 'manipulaciju valutom', Kina negira

Američko Ministarstvo finansija nazvalo je Kinu "manipulatorom valuta", što će svakako pojačati tenzije između dve najveće svetske ekonomije.

Ovo saopštenje je usledilo nakon što je Peking drastično oborio vrednost svoje valute juan – na najniži nivo od 2008.

Zbog tog poteza, vrednost akcija na Volstritu je u ponedeljak pala na najniži nivo u jednom danu u 2019. godini - za 767 indeksnih poena ili 2,9 odsto.

Međutim, Narodna banka Kine je odbacila optužbe, uzvraćajući kritikama na račun "unilateralizma i protekcionizma" SAD.

Poslednji događaji pokazuju kako trgovinski spor između Kine i SAD može da brzo eskalira i poprimi nepredvidiv razvoj.

Pročitajte i ovo: Pad svetskih berzi, Tramp optužuje Kinu za manipulaciju juanom

Američko ministarstvo finansija definiše "manipulaciju valutom” kao potez kada zemlje sračunato utiču na njen odnos prema dolaru u cilju dobijanja "nelojalne prednosti u međunarodnoj trgovini".

Dalje se navodi da "Kina ima dugu istoriju olakšavanja potcenjene vrednosti valute dugotrajnim, velikim intervencijama na deviznom tržištu. Poslednjih dana, Kina je preduzela konkretne korake da devalvira svoju valutu, zadržavajući značajne devizne rezerve i pored korišćenja tih instrumenata u prošlosti".

Američka vlada je saopštila da će ministar finansija Stiven Mnučin (Steven Mnuchin) sarađivati sa Međunarodnim monetarnim fondom "kako bi se uklonila nefer konkurentska prednost stvorena poslednjim potezima Kine".

Nijedna zemlja nije označena kao "manipulator valutama" od strane SAD još od 1994. kada je to učinila administracija tadašnjeg predsednika Bila Klintona.

Kina: Problem protekcionizam SAD

Narodna Banka Kine je u ponedeljak saopštila da je pad juana podstaknut "unilateralizmom i protektionističkim trgovinskim merama te povećanjem tarifa Kini".

Njen guverner Ji Gang je rekao da će se Kina "kao odgovorna velika zemlja pridržavati duha samita G20 o valutnim kursevima, utvrđivanja njihove vrednosti na tržištu, ne uključujući se u nadmetanju devalvacijama i ne koristeći valutne kurseve kao instrument za suočavanje sa spoljašnjim poremećajima, kao što su trgovinski sporovi", naglasio je Gang u ponedeljak.

U utorak, u trećem saopštenju od početka ove sedmice, Narodna banka Kine, izrazila je žaljenje zbog toga što ju je SAD označila kao "manipulatora valutom".

"To je ozbiljno kršenje međunarodnih standarda i imaće veliki uticaj na globalne ekonomske i finansijske uslove. SAD od 2018. eskaliraju trgovinski spor. Međutim, Kina se uvek pridržavala stava o neuključivanju u bilo koju konkurentsku devalvaciju.

Kina nije i neće koristiti valutne kurseve za rešavanje trgovinskih sporova. SAD ignorišu tu činjenicu i označavaju Kinu kao manipulatora valutom. To će naneti štetu i njima i drugima. Kina se rezolutno tome protivi,” navodi Narodna banka u Pekingu.

Pročitajte i ovo: Kina dozvolila da juan potone, azijske akcije pale

Ovaj potez je zatekao svetska tržišta jer Kina posle višegodišnje politike jeftinog juana u cilju podrške svom izvozu, nakon kritika sa Zapada u poslednje vreme podržava domaću valutu.

Međutim, Peking je najavio prošle sedmice da će uzvratiti nakon što je američki predsednik Donald Tramp saopštio da će uvesti carine od 10 odsto na preostali kineski izvoz u njegovu zemlju od 300 milijardi dolara.

Tramp: Nikada više

Pošto je kineska valuta u ponedeljak po prvi put od 2008. pala ispod utvrđene srazmere sedam juana za jedan dolar, trgovci to vide kao važnu psihološku granicu. Tramp je to nazvao “manpulaciju valutom”.

"Slušate li ovo, Federalne rezerve? Ovo je veliki prekršaj koji će vremenom prilično oslabiti Kinu!"

On je dodao da Kina “koristi manipulaciju valutama da pokrade naše poslove i fabrike, našteti našim poslovima, obori plate našim radnicima i cene proizvoda naših poljoprivrednika. Nikada više!”.

Vašington je ranije optuživao Peking zbog politike slabog juana čime je ostvarivao nefer, povlašćenu poziciju u odnosu na ostale konkurente, pospešujući tako svoj izvoz. Kina je kasnije pristala, na pritisak zapadnih zemalja, da delimično ojača svoju valutu. Sada postoji bojazan da će Kina ponovo primenjivati nekadašnju meru u trgovinskom ratu sa SAD-om.

Pročitajte i ovo: Američko-kineski 'sukob civilizacija'

To bi štetilo američkim proizvođačima, koji su od ranije pogođeni usporavanjem svetske ekonomije, a vrši negativan pritisak i na inflaciju u SAD, koja bi mogla dalje da pada. U strahu od krize, ljudi i kompanije onda sve manje kupuju, što pokreće začarani krug sve anemičnijih ekonomskih aktivnosti.

Zaoštravanje trgovinskog rata

Analitičari, međutim, nemaju jedinstven stav da li je pad vrednosti juana rezultat korišćenja valute kao oružja Pekinga ili rezultat usporavanja kineske ekonomije i bolnih posledica carina.

• SAD: Trump najavio dodatnu tarifu od 10 posto na robu iz Kine
• Kina najavila 'mere odmazde' ako Tramp uvede nove carine

Eskalacija trgovinskog rata dve najveće svetske ekonomije brine investitore, od ranije uznemirene zbog usporavanja svetske ekonomije, pada profita američkih kompanija i moguće preniske inflacije u SAD.

BBC procenjuje da se za sada ništa neće značajnije promeniti, barem ne formalno. Međutim, zbivanja od ponedeljka pokazuju kako trgovinski spor između Kine i SAD može da brzo eskalira i poprimi nepredvidljiv razvoj.

U trgovinskim ratovima svi gube

Trampove optužbe i na račun EU i FED-a

Tramp je optuživao Kinu za valutnu manipulaciju još u predizbornoj kampanji pre tri godine. Taj stav je ponovio i početkom jula, ali ne samo na račun Pekinga već i Evropske unije, ističući da “manipulišu valutama” kako bi stimulisali svoje privrede i bile konkurentnije u odnosu na američku.

Tako je polovinom juna optužio predsednika Evropske centralne banke (ECB) Marija Dragija da namerno snižava vrednost evra kako bi evropski proizvodi bili konkurentniji. Istovremeno, kritikovao je i Američku centralnu banku (FED) jer je u poslednjih nekoliko godina podizala kamate čime je podstican rast dolara, a što ne ide u prilog američkom izvozu, s obzirom na deficit u trgovini sa skoro svim većim partnerima.

Pročitajte i ovo: Američki Fed snizio kamate, prvi put nakon deset godina

FED je tek nedavno smanjio referentnu kamatnu stopu, po prvi put od decembra 2008. godine, odnosno vremena Velike recesije, kada je srezana na rekordni minimum od nula procenata, ostavši na tom nivou sve do 2015. godine.

Sada je američka Centralna banka smanjila kamatu sa 2,0 na 2,25 odsto kako bi sprečila negativne efekte trgovinskih ratova, te zbog niske inflacije i usporavanja ekonomskog rasta. Međutim, FED je istovremeno saopštio da neće nastaviti ovu politiku tako često, sa čim se ne slaže Tramp, a berze su negativno reagovale.