Bez incidenata protekla su dve Parade ponosa u centru Beograda koji je od ranih jutarnjih sati bio u obruču jakih policijskih snaga i nadletan helikopterima. Ipak, više od pedeset osoba osumnjičenih da su pripremali nerede je uhapšeno, a među njima i javnosti dobro poznati navijač Crvene zvezde Uroš Mišić. Mirno je protekao i protest koji su protivnici održavanja Parade ponosa organizovali ispred jednog od policijskih kordona. Na tom protestu bilo je manje učesnika nego na samoj Paradi, a među prisutnima najviše je bilo sveštenika, monaha i monahinja Srpske pravoslavne crkve:
Prolazimo kroz dim koji se širi iz kandila između mantija, krstova i ikona podignutih u vis. Prvi sagovornik, a da ne nosi oznake SPC. Osamnaestogodišnji Aleksandar Jović iz Beograda:
„Pravoslavlje, patriotizam, sveti Sava i tako... A ovo što oni propagiraju je bolest. Ja nemam ništa protiv toga, ali neka onda legalizuju i marihuanu, medicinski kanabis. Samo dalje od mene.“
U društvu je dve godine mlađeg Alekse Dimitrijevića druga iz Mitrovice na Kosovu. Na protest protiv Parade ponosa dovela su ga još čvršća uverenja:
Vaš browser nepodržava HTML5
U odbranu pravoslavne crkve, povedeni sa sveštenim licima, naša prva dva sagovornika i još više desetina njihovih istomišljenika, okupili su se na raskrsnici ispred crkve Svetog Marka, naspram kordona iza kog naziru šetnju učesnika parade, koje su pozdravili stihovimo pesme „Hriste bože“. Prekidamo je u sred stiha – monahinja manastira Novi Stjenik Lukija:
Vaš browser nepodržava HTML5
Dopiru do njih vesti da je nedaleko privedeno osam mladića sa fantomkama na glavama, a među njima i Uroš Mišić. Navijačka zvezda, bivši robijaš koji je u zatvor dospeo nakon što je jednog policajca teško povredio nabivši mu baklju u usta, dok je nedavno oslobođen odgovornost za tuču sa grupom američkih marinaca u jednom beogradskom klubu. Ovde se ne obaziru, i po okončanju Parade uz policijsku pratnju, šetaju sličnom trasom, prateći popove koji, kako kažu, kade isto mesto.
Koliko sat ranije centar Beograda je po scenariju viđanom na ranijim paradama, u obruču policije. Na Slaviji kod spomenika Dimitriju Tucoviću gomilaju se pripadnici Žandarmerije, naspram prolaznika, pomalo nervoznih, ali većinom homofobičnih. Beograđanka Mirjana Veličković: „Ne razumem niti me oni u životu interesuju. Neka žive svoj život, ali da ne diraju nas druge.“
Beograđanka Milica Pavličić: „Sve mi liči kao da je rat. I sa izbeglicama i sa svim čudom koji dolazi sa zapada. Ne razumem kakve su im to poruke. Neka svako živi za sebe, ali ne mora da se populariše.“
I još sažetije „Svinjarija, neka se muvaju po stanovima, a ne po ulici“, kako nam je rekao sugrađanin Milan Drljača.
Prolazimo i pored porodice izbegle iz Sirije, koja se u hotel „Slavija“ smestila na jednu noć. Pomislili su, ali smo ih umirili, kordoni nisu tu zbog njih. Odlaze put autobuske stanice, dok ispred hotela na klupi sedi i posmatra gošća Beogarda Marijana iz Malmea u Švedskoj:
„Očigledno je ovo ovde velika stvar. Puno je policije. U Švedskoj se tolike mere obezbeđenja za Paradu ne preduzimaju. Nadam se da će situacija za gej ljude ovde u budućnosti biti bolja. Veoma je tužno da ako ste rođeni kao osoba koja može da se zaljubi u osobu istog pola, da to morate da krijete. Nadam se da će ti ljudi ovde jednom imati ista prava kao i svi ostali.“
U podne nedaleko, na mestu sukoba u vreme prošlogodišnje Parade ponosa, ove nedelje nikakvog uznemirenja. Ali, na žalost, i dalje nezadovoljstva. Penzioner Milan Lončar poveo je unuku u šetnju:
Vaš browser nepodržava HTML5
U tom su se oglasila i zvona za hrama, u koje se ubacuje i zvuk policijskog helikoptera koji nadleće centar grada, baš dok razgovaramo sa penzionerkom Olgom Lazarević. Čula je šta nam je rekao prethodni sagovornik. I čudi se:
„Zašto tako? Svako ima pravo na svoje opredelenje i za veru i za seks. Baš za sve. Jedino mi smeta ovoliko policije. Ali, srpski narod je nepredvidiv. Mi lako od ničega napravimo haos.“
Ovog puta, na sreću, haosa ipak nije bilo.