Dilema da li su SAD u recesiji

Iako se američka ekonomija smanjila u dva uzastopna tromesečja, čime je po jednom od tehničkih kriterijuma ušla u recesiju, SAD zvanično još nisu u recesiji. S druge strane, više predviđanja ukazuje da je recesija u najvećoj svetskoj ekonomiji neizbežna u narednih godinu ili dve, pišu svetski mediji.

Ko odlučuje o recesiji?

Američki ekonomski podaci poslali su mešovite poruke, komplikujući odgovor na naizgled jednostavno pitanje – da li je najveća svetska ekonomija u recesiji, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Podaci koje je Ministarstvo trgovine SAD objavilo 28. jula pokazali su da je došlo do drugog uzastopnog kvartalnog pada bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je uobičajeni znak za recesiju. Međutim, zvanični arbitar koji određuje da li su SAD u recesiji je grupa ekonomista iz Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER) koja tek treba da donesu formalnu presudu.

Ipak, zvanični podaci o uzastopnom smanjenju BDP-a su intenzivirali politički opterećenu debatu o stanju američke privrede, ističe britanski list. Republikanci su nakon poslednjih ekonomskih podataka objavili "recesiju Džoa Bajdena" (Joe Biden). S druge strane, Bajdenova administracija i Federalne rezerve odbacuju takvu karakterizaciju.

Pročitajte i ovo: Deset razloga zašto je američki dolar važna valuta za svjetsku ekonomiju

Ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) rekla je da bi bila "zapanjena" ako bi NBER proglasio da su SAD trenutno u recesiju, ukazujući da nema bitnih gubitaka radnih mesta, gašenja kompanija i nategnutih budžeta koji obično prate recesiju. Predsednik Federalnih rezervi Džej Pauel (Jay Powell), upozorio je da se podaci o BDP-u revidiraju više puta i da prve preliminarne treba uzeti "s rezervom".

Zvaničnici Feda i Bele kuće kažu da prema standardima kojima NBER proglašava recesiju, sadašnje ekonomsko okruženje ne ispunjava nedvosmisleno kriterijume recesije poput broja radnih mesta, industrijske proizvodnje i potrošnje na robe i usluge. Prošlog meseca američka privreda je dodala solidnih 372.000 radnih mesta, dok je stopa nezaposlenosti i dalje na istorijski niskom nivou od 3,6 odsto i na svaku nezaposlenu osobu postoje otprilike dva slobodna radna mesta.

Većina ekonomista, kako ukazuje Fajnenšl tajms, deli stav Bele kuće i Federalnih rezervi da SAD još nisu u recesiji, ali je njihovo uverenje da američka privreda može izbeći taj ishod značajno smanjeno.

Igra čekanja

Na pitanje da li su SAD trenutno u recesiji, odgovor bi mogao da dođe tek za nekoliko meseci, objašnjava Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Prema podacima Ministarstva trgovine, američki BDP je u drugom kvartalu pao za 0,9 odsto. S obzirom na pad i u prethodnom periodu, SAD su imale dva tromesečja smanjenja privrede, što je jedna od definicija recesije, ali ne i ona koju koristi zvanični arbitar NBER.

Grupa naučnika iz odbora NBER-a za praćenje poslovnih ciklusa koristi niz merila pored BDP-a kako bi identifikovala padove ekonomske aktivnosti i često se nekoliko meseci ne zna kada je recesija počela i završila, pošto odbor koristi retrospektivan pristup kako bi se izbegla potreba za revizijama. Od kada je odbor osnovan 1978. bilo je šest recesija i njihovi počeci su objavljivani od četiri meseca pa do godinu dana kasnije. Za objavljivanje kraja recesije u nekim slučajevima je trebalo i više vremena.

Pročitajte i ovo: Dolar i evro izjednačeni prvi put u 20 godina

Od 1857. u SAD je bilo 34 recesije koje su trajale u rasponu od više od pet godina pa do samo dva meseca kao recesija 2020. izazvana pandemijom. Takođe, ukazuje Volstrit džurnal, recesije su postale sve ređe poslednjih decenija – od početka ovog veka bilo ih je samo tri.

Definicija recesije NBER-a nije jednoznačna i ostavlja prostor za tumačenje – "značajan pad ekonomske aktivnosti koji obuhvata celu privredu i traje više od nekoliko meseci", što je fraza koja se može skratiti na tri kriterijuma "dubina, difuzija i trajanje", ukazuje američki list, dodajući da NBER procenjuje niz indikatora koji uključuju zaposlenost, lični dohodak, maloprodajnu potrošnju, industrijsku proizvodnju, kao i BDP.

Protekle godine došlo je do usporavanja rasta ličnog dohotka, što je trend sličan kao u 12-mesečnim periodima koji su prethodili prethodne tri recesije. Međutim, rast je i dalje relativno snažan u drugim oblastima, kao što je industrijska proizvodnja, koja je iznad nivoa uoči prethodne tri recesije. Broj zaposlenih takođe je rastao brže nego u tim periodima, iako je i dalje ispod prepandemijskog nivoa.

Da li će biti recesije?

Iako SAD zvanično nisu u recesiji, više predviđanja ukazuje da će američka privreda ući u nju, navodi Blumberg (Bloomberg).

Model Blumberga kaže da verovatnoća da će SAD ući u recesiju do 2024. iznosi 100 odsto. Ekonomisti Dojče bank (Deutsche Bank AG) očekuju da će ona početi sredinom 2023. Američka banka Vels Fargo (Wells Fargo & Co) predviđa da SAD ulaze u recesiju početkom 2023, dok japanska kompanija za finansijske usluge Nomura Holdings očekuje recesiju još ranije – od kraja 2022. godine.

Ekonomisti očekuju da će potencijalna predstojeća recesija biti blaga ili umerena, mada to znači da će stotine hiljada Amerikanaca ostati bez posla. Procene se razlikuju, ali se očekuje da će stopa nezaposlenosti sa skoro petodecenijskog minimuma porasti na negde oko četiri do šest odsto, što je znatno ispod 10 odsto viđenih tokom Velike recesije 2007-09. i skoro 15 odsto na početku pandemije.

U pogledu trajanja predstojeće recesije, ekonomisti imaju različita mišljenja. Jedan od razloga zašto bi ona mogla biti dugotrajna je to što visoka inflacija može sprečiti Federalne rezerve, koje sada nastoje da obuzdaju inflaciju podizanjem referentnih kamata, da pomognu ekonomiji.

Dolar najjači u poslednjih 20 godina

Globalna ekonomija je, ocenjuje Blumberg, suočena sa sličnom situacijom kao i SAD – visokom inflacijom i agresivnim koracima centralnih banaka da je obuzdaju.

Glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda Pjer-Olivije Gurinčas (Pierre-Olivier Gourinchas) u julu je rekao da su perspektive postale značajno mračnije od aprila, uz ocenu da bi svet mogao biti na ivici globalne recesije, samo dve godine posle poslednje. Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas (David Malpass) u junu je naveo da čak i ako se izbegne globalna recesija, kombinacija visoke inflacije i sporog rasta – što je poznato kao stagflacija – može da potraje nekoliko godina.

U Evropskoj uniji, sudbina ekonomije u velikoj meri zavise od pristupa ruskom gasu, mada se rizici od recesije razlikuju od zemlje do zemlje, podvlači Blumberg. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) istakla je da recesija još nije u glavnom scenariju centralne banke evrozone. S druge strane, neke od njenih kolega kažu da rizik od recesije nije trivijalan, ali ocenjuju da bi svaka kontrakcija ekonomije bila privremena.