Vek uspona i padova odnosa SAD i Srbije

Izložba „Kraljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države“ otvorena je u Arhivu Srbije u Beogradu

Nadam se da će Sjedinjene Države poštovati suverenitet, nezavisnost i slobodu Srbije, kao što Srbija ceni slobodu i snagu i nezavisnost SAD, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na otvaranju izložbe „Kraljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države“ u petak 27. jula u Arhivu Srbije u Beogradu.

Uoči stote godišnjice od podizanja srpske zastave na Beloj kući, američki ambasador u Srbiji Kajl Skat poručio je da SAD i Srbija imaju više od dugovečnog prijateljstva, te dodao da Vašington i danas podržava napore Srbije da se očuvaju mir i stabilnost.

Dan uoči 28. jula 2018. godine, kada će se navršiti tačno jedan vek otkako je, po naredbi tadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona, na Beloj kući u Vašingtonu podignuta zastava Kraljevine Srbije, u Arhivu Srbije je otvorena izložba na kojoj su predstavljeni dokumenti i novinski članci iz strane i domaće štampe koji prate razvoj odnosa između dveju država.

Izložba obuhvata period od 19. veka, kada su ostvareni prvi diplomatski kontakati, do savezništva tokom Prvog svetskog rata, kada su Sjedinjene Države slale u Srbiju značajnu pomoć.

„Na samom početku Prvog svetskog rata, u Srbiju dolaze tri hirurga i nekoliko desetina medicinskih sestara iz SAD. Nakon povlačenja srpske vojske iz Srbije i prelaska preko Albanije, američki Crveni krst se posebno zalagao za upućivanje pomoći stanovništvu u okupiranoj Srbiji“, kaže za Radio Slobodna Evropa dr Ljubinka Škodrić, rukovodilac Odeljenja za korišćenje arhivske građe i tehničku zaštitu u Arhivu Srbije, koja je zajedno sa Jelicom Reljić autorka ove postavke.

Izložba Kraljevina Srbija i SAD

No, od Prvog svetskog rata do danas, srpsko-američki odnosi prošli su kroz brojne turbulentne periode, posebno tokom devedesetih godina prošlog veka i NATO intervencije iz 1999. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na otvaranju izložbe da su poslednjih 30 godina u odnosima Srbije i SAD bile teške, ali da da Srbija mora da teži što boljim odnosima sa tom velikom silom.

„Nadam se da će američka zastava ostati iznad Bele kuće, a srpska iznad Andrićevog venca, ali kad god zatreba da i srpska bude u Beloj kući, a američka u Andrićevom vencu. Nadam se i verujem da će Amerika poštovati suverenitet, nezavisnost i slobodu srpskog naroda i srpske države, baš onako kako mi cenimo slobodu, snagu i nezavisnost Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je Vučić.

Na četvrtu godišnjicu početka Prvog svetsklog rata, Sjedinjene Američke Države su obeležile 28. jul 1918. kao „Srpski dan.“ Posebna čast državi Srbiji tada je ukazana u Vašingtonu, gde se, prema izveštajima medija i srpskog diplomatskog predstavnika u SAD, „na Beloj kući i drugim javnim zgradama po prvi put vijorila srpska zastava“.

Sto godina kasnije, vlast u Srbiji najavljuje da će se tadašnjem američkom predsedniku Vudrou Vilsonu odužiti time što će po njemu nazvati jedan bulevar u Beogradu.

Ambasador SAD Kajl Skat izjavio je da SAD i Srbija imaju više od dugovečnog prijateljstva i dodao da su ova izložba i 100. godišnjica isticanja srpske zastave u Vašingtonu "važno poglavlje u prijateljstvu".

„Dokumenti na ovoj divnoj izložbi otkrivaju veliko poštovanje i divljenje koje su Amerikanci osećali prema srpskom narodu. Takođe, oni oslikavaju i iskrenu naklonost između naša dva naroda. I danas, Amerika u potpunosti podržava prioritete Srbije, njene napore da se održi mir i stabilnost u regionu, zajedničku potragu za pravdom, pomirenjem i dostojanstvom, kao i podsticaj za reforme i evropske integracije“, rekao je Skat.

SAD i Srbija imaju više od dugovečnog prijateljstva: Kajl Skat

Na izložbi su, između ostalog, predstavljeni dokumenti o imenovanju prvih diplomatskih predstavnika dveju država, telegram Vudroa Vilsona povodom obeležavanja Vidovdana, tada nazvan „kosovskim danom“ u Vašingtonu, te poslanica tadašnjeg državnog sekretara SAD Roberta Lansinga povodom Srpskog dana u Sjedinjenim Državama.

„Meni je najzanimljiviji bio članak objavljen u listu ’Podunavka’ iz 1848. godine, znači znatno ranije pre uspostavljanja zvaničnih diplomatskih odnosa, koji govori našim domaćim čitaocima o Americi. Kaže: znate, danas je mnogo lakše doći u Ameriku nego što se nekad išlo u Trst ili Carigrad“, kaže Ljubinka Škodrić.

Među posetiocima izložbe srećemo i Sijeru Bejli, vokalistkinju u orkestru američkog vojnog vazduhoplovstva, koja je po prvi put u Srbiji:

„Mislim da je ova izložba divna. Sjajno je biti ovde u Srbiji sa našim srpskim partnerima, osetiti kulturu i obeležiti dan Srbije ovde, u Srbiji, iako taj praznik proslavljamo u Sjedinjenim Državama. Ovde sam sa orkestrom vojnog vazduhoplovstva i tu smo da se povežemo sa ljudima. Mi smo muzičari i sa ljudima se povezujemo posredstvom muzike, jer čak i ako govorimo različitim jezicima, muzika nas spaja. Zato smo ovde. Želimo da podelimo našu kulturu sa celom Srbijom, da vide ko smo, ali i da mi vidimo ko ste vi. Jer, mi želimo da ojačamo naše partnerstvo“, rekla nam je Sijera Bejli.

Izložbu je pogledala i Bojana Savčić, direktorka Istorijskog arhiva u Valjevu.

„Ovde ima veliki broj dokumenata koji mogu da se vide, a za koje verovatno veliki broj ljudi u Srbiji nije ni znao da postoji. U tom smislu je velika vrednost ove izložbe što je iznela i prikazala jedan aspekt naše istorije“, ocenjuje Bojana Savčić.

Izložba „Kraljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države“ biće otvorena do 28. avgusta. Prema najavama direktora Arhiva Srbije dr Miroslava Perišića, građa koja je zastupljena na ovoj postavci uskoro će biti predstavljena i u formi knjige pod nazivom „Zbornik dokumenata Kraljevine Srbije i Sjedinjenih Američkih Država“, a koja će biti objavljena za nekoliko nedelja.