Oružane snage SAD i Filipina počele su u utorak, 11. aprila, najveće zajedničke vojne vežbe, dok dve zemlje obnavljaju savezništvo zabrinute zbog sve agresivnije Kine u azijsko-pacifičkom regionu, pišu svetski mediji.
Vežbe starih saveznika pod imenom Balikatan, što u prevodu znači "rame uz rame", trajaće do 28. aprila uz učešće više od 17.600 vojnika u vodama blizu spornog Južnog kineskog mora i Tajvanskog moreuza.
U najvećim vežbama otkada su godišnje vojne vežbe Balikatan počele pre tri decenije učestvovaće oko 12.200 pripadnika američkih snaga, 5.400 filipinskih snaga i 111 australijskih. Na vežbama će učestvovati američki ratni brodovi i borbeni avioni, uz korišćenje raketa Patriot, raketnih bacača HIMARS i protivtenkovskog oružja Džavelin.
Prikaz američke vatrene moći
Vežbe Balikatan će, kako ističe agencija Asošiejtid pres (Associated Press), biti poslednja demonstracija američke vatrene moći u Aziji, dok administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) jača niz saveza kako bi se bolje suprotstavila Kini, uključujući i moguću konfrontaciju oko Tajvana.
Vežbe se poklapaju i s naporima Filipina pod predsednikom Ferdinandom Markosom Mlađim (Marcos) da brane svoje teritorijalne interese u Južnom kineskom moru, na koje Kina ima pretenzije, između ostalog i dozvolom američkim snagama da koriste filipinske baze prema odbrambenom paktu iz 2014.
Pročitajte i ovo: Kako SAD jačaju vojne saveze da bi se suprotstavili KiniFilipinski vojni zvaničnici rekli su da manevri imaju za cilj jačanje odbrane obala i sposobnosti reagovanja na katastrofe, kao i da nisu bili usmereni ni na jednu zemlju.
Kina je, međutim, prošle nedelje upozorila na intenziviranje raspoređivanja snaga SAD u regionu. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je na redovnom brifingu u Pekingu da će to "dovesti samo do više tenzija i manje mira i stabilnosti u regionu".
Vašington i Peking bi, kako navodi AP, mogli da se sukobe oko dugotrajnih teritorijalnih sporova koji uključuju Kinu, Filipine i četiri druge zemlje, kao i oko cilja Pekinga da aneksira Tajvan, ako treba i silom.
Dan posle kineskih manevara
Najveće zajedničke vojne vežbe SAD i Filipina održavaju se posle otopljavanja odnosa starih saveznika koji dele zabrinutost zbog asertivnosti Kine u azijsko-pacifičkom regionu, ukazuje Rojters (Reuters).
Proširene godišnje vežbe naglašavaju poboljšane odbrambene veze pod predsednikom Ferdinandom Markosom mlađim nakon što je njegov prethodnik Rodrigo Duterte smanjio obim vežbi kako bi poboljšao odnose s Pekingom.
Vežbe Balikatan, na kojima će Filipini i SAD prvi put održati vežbe gađanja na moru s bojevom municijom, davno su zakazane, ali su počele dan pošto je Kina okončala trodnevne manevre oko Tajvana, koje su uključivale precizne napade i blokadu ostrva, nakon što se tajvanska predsednica Cai Ing-ven sastala s predsedavajućim Predstavničkog doma SAD Kevinom Makartijem (McCarthy) u Los Anđelesu.
- Kina tokom vežbi simulirala udare na ključne mete na Tajvanu
- Kineski ratni brodovi i letelice i dalje oko Tajvana
Peking smatra Tajvan delom svoje teritorije, što odbacuju demokratski izabrane vlasti tog ostrva.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova u ponedeljak, 10. aprila je kritikovalo zajedničke vežbe, navodeći da one "ne smeju da se mešaju u sporove u Južnom kineskom moru, a još manje da ugrožavaju kineski teritorijalni suverenitet, pomorska prava i interese, kao i bezbednosne interese".
Obnavljanje starog saveza
Najveće zajedničke vojne vežbe SAD i Filipina ističu napore dve zemlje da revitalizuju svoj savez kako bi se suočile sa sve agresivnijom Kinom, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Početak vežbi dan pošto je Kina završila svoje vežbe oko Tajvana, kako ocenjuje britanski list, naglasio je značaj Filipina u bilo kom regionalnom sukobu.
Takođe će se i prvi put posle sedam godina sastati ministri spoljnih poslova i odbrane dve zemlje, što je još jedan odraz značajnog povećanja bezbednosne saradnje saveznika.
Deo vežbi će se održati i u bazama kojima će američke snage uskoro dobiti pristup po sporazumu iz 2014, koji je blokirao Duterte dok je nastojao da poboljša odnose s Kinom.
SAD nisu imale svoje baze na Filipinima, svom najstarijem azijskom savezniku, pošto je Senat te ostrvske države blokirao produženje bilateralnog sporazuma o vojnim bazama 1991.
Pročitajte i ovo: Povratak Markosa na vlast na Filipinima nakon više od tri i po decenije izgnanstvaFilipinski predsednik Ferdinand Markos mlađi pristao je da, pored pet postojećih, odredi još četiri baze kao objekte u kojima bi američke snage mogle da postavljaju opremu i rotiraju osoblje.
Iako Markos pokušava da pažljivo balansira savez sa SAD sa vezama s Kinom, filipinski zvaničnici kažu da je usled zabrinutosti zbog sve agresivnijeg stava Pekinga u Južnom kineskom moru i oko Tajvana još odlučniji da ojača veze s Vašingtonom.
Karika koja je nedostajala
Uloga Filipina u bezbednosti u regionu je porasla posle brze vojne ekspanzije Kine i njenih pretenzija na teritoriju u spornom Južnom kineskom moru, među kojima je i nekoliko filipinskih ostrva, navodi BBC.
Mnogi veruju da bi povećan pristup američkih snaga filipinskim bazama mogao da obezbedi osnovu za borbene operacije u slučaju oružanih sukoba oko žarišnih tačaka poput Tajvana ili Južnog kineskog mora.
Pročitajte i ovo: Kina ponovo povećava vojni budžetFilipinski predsednik ponovio je u ponedeljak da SAD neće moći da koriste te lokacije za ofanzivne akcije.
S druge strane, kako ukazuje britanski javni servis, SAD traže pristup mestima odakle se mogu voditi "lake i fleksibilne" operacije koje uključuju snabdevanje i nadzor, a ne bazama u kojima će biti stacioniran veliki broj vojnika.
Sporazum iz februara o pristupu dodatnim vojnim bazama na Filipinima, pomogao je Vašingtonu da popuni rupe u nizu saveza koji se proteže od Južne Koreje i Japana na severu do Australije na jugu, ocenjuje BBC, ukazujući da su u tom nizu Filipini bili karika koja je nedostajala, budući da su blizu dva najveća potencijalna žarišta - Tajvana i Južnog kineskog mora.
Analitičari kažu da je cilj pristupa tim bazama da se spreči dalje teritorijalno širenje Kine u Južnom kineskom moru, dok će se takođe obezbediti mesto s kojeg SAD mogu da prate kretanja kineske vojske oko Tajvana.