Najmanje 52 osobe su poginule a na desetine je ranjeno, kada je projektil pogodio železničku stanicu u Kramatorsku na istoku Ukrajine, gde se 8. aprila okupilo hiljade ljudi.
Da je broj poginulih, sa prethodno saopštenih 50 porastao na 52, izjavio je Pavlo Kirilenko, načelnik Oblasne vojne uprave Donjecka.
Kirilenko je rekao da je stanica pogođena balističkom raketom kratkog dometa "Tačka U", koja sadrži kasetnu municiju koja eksplodira u vazduhu, prskajući male bombe na šire područje. Ovu tvrdnju novinari nisu mogli da potvrde.
Ukrajinski zvaničnici rekli su da je oko 4.000 ljudi bilo na stanici, gde su vozovi evakuisali civile ka zapadu iz grada pod kontrolom Ukrajine uoči očekivane ruske ofanzive.
Ukrajinska generalna tužiteljka Irina Venediktova rekla je da je smrtonosni raketni napad "zločin protiv čovečnosti".
Desetine ljudi je povređeno u napadu, a lokalne bolnice su bile preopterećene.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i drugi ukrajinski lideri optužili su rusku vojsku da namerno gađa lokaciju na kojoj su bili okupljeni samo civili.
Moskva negira odgovornost.
Na video snimcima i fotografijama postavljenim na društvenim mrežama prikazane su desetine mrtvih civila pored rančeva i kofera koje su nosili sa sobom.
U prvim izveštajima je navedeno da je 30 lica poginulo, ali je taj broj kasnije povećan.
"Rusi namerno pokušavaju da ometaju evakuaciju civila... Za njih su životi ljudi samo moneta i instrument za postizanje svog ciničnog cilja," kazao je Pavle Kirilenko, načelnik Oblasne vojne uprave Donjecka.
Gradonačelnik Kramatorska Oleksandar Hončarenko rekao je da je oko 4.000 ljudi bilo u stanici u trenutku napada.
Ostaci velike rakete sa natpisom "za našu decu" na ruskom ležali su odmah pored glavne zgrade.
"U nedostatku snage i hrabrosti da nam se suprotstave na bojnom polju, oni cinično uništavaju civilno stanovništvo", naveo je Zelenski u saopštenju.
"Ovo je zlo koje nema granica. I ako se ne kazni, nikada neće prestati," dodao je ukrajinski predsednik.
Zelenski je kasnije u video-obraćanju finskom parlamentu rekao da ukrajinski vojnici nisu bili na stanici u vreme napada.
Desetine mrtvih u napadu na železničku stanicu u Kramatorsku
Rusija demantuje napad
Ruska vojska je demantovala da je ispalila raketu na železničku stanicu u Kramatorsku, osuđujući to kao "provokaciju" snaga u Kijevu.
"Sve izjave predstavnika nacionalističkog režima Kijeva o tome da je Rusija sprovela raketni napad na železničku stanicu u Kramatorsku su provokacija i ne odgovaraju istini", saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
"Mi posebno ističemo da taktičke rakete Točka-U čiji ostaci su nađeni u okruženju stanice u Kramatorsku i (čije slike) su objavili očevici, koriste samo ukrajinske oružane snage", dodaje se u saopštenju.
SAD i Evropska unija osuđuje napad
Američki predsednik Džo Bajden optužio je u petak Rusiju da stoji iza raketnog napada na železničku stanicu, ocenivši incident kao „strašan zločin“.
„Napad na ukrajinsku železničku stanicu je još jedan užasan zločin koji je počinila Rusija, gađajući civile koji su pokušavali da se evakuišu i dođu na bezbedno“, naveo je Bajden na Tviteru.
Evropski zvaničnici optužili su Rusiju da je izvela "užasan" napad na železničkoj stanici u Kramatorsku na istoku Ukrajine.
"Užasno videti da je Rusija napala jednu od glavnih stanica koje koriste civili za evakuaciju iz regiona gde Rusija jača svoj napad", naveo je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na Tviteru.
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj osudio je, kako je naveo, "slepi napad" koji je "izvela Rusija".
"Ovo je novi pokušaj zatvaranja puteva evakuacije ljudima koji beže od tog neopravdanog rata i izazivanja ljudskih patnji", napisao je Borel na Tviteru.
On je zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i slovačkim premijerom Eduardom Hegerom otputovao u Kijev da iskaže podršku Ukrajini koja je izložena ruskoj invaziji.
Heger je napisao na Tviteru da su došli sa predlozima za trgovinsku i humanitarnu pomoć za Zelenskog i njegovu vladu.
Deo tog paketa je "ponuda opcije za transport žitarica, uključujući pšenicu", naveo je Heger. Ukrajina je jedan od glavnih svetski snabdevača pšenicom, a ruski rat protiv Ukrajine izaziva nestašice, posebno na Bliskom istoku.
On dodaje da EU žele da pomognu Ukrajini na njenom putu ka bližim vezama sa evropskim blokom „stvaranjem reformskog tima“.
To je prva poseta zapadnih lidera otkako su se ranije ove nedelje pojavile informacije o ruskim zločinima u Buči.
Vaš browser nepodržava HTML5
Od 'to je lažno' do 'to je užasno': Reakcije Rusa na zločine u Buči
Do posete evropske trojke dolazi u trenutku kada je EU 8. aprila objavila da je usvojila petu rundu sankcija Rusiji, uključujući zabranu uvoza uglja, drveta, hemikalija i drugih proizvoda.
Ovim merama se takođe sprečavaju mnoga ruska plovila i kamioni da pristupe EU, što dodatno onemogućava trgovinu, a zabranjuju se sve transakcije sa četiri ruske banke, uključujući VTB.
Pročitajte i ovo: EU uvela peti paket sankcija Moskvi, uključujući na uvoz ruskog ugljaEvropska trojka je krenula za Kijev rano u petak, 8. aprila, vozom iz malog južnog poljskog grada Pšemisla, samo 13 kilometara od ukrajinske granice. Vazdušni prostor iznad Ukrajine zatvoren je zbog rata.
Sredinom marta premijeri Poljske, Slovenije i Češke otputovali su u Kijev vozom. Prošle nedelje je grad posetila predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola.
Zapad je pooštrio sankcije Rusiji nakon međunarodnih osuda pogubljenja civila na ulicama Buče, severnog predgrađa Kijeva.
Lokalni zvaničnici kažu da su ruske snage u Buči ubile više od 300 ljudi, a da je oko 50 njih pogubljeno. Moskva negira optužbe
Predsednik Ukrajine Volodomir Zelenski je rekao da je situacija u Borođanci - još jednom gradu severozapadno od Kijeva koji je preuzet od ruskih snaga - "znatno strašnija" nego u Buči.
Pročitajte i ovo: Zelenski kaže da je situacija u Borođanki gora nego u BučiNa snimku iz Borođanke se vidi kako ekipe za potragu i spasavanje koriste opremu za iskopavanje ispod ruševina zgrade koja se srušila. Strahuje se su stotine ljudi zatrpane.
Na bojnom polju, kako saopštavaju ukrajinske vlasti, nakon povlačenja iz predgrađa Kijeva, ruske trupe se pregrupišu u pokušaju da preuzme potpunu kontrolu nad istočnim regionima Donjecka i Luganska, koje od 2014. delimično drže separatisti koje podržava Moskva.
Opkoljena južna luka Mariupolj, čiji je gradonačelnik rekao da je više od 100.000 ljudi još uvek zarobljeno, takođe je bila meta.
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je 8. aprila da se rusko granatiranje gradova na istoku i jugu nastavlja i da su ruske snage napredovale južnije od grada Izjuma, koji ostaje pod njihovom kontrolom.
Ukrajina je saopštila da ima za cilj da uspostavi do 10 humanitarnih koridora za evakuaciju zarobljenih civila 8. aprila, ali da će oni koji pokušavaju da pobegnu iz opkoljenog Mariupolja morati da koriste privatna vozila.
Deset planiranih sigurnih koridora koje je najavila potpredsednica vlade Irina Vereščuk nalazi se u južnoj i istočnoj Ukrajini.