Delegacija Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom“, sa sedištem u Beogradu, boravila je prošle nedelje na Kosovu, gde je sa predstavnicima Srba razgovarala o “brojnim pitanjima razvoja i jačanja saradnje sa lokalnim obrazovnim, kulturnim i društvenim institucijama”.
Među sagovornicima na Kosovu su bili i ministar u Vladi za povratak i zajednice Goran Rakić i poslanik Skupštine Kosova, Igor Simić.
Poručeno je da će pojedini postignuti sporazumi na Kosovu ojačati položaj ruskog jezika „u ovom regionu i promociju dostignuća Rusije u sferi obrazovanja, kulture i nauke“.
Pročitajte i ovo: Ruski centar u Nišu - špijunskog ili humanitarnog karaktera?Delegacija Ruskog centra na Kosovu se sastala i sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve u Gračanici i Dečanima.
U saopštenju Ruskog centra za nauku i kulturu se navodi da je poseta delegacije “Ruskog doma” realizovana uz podršku “Kancelarije u Prištini ambasade Ruske Federacije u Republici Srbiji”.
Kancelarija Ruske federacije nalazi se u naselju Dragodan u Prištini.
Na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) o cilju posete i šta je sve dogovoreno nije stigao odgovor ni od Kancelarije Ruske Federacije u Prištini, ni u Ruskom domu.
Portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu za RSE kratko je naveo da su se „u međuvremenu obavestili o sastanku (sa kosovskim zvaničnicima), ali da Ured premijera nije zvanično bio informisan u vezi istim“.
RSE je poslao upit i Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova sa pitanjem da li su upoznati sa posetom delegacije “Ruski dom”, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Rusija inače ne priznaje nezavisnost Kosova i smatra da je ta teritorija sastavni deo Srbije.
Pročitajte i ovo: Policijske i vojne vežbe na Balkanu: U Srbiji Rusi, u okruženju SADŠta je Ruski dom?
Ruski centar za nauku i kulturu “Ruski dom” u Beogradu je predstavništvo ruske federalne agencije Rošotrudničevstvo u Srbiji. Na zvaničnom sajtu ove organizacije se navodi da je njihov glavni cilj ”jačanje prijateljskih, kulturnih, međunarodnih veza dveju bratskih zemalja – Rusije i Srbije”.
Rošotrudničevstvo je agencija osnovana 2008. godine u skladu sa ukazom predsednika Ruske Federacije, a fokus je na sprovođenju državne politike po pitanju međunarodne saradnje kao i promocija “objektivnog razumevanja savremene Rusije u svetu”.
Agencija Rošotrudničevstvo funkcioniše u 80 zemalja širom sveta.
Na čelu Ruskog centra za nauku i kulturu “Ruski dom” u Beogradu je Jevgenij Boranov. Bio je ratni izveštač iz bivše Jugoslavije, a 2001. godine je odlikovan ordenom “Za hrabrost”.
Dobitnik je nacionalne televizijske ruske nagrade „TEFI “ za specijalnu reportažu za istraživanje trgovine organa kidnapovanih Srba na Kosovu u periodu od 1998. do 2001. godine.
Nakon posete Kosovu, Boranov se 24. maja sastao sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Aleksandrom Vulinom.
Kako je saopšteno, ministar Vulin je tom prilikom istakao da ceni inicijativu Ruskog centra za nauku i kulturu po pitanju razvoja i jačanja saradnje sa lokalnim srpskim obrazovnim, kulturnim i humanitarnim ustanovama na Kosovu.
Aleksandar Vulin (desno), ministar unutrašnjih poslova Srbije, i Jevgenij Baranov (levo), direktor Ruskog centra, na sastanku u Beogradu, 24. maja 2021. godine
Šta je dogovorio 'Ruski dom' tokom posete Kosovu?
U saopštenju iz “Ruskog doma” od 20. maja, navodi se da je tokom posete ove delegacije na Kosovu potpisan Sporazum o saradnji sa Univerzitetom u Severnoj Mitrovici, koji funkcioniše u sistemu Srbije.
Severna Mitrovica je opština sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova gde je izmešten Univerzitet iz Prištine nakon rata 1999. godine, a na kome se nastava odvija po planu i programu Republike Srbije.
Rektor Univerziteta u Severnoj Mitrovici Zdravko Vitošević i direktor Ruskog doma Jevgenije Baranov su zaključili da će realizacija programa, predviđenih Sporazumom, “nesumnjivo dati rezultate u oblasti jačanja položaja ruskog jezika u ovom regionu (na Kosovu) i promocije dostignuća Rusije u sferi obrazovanja, kulture i nauke.
To se navodi u zvaničnom saopštenju Univerziteta i Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom“.
Prorektor na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, zadužen za međunarodnu saradnju, Jovan Bazić je za RSE potvrdio da je ta visokobrazovana institucija 18. maja postigla Sporazum o saradnji sa delegacijom “Ruskog doma” kojim je definisana saradnja sa ruskim univerzitetima u oblasti visokog obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti.
“Obuhvata zajedničko učešće u realizaciji različitih obrazovnih programa, naučno-istraživačkih i umetničkih projekata, naučnihkonferencija, seminara, programa stručnog usavršavanja, učenja ruskog jezika i slično”, navodi Bazić.
On napominje da studenti na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici mogu da imaju velike koristi od tog sporazuma, a “naročito oni koji uče ili žele da nauče ruski jezik”.
“Na našem Univerzitetu, u sastavu Filozofskog fakulteta, postoji Katedra za ruski jezik, a i na drugim fakultetima se uči ruski jezik, jerpostoji mogućnost izbora u učenju stranog jezika između engleskog i ruskog jezika, a na nekim fakultetima i francuskog. Mnogi od naših studenata su boravili na državnom Univerzitetu u Belgorodu, na Letnjoj školi ruskog jezika, gde su usavršavali svoje znanje jezika”, objašnjava Bazić i dodaje da postoji i mogućnost da se studenti sa različitih nivoa studija, kao iprofesori i saradnici u nastavi, stručno usavršavaju na ruskim univerzitetima.
“Neki od njih su takvu mogućnost već koristili”, kaže prorektor Jovan Bazić.
Sastanku između direktora Ruskog centra Jevgenija Boranova i rektora Univerziteta u Severnoj Mitrovici Zdravka Vitoševića, prisustvovali su ministar za povratak u Vladi Kosova, Goran Rakić i poslanik Skupštine Kosova Igor Simić, čelnici Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koja učestvuje u centralnim i lokalnim institucijama na Kosovu a koja ima podršku zvaničnog Beograda. To se vidi na fotografijama koje su objavljene na sajtu Univerziteta.
Rakić i Simić nisu bili dostupni za izjavu o sastanku sa delegacijom “Ruskog doma”.
Osim sa predstavnicima Univerzuteta u Severnoj Mitrovici, delegacija “Ruskog doma” se na Kosovu sastala i sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.
Sastanak na 10 kilometara od Prištine
Tako je u manastiru Gračanica, koji se nalazi na oko 10 kilometara od Prištine, održan sastanak ruske delegacije sa episkopom raško-prizrenskim Teodosijem.
Kako je saopšteno, na tom sastanku je bilo reči o pitanjima “humanitarnog karaktera”, a ruska delegacija je potom posetila i manastir Visoki Dečani kako bi igumanu manastira Savi Janjiću pružila podršku zbog “stalnih pritisaka koje prištinske vlasti vrše na manastir i njegovo bratstvo”.
Pročitajte i ovo: Zemlje Kvinte Kosovu: Provesti presudu o zemljištu manastira DečaniU saopštenju se podseća da je Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije najoštrije osudila pokušaje priznavanja srpskih svetinja kao ‘kosovskog nasleđa“.
Veze Srba sa Kosova i Rusije
Profesor međunarodnog prava pri Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti ukazuje da Rusija i Srbija nastavljaju sa bliskim odnosima i dodaje da to nije ništa novo jer je zvanična Moskva oduvek pružala podršku Srbiji ispred međunarodnih organizacija.
“Ova podrška i pomoć koju (Rusija) pruža Srbima na Kosovu je već poznata jer Srpsku listu direktno kontroliše Beograd. To znači da se i preko beogradskih vlasti komunicira sa Rusijom. Po mom mišljenju, to nije ništa novo, jer je odnos Srbije sa Rusijom postojao i u prošlosti i, uprkos evropskim integracijama, nastaviće se i u budućnost”, kaže Hoti za RSE.
Pročitajte i ovo: 'Srpske suze' i rast ruskog interesa za KosovoDirektor centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenjuje da poseta delegacije “Ruskog doma” neće ni osnažiti ni oslabiti uticaj Rusije na srpske sredine na Kosovu i dodaje da je ta poseta “sasvim normalna jer u srpskim sredinama vlada proruski osećaj”.
“Ako je Beograd taj koji predstavlja da je Rusija glavni zaštitnik Srbije i glavna zaštita kada je reč o Kosovu, onda je sasvim normalno da se sastaju politički predstavnici Srba i građani koji nemaju nikakve funkcije. Oni u Rusiji vide nekog svog zaštitnika u Savetu bezbednosti, na javnoj sceni se zalaže da Kosovo ostane u sastavu Srbije ”, kaže Popov za Radio Slobodna Evropa.
On ukazuje da Rusija ima jasan stav kada je Kosovo u pitanju i dodaje da “Rusija svaki put zastupa interese Srbije”.
“To je ta linija uticaja i na Balkanu. Mada, ako gledam suštinski, Srbija malo šta od toga ima korist, jedino ako odustane od evropskog puta i da li će Amerika i dalje podržavati neke stvari ili ne. U tom slučaju je taj uticaj značajan, ali inače kada je reč o pregovorima (između Kosova i Srbije), koji će sada ući u intenzivniju fazu, to je sve u rukama SAD i EU”, zaključuje Popov.
Ruska misija iz 2011.
Podsetimo, ovo nije prvi ruski angažman na Kosovu koji budi polemike.
Rusija se humanitarno angažovala u srpskim sredinama na Kosovu na vrhuncu krize iz 2011. godine, kada su pod vođstvom lokalnih lideria sa „severa“ građani podizali barikade odupirući se tako nameri Prištine da integriše četiri opštine (Severna Mitrovica, Leposavlić, Zubin Potok i Zvečan) u kosovski sistem.
Pročitajte i ovo: Ruski konvoj stigao na KosovoPraćen sumnjama o pošiljkama koje navodno nisu bile samo humanitarne, što nikada nije dokazano, na Kosovo je tada ušao konvoj od 27 kamiona.
Konvoj su inače pripadnici Kfora omogućili ulazak nakon tri dana čekanja, te pošto se na prelazu Jarinje pojavio i tadašnji ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin, u pratnji pripadnika srpskih desničarskih organizacija u to vreme prisutnih na severu Kosova.