Piše: Jaroslav Šimov (Priredila: Anamaria Ramač Furman)
"Činjenica da se interesi ruske elite i njenih tajnih službi prostiru daleko izvan granica Rusije uslovljena je brojnim razlozima. Donekle je to posledica objektivnih ekonomskih interesa: trgovina strateški važnim prirodnim resursima direktno podstiče mešanje u političke i strateške kombinacije na globalnom nivou. Delom je, naravno, reč i o reinkarnaciji sovjetskih predstava o svetu kao poprištu žestoke borbe za vlast i uticaj, lišene bilo kakvih vrednosti i pravila."
Ovo je odlomak iz nedavno objavljene knjige "Putinovi agenti: Kako ruski špijuni kradu naše tajne" Ondržeja Kundre, češkog novinara i analitičara, stručnjaka za pitanja bezbednosti.
U njoj je prikazana prošlost i sadašnjost ruskih agenata u Češkoj, detalji niza operacija povezanih s otkrivanjem špijuna koji su radili za Moskvu.
Opširno se govori o tome da je mala zemlja u središtu Evrope davno postala mesto "špijunskih igara" u kojima agenti tajnih službi Ruske Federacije igraju veoma važnu ulogu, a sve je teže suprotstaviti im se.
Izlazak ove knjige poklopio se s najnovijim špijunskim skandalom u Pragu u koji su posredno umešane i Rusija i Ukrajina.
Reč je o puštanju iz češkog zatvora i predaji libanskim tajnim službama građanina te zemlje Ali Fajada (pravo prezime Taan).
On je uhapšen pre oko dve godine dok je pregovarao s predstavnicima radikalne kolumbijske grupacije FARK, kojima je obećavao isporuku oružja vrednu oko 8 miliona dolara.
Pod maskom Kolumbijaca u Prag su došli agenti FBI-ja, jer Sjedinjene Američke Države smatraju FARK terorističkom organizacijom, i Fajad je uhapšen.
Decembra 2015. češki sud prihvatio je zahtev Vašingtona za ekstradiciju Libanca. Međutim, u to vreme u Libanu je oteto pet čeških državljana, a njihovi otmičari tražili su od Praga da ne isporučuje Fajada Amerikancima.
Policija i tajne službe sada istražuju okolnosti pod kojima su se ovi Česi našli u Libanu. Po svemu sudeći, radilo se o pažljivo isplaniranoj operaciji koju su organizovali uticajni Fajadovi rođaci: on je pripadnik moćnog šiitskog klana povezanog s radikalnom grupom "Hezbolah".
Česi, među kojima su bili novinari, jedan advokat i jedan saradnik vojne obaveštajne službe, primamljeni su u Liban različitim povodima.
Pregovori o njihovom oslobađanju trajali su mesecima i završeni su početkom februara njihovom razmenom za Ali Fajada, koji je na taj način izbegao ekstradiciju u Ameriku. Američkoj strani preostalo je da protestuje, što je i uradila preko svog ambasadora u Pragu.
Ali Fajad
U Fajadovom dosijeu postoji i "rusko-ukrajinski" trag. Jedno vreme on je imao i ukrajinsko državljanstvo, a 2012. godine tadašnji ministar odbrane Dmitrij Salamantin imenovao ga je za svog savetnika.
Pozivajući se na izvore iz tajnih službi, ukrajinski i češki mediji pišu da je "Ukrajino-Libanac" bio je posrednik između ruskih izvoznika oružja (s kojima je bio povezan Salamantin) i bliskoistočnih kupaca poput "Hezbolaha" i sirijskog režima Bašara Asada.
Sumnjivim klijentima poput njih Rusija nije mogla da direktno isporučuje oružje, pa je to činila preko Ukrajine, Fajada i njegovih bliskoistočnih veza.
Ovo je samo jedan primer koji pokazuje koliko su u Češkoj aktivne strane obaveštajne službe, uključujući i ruske, smatra Ondržej Kundra, autor knjige "Putinovi agenti". On ističe da je to samo vrh ledenog brega i da agenti Kremlja smešteni usred Evrope, predstavljaju realnu opasnost za njegovu zemlju i Evropsku uniju u celini.
RSE: Pišete da je Češka, pogotovo Prag, poslednjih godina postala jedan od najvažnijih centara aktivnostu ruskih tajnih službi u Centralnoj, možda i u Evropi uopšte. Na osnovu čega to tvrdite?
Kundra: Na prvom mestu je istorijski faktor. Krajem 1960-ih SSSR uspostavio je u svojoj ambasadi nešto poput rezidenture. Bila je to novost, jer su ranije rezidenture delovale samo u zapadnim zemljama. Sovjetima se nisu dopadale reforme, odnosno takozvano "Praško proleće" i zbog toga su ovde osnovali obaveštajni centar.
Agenti KGB dobili su zadatak da podrivaju reformistički kurs tadašnjeg rukovodstva Čehoslovačke i da doprinose jačanju političkog uticaja Moskve. Kasnije je čehoslovačko iskustvo primenjeno i u drugim zemljama istočnog bloka.
RFE: Da li se nešto promenilo nakon pada komunističkih režima u Srednjoj i Istočnoj Evropi i potonjeg raspada Sovjetskog Saveza?
Kundra: Jedno vreme bio se promenio odnos nove sovjetske vlasti prema tajnim službama nasleđenim od prethodnog režima. Boris Jeljcin nije odviše verovao KGB-u pa ga je podelio na nekoliko posebnih službi, tako da ruska špijunaža početkom devedesetih nije bila mnogo pouzdana. U bivšim zemljama istočnog bloka tada su sprovođene ekonomske reforme i privatizacija, praćena svakojakim zloupotrebama. Za te procese bile su zainteresovane i organizovane kriminalne grupe iz bivšeg SSSR-a. U njihovu delatnost ponekad su bili uključeni i bivši sardnici KGB-a. Drugim rečima, ti ljudi nisu ni odlazili odavde.
Dolaskom na vlast Vladimira Putina situacija se menja. Prema podacima zapadnih službi, upravo tada Moskva je odlučila da u Češkoj bude njena baza za obaveštajnu delatnost u celom srednjoevropskom regionu. To im više odgovara s obzirom na razliku između nemačke i češke kontrašpijunaže.
Nemačka služba BND je mnogo veća, iskusnija, bolje finansirana. Češka kontraobaveštajna služba BIS je mala. Po nekim podacima, odeljenje za borbu protiv špijunaže može da danonoćno u isto vreme nadzire samo pet objekata na teriitoriji države. Naravno, mreža ruske agenture ima mnogo više od pet ljudi. Uz to, oni se kod nas osećaju ugodnije nego u zapadnim zemljama.
RSE: Postoje li bar približni podaci o njihovom broju?
Orndžej Kundra
Kundra: Pouzdanih podataka nema. Kontraobaveštajna služba procenjuje da je najmanje trećina saradnika Ruske ambasade u Pragu povezana s ruskim tajnim službama. U Ambasadi Rusije ima oko 140 zaposlenih, što je ogroman broj za diplomatsko predstavništvo u relativno maloj zemlji.
Pored toga, Rusija ima konzulate u Brnu i Karlovim Varima. Tome treba dodati i moguće obaveštajce koji ne rade pod diplomatskim pokrićem, već rade obične "civilne" poslove – preduzetnike, lekare, novinare itd. U celosti, može se govoriti o nekoliko desetina, ako ne i nekoliko stotina lica koja su u većoj ili manjoj meri povezana s tajnim službama Ruske Federacije.
RSE: Koga konkretno imate u vidu: profesionalne saradnike tajnih službi ili one koje u žargonu zovu "agenti uticaja", to jest, ljude koji utiču na svoje okruženje i prijatelje, koji propagiraju ovakve ili onakve ideje i popularizuju politiku Kremlja?
Kundra: Imam u vidu i jedne i druge. Naravno da ovde nema nekoliko stotina profesionalnih obaveštajaca. Ubrojimo li i kategoriju ljudi koju ste pomenuli, ima mnogo onih koji deluju u "sivoj zoni" između profesionalne špijunaže i običnog "civilnog" života.
RSE: Možete li navesti neki primer delovanja ruskih agenata u Češkoj?
Kundra: Najpodrobnije je opisan slučaj ruskog agenta Roberta Rahardžoa, koji je došao iz Rusije, otac mu je rođen u Indoneziji. On je primer agenta kojeg je bilo teško provaliti: živeo je ovde od početka 90-ih, tu je studirao, oženio se, dobio češko državljanstvo. Radio je kao psiholog u jednom kazneno-popravnom zavodu. Bio je tehnički opremljen, imao je specijalni predajnik sakriven u kupatilu.
RSE: Kako je otkriven?
Kundra: Na njega su češkim kontraobaveštajcima ukazale kolege iz jedne savezničke zemlje. Rahardžo je dugo bio praćen, tako su otkriveni ljudi s kojima je kontaktirao i koji su mogli da mu – nenamerno, nesvesno ili zbog neopreznosti – pruže informacije interesantne za sovjetske tajne službe.
RSE: U kojim krugovima je mogao da uspostavi poznanstva zatvorski psiholog?
Kundra: Može izgledati čudno, ali u prilično visokim krugovima, pre svega, vojnim. Zbog njega su otpuštena trojica visokih čeških oficira i generala. Družeći se s Rahardžom, oni su nepromišljeno davali određene informacije. Nekad su to podaci lične prirode, na prvi pogled banalni, koji u rukama strane špijunaže mogu da budu instrument ucenjivanja. Recimo, da je neki visoki oficir podložan određenim slabostima, da se za njim vuku nekakvi grehovi... Operacija je završena polovičnim uspehom: Rahardžo je pobegao u Rusiju i poneo kompjuter, pa je teško reći šta je sve bilo u njemu.
RSE: Na osnovu Vaših reči stiče se ne baš najpovoljnija slika o češkim obaveštajnim službama. Nemaju novca ni kadrova, špijuni im beže ispred nosa. Zbog čega je tako? U redovnim godišnjim izveštajima BIS stalno se ističe da se ne smanjuje aktivnost stranih službi, pre svega, ruskih, te da je to ozbiljna pretnja nacionalnoj bezbednosti. Zar političko rukovodstvo ne obraća pažnju na to?
Ne želim da kažem da češke službe ništa ne rade. U skladu s mogućnostima, bore se s tim pretnjama. Koliko mogu da procenim, problem je u tome što ne dobijaju jasan i nedvosmislen zadatak od političara.
Kundra: Ne želim da kažem da naše službe ništa ne rade. U skladu s mogućnostima, bore se s tim pretnjama. Koliko mogu da procenim, problem je u tome što ne dobijaju jasan i nedvosmislen zadatak od političara: ovo su prioriteti, radite na njima, predočavajte rezultate svog rada, a mi jamčimo da ćemo na osnovu tih rezultata preduzimati neophodne mere.
U knjizi navodim primer da su službe pre nekoliko godina dostavljale tadašnjem predsedniku Vaclavu Klausu analitičke beleške koje su upozoravale da je moguće zaključivanje krupnog ugovora u oblasti energetike s jednom ruskom kompanijom i da bi to moglo da predstavlja rizik sa stanovišta nacionalne bezbednosti.
Na jednu od takvih beleški predsednik je napisao nešto u smislu da mu više ne šalju takve gluposti. Naravno, takva reakcija može samo da demotiviše tajne službe. Negativan faktor predstavlja i ograničen budžet tih službi. Pored toga, BIS je zatvorena struktura, ona faktički ne kontaktira s društvom i medijima. Zbog toga gotovo niko ne zna ništa o njenim pozitivnim dostignućima, a društvo ne zna šta i odakle preti njegovoj bezbednosti.
Češki predsednik Miloš Zeman i predsednik Rusije Vladimir Putin, 2015.
RSE: U poslednje vreme mnogo se govori o proruskim stvovima pojedinih vodećih čeških političara, pre svih predsednika Miloša Zemana. Imajući u vidu sve što ste rekli, može li se smatrati da je Češka pouzdan saveznik zemalja Zapada ili, pak, da je ona slaba tačka unutar Evropske unije i NATO-a?
Kundra: Ne bih išao tako daleko. Imamo parlamentarnu republiku, spoljna i bezbednosna politika je u rukama vlade. Koliko se može suditi na osnovu njenih postupaka, ona je svesna novih pretnji i nastoji da država bude tesno povezana s evroatlantskim strukturama.
U tom smislu može se reći da vladina politika u potpunosti prihvatljiva. Što se tiče predsednika, on iz nekih svojih razloga o kojima se može samo nagađati svojim izjavama ide na ruku Kremlju i takvom politikom slabi državu.
RSE: Do kakvih zaključaka i prognoza ste došli istraživanjima koja ste uključili u knjigu "Putinovi agenti"? Hoće li Kremlj nastaviti da ispoljava interesovanje za Češku i šire - Centralnu Evropu?
Kundra: Mislim da hoće. To se može zaključiti i po pojačanoj aktivnosti raznih propagandnih sajtova. Nema sumnje da će pokušati da utiču na političko rukovodstvo, da oslabe poziciju onih partija i lidera koji vide pretnju u današnjoj politici Kremlja i da, s druge strane, finansijski i na druge načine, podržavaju one koji zastupaju prijateljsku liniju prema Moskvi. To su, recimo, predsednik Miloš Zeman i neke političke snage koje danas izgledaju relativno male i marginalne, koje stoje na ekstremističkim, ksenofobičnim i nacionalističkim pozicijama.
U uslovima migrantske krize i uz određenu rusku podršku takve snage mogu da steknu veću popularnost. Upravo zbog toga mi se čini da bi bilo dobro da se kod nas dogodi nešto poput onog što se dogodilo u Estoniji.
Tamo je 2008. otkriven ruski špijun German Sim, estonski oficir koji je dostavljao Moskvi informacije iz struktura NATO-a. Estonsko društvo je to primilo kao nacionalnu sramotu. Usledila je odlučna unutrašnja mobilizacija, uključujući i tajne službe, pa su tamo poslednjih godina uhapšena najmanje četiri agenta ruske tajne službe. Ako društvo razume za šta se bori, ono u krajnjoj liniji postaje slobodnije, odlučnije i zdravije.