Šta je zajedničko za četiri firme iz Srbije, koje su pod zapadnim sankcijama zbog optužbi da sarađuju sa ruskim vojnim i industrijskim sektorom nakon invazije na Ukrajinu?
Firme Kominvex, Soha info, Goodforwarding i Avio Chem imaju račune u API banci – privatnoj banci iz Srbije sa vlasništvom ruskog porekla, utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE) u bazi podataka Agencije za privredne registre.
Kominvex, Soha info i Goodforwarding su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD) od februara, dok je firma Avio Chem pod sankcijama Velike Britanije od decembra 2023.
Kako je RSE ranije pisao, ove četiri firme iz Srbije su, zaobilazeći zapadne sankcije, zaradile milione od izvoza u Rusiju.
Svi dinarski i devizni računi koje ove firme imaju u API banci, otvoreni su nakon što je u februaru 2022. otpočela ruska invazija na Ukrajinu, a Zapad uveo sankcije Rusiji kojima se zvanični Beograd nije priključio.
Vlasnik te banke je Andrej Šljahovoj (Andrey Zakharovich Shlyakhovoy).
Tragovi njegovog bankarskog biznisa povezuju Rusiju gde je pod istragom, Srbiju – gde državne institucije ne odgovaraju na pitanja RSE o poslovanju Šljahovoja, i karipski "poreski raj" Grenadu.
Pročitajte i ovo: Milionske zarade srpskih firmi kroz šemu zaobilaženja sankcija RusijiKako su firme otvorile račune?
Radiju Slobodna Evropa nije poznata vrednost transakcija koje su firme iz Srbije pod zapadnim sankcijama imale na računima u API banci.
Ova banka je u odgovoru za RSE navela da "ne otvara platne račune klijentima sa liste sankcionisanih od strane Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država".
"API Banka u cilju kontrole ispunjavanja obaveza u vezi za sankcijama, bilo da je reč o propisima Republike Srbije ili zahtevima korespondentskih banaka, ima alate koje onemogućavaju izvršenje transakcija koje krše navedene obaveze", dodaju u odgovoru.
Međutim, izostalo je pojašnjenje - kako tri firme sa "crne liste" SAD imaju račune u API banci i nakon što su u februaru ove godine stavljene pod sankcije i da li je banka kontrolisala sve njihove transakcije.
Izvodi iz registra računa Narodne banke Srbije u kojima se vidi da četiri firme iz Srbije, koje su sankcionisale SAD i Velika Britanija, imaju račune u API banci, 13. mart 2024.
Koliko je zaradila API banka?
API banka je u Srbiji pre ruske invazije poslovala u minusu.
A onda je počela da beleži milionske dobitke.
Zaradila je oko 2,2 miliona evra u 2022. godini, pokazuje finansijski izveštaj u bazi Agencije za privredne registre Srbije, kojeg je analizirao RSE.
U prvih devet meseci 2023, prema poslednjim podacima koje je dostavila Narodnoj banci Srbije, API banka je zabeležila dobitak od preko šest miliona evra.
Narodna banka Srbije, centralna državna institucija u čijoj je nadležnosti kontrola rada banaka, nije odgovorila na pitanja o nadzoru i poslovanju API banke.
Zašto vlasnika banke traži ruska policija?
"Imamo najbolju ponudu za vas za plaćanje u rubljama", glasi reklama na sajtu API banke u Srbiji, jedine na finansijskom tržištu sa privatnim vlasništvom ruskog porekla.
Njen vlasnik, Andrej Šljahovoj, u Rusiji je bio poznat kao milioner i nosilac predsedničke povelje za "zaslužnog ekonomistu" koja mu je dodeljena 1999. godine.
Pročitajte i ovo: Novi vlasnik VTB banke u Srbiji Rus Andrej ŠljahovojA onda se nakon decenija poslovanja u bankarskom sektoru, u Rusiji našao pod istragom.
RSE je utvrdio da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije raspisalo potragu za njim. Ne navodi se od kada i zašto ga ruska policija potražuje.
Kako je preneo moskovski Komersant, Šljahovoj je 2022. optužen za milionsku finansijsku prevaru.
Dodaju da je od maja 2022, kada je izdat nalog za njegovo hapšenje, Šljahovoj u bekstvu, a da su ruski istražitelji izneli sumnju da je otišao u Srbiju.
RSE nije uspeo da utvrdi gde se Šljahovoj trenutno nalazi.
Policija i Ministarstvo pravde Srbije nisu odgovorili za RSE da li imaju saznanja gde je Šljahovoj i da li je od zvaničnog Beograda zatraženo njegovo hapšenje.
Šljahovoj se u Rusiji, prema pisanju Komersanta, tereti za izvlačenje milionske sume novca iz UM banke u kojoj je bio vlasnik - pre nego što je ta banka izgubila dozvolu za rad krajem 2018. godine, a nakon toga i bankrotirala.
U Rusiji je bankrotirala još jedna banka u kojoj je Šljahovoj imao udeo u vlasništvu - Agrosojuz banka.
U postupku bankrota Agrosojuza, stečajni upravnik zatražio je pred moskovskim sudom da se sva imovina Andreja Šljahovoja zamrzne. Ne samo u Rusiji, već i u Srbiji. To se odnosilo na API banku i Šljahovojevu firmu AZRS Invest koje su registrovane u Beogradu.
U privrednom registru Srbije ne navodi se da je ta imovina zamrznuta.
Otkud Šljahovoj u Srbiji?
Na bankovno tržište Srbije, Andrej Šljahovoj je ušao u julu 2018. godine – kupovinom srpske ekspoziture ruske VTB banke.
Pročitajte i ovo: Srbija mala za rusku VTB bankuNekoliko meseci kasnije, u oktobru 2018, VTB banka je promenila ime u API.
U privrednom registru Srbije, stopostotni vlasnik akcija API banke je firma Andreja Šljahovoja AZRS Invest DOO, registrovana u Beogradu.
Kao vlasnik AZRS Investa, Šljahovoj se prvobitno prijavio sa ruskim pasošem.
Međutim, u maju 2022, Šljahovoj je promenio lične podatke u privrednom registru Srbije.
Umesto ruskog, prijavio je pasoš Grenade, male karipske države koja slovi za "poreski raj".
Te države klijentima nude niske poreske stope i zagarantovanu tajnost ličnih i poslovnih podataka.
Američke sankcije Šljahovojevoj banci
Šljahovoj lično nije pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.
Ali, američko ministarstvo finansija je u avgustu 2018. godine, dve nedelje nakon što je Šljahovoj ušao na srpsko bankovno tržište, stavilo na crnu listu njegovu tadašnju banku Agrosojuz, osnovanu u Rusiji.
Banci Agrosojuz je tada blokiran pristup američkom finansijskom sistemu.
Sankcije su uvedene pod optužbama da je banka Agrosojuz "omogućila značajne transakcije" u ime osobe sa "crne liste" zbog aktivnosti povezanih sa oružjem za masovno uništenje i Severnom Korejom.
Nakon što su Agrosojuzu uvedene američke sankcije, Andrej Šljahovoj je izašao iz većinskog vlasništva te banke u Rusiji.
Moskovski mediji su o izlasku Šljahovoja iz Agrosojuza izvestili krajem oktobra 2018.
A onda je svega nekoliko dana kasnije, u novembru 2018. godine, ruska centralna banka Agrosojuzu oduzela dozvolu za rad.
"Banka je supervizoru dostavila lažne dokumente kako bi prikrila svoj pravi finansijski položaj i ometala inspekciju", saopštila je Ruska centralna banka.
Uz sumnju na višemilionske malverzacije, Ruska centralna banka je tada najavila da će o transakcijama Agrosojuza obavestiti tužilaštvo.
Bankrot Agrosojuz banke proglašen je u februaru 2019. godine.
Kako API banka posluje?
RSE je, kako bi došao do vlasnika API banke, pitanja putem mejla poslao firmi AZRS Invest. Međutim, mejl adresa iz baze Agencije za privredne registre, koja je i jedini dostupni podatak za kontakt sa firmom je – nepostojeća.
API banka nije odgovorila na pitanja o vlasniku Andreju Šljahovoju i optužbama za njegovo poslovanje u Rusiji.
Pročitajte i ovo: Beograd ostavlja otvorena vrata za ruske rubljeU odgovoru za RSE iz API-ja su poručili da su "srpska banka, koja posluje u skladu sa domaćom regulativom" i "uz poštovanje svih zakona", kao i da Narodna banka Srbije vrši kontrolu banke.
"Iako kapital API banke ima strano poreklo, banka nije deo nijedne međunarodne grupacije i nije prisutna u inostranstvu", dodaje se u odgovoru.
Dodaju i da banka ne obavlja transakcije u evrima, dolarima i funtama.
Ističu i da "striktno sprovode" pravila iz oblasti sprečavanja pranja novca – da prilikom uspostavljanja poslovne saradnje identifikuju klijente (bez obzira na državljanstvo), njihovu poslovnu aktivnost, kao i svrhu i namenu saradnje.
Posebno se, kako dodaju, vodi računa o poreklu sredstava i izvršenju svake pojedinačne transakcije.
Pozitivan rezultat banke objašnjavaju "agilnim načinom poslovanja, kojim se brzo prilagođava tržišnim uslovima i personalizovanim pristupom svim klijentima".
"Svaka indicija koja dovodi u sumnju zakonitost i ispravnost postupanja u poslovanju API banke je krajnje neosnovana", naveli su u odgovoru za RSE.
Da li Srbija služi za zaobilaženje sankcija?
Srbija se nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom EU protiv Rusije, iako je na to Brisel poziva, jer je država kandidat za članstvo u Uniji.
To znači da bi u Srbiji mogle da posluju sankcionisane firme, banke i lica sa "crne liste" Brisela.
Evropska unija je najavila restrikcije za države koje omogućavaju zaobilaženje sankcija, a premijerka Srbije Ana Brnabić je u maju 2023. izjavila da Srbija "nije i neće biti platforma za zaobilaženje sankcija".
Od tada, međutim, jedna firma iz Srbije - Conex, stavljena je pod sankcije EU zbog poslovanja sa sankcionisanim ruskim sektorom, četiri firme - Kominvex, Soha info, Goodforwarding i TR Industries, našle su se pod sankcijama SAD, a firma Avio Chem stavljena je na "crnu listu" Ujedinjenog Kraljevstva.
"Otvorena vrata" za ruske klijente
Od februara 2022, sa dolaskom hiljada Rusa i stotina njihovih kompanija u Beograd, finansijsko tržište u Srbiji dobilo je nove klijente.
Prema podacima Narodne banke Srbije, broj stranih klijenata u bankama se samo tokom 2022. uvećao za više od 28.000, "što je u najvećoj meri posledica dolaska velikog broja državljana Rusije i Ukrajine".
U API banci, prema podacima privrednog registra koje je analizirao RSE, račune trenutno ima preko 190 firmi sa ruskim vlasništvom.
"Prenos rublji bez ograničenja"
Početkom marta 2022, ubrzo nakon što je otpočela ruska agresija na Ukrajinu, API banka se obratila klijentima - da posluje "neometano, u redovnom režimu, pružajući kompletan set usluga bez promena i ograničenja".
U odgovoru na pitanja klijenata na sajtu, API banka je istakla da je "jedna od retkih banaka" koja u Srbiji nudi otvaranje računa u rubljama.
Na pitanje – kako se može prebaciti novac iz Rusije u Srbiju, banka odgovara da prihvata sve transfere u rubljama.
Isti odgovor daje i na pitanje iz kojih se banaka u Rusiji mogu preneti rublje.
Kada je reč o iznosu, ograničenja nema.
Račune, kako su naveli, otvaraju i onim licima koja imaju ruski pasoš, a nemaju dozvolu boravka u Srbiji.
Pročitajte i ovo: Ruske rublje stižu na naplatu SrbijiU Srbiji nisu predviđena ograničenja državljanima Rusije za otvaranje računa.
Ali, banke imaju pravo na izbor klijenata – odnosno, da odbiju otvaranje računa ukoliko se to kosi sa njihovom poslovnom politikom ili smatraju da je klijent rizičan.
Koliko računa sankcionisane firme imaju u API banci?
RSE je, analizirajući bazu podataka Agencije za privredne registre, utvrdio da četiri, od ukupno šest firmi iz Srbije pod zapadnim sankcijama, imaju račune u API banci.
Prema tim podacima, dve firme – Kominvex i Soha info, imaju po jedan tekući dinarski račun u API banci.
Kominvex je u API banci otvorila račun u aprilu 2022, dok je firma Soha info to uradila u martu 2023.
Firma Goodforwarding, prema podacima Agencije za privredne registre koje je analizirao RSE, ima tri tekuća dinarska i devizna računa – sva tri u API banci.
Računi te firme, prema bazi Narodne banke pristupljenoj 12. marta, blokirani su "po osnovu prinudne naplate".
Firma Avio Chem, koja je na crnoj listi Velike Britanije, takođe ima tri računa u API banci.
Otvoreni su u početkom decembra 2023, i prema podacima Narodne banke Srbije, nisu u blokadi.
Kako je sankcionisan ruski bankovni sistem?
Evropske sankcije bankarskom sistemu, uvedene zbog invazije na Ukrajinu, odnose se na deset ruskih i četiri beloruske komercijalne banke.
One su isključene i iz međunarodnog platnog sistema SWIFT – najvećeg sistema bankovnih transfera na svetu, u kojem je više od 11.000 finansijskih institucija.
Kao rezultat sankcija, ruske i beloruske banke na crnoj listi ne mogu da primaju inostrane valute, niti da prenesu novac u inostranstvo.
To znači i da klijenti banaka pod sankcijama ne mogu da koriste svoje kartice van Rusije, niti mogu da koriste kartice koje su im sankcionisane banke izdale za Google ili Apple Pay sistem onlajn plaćanja.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šta je SWIFT sistem i kako on radi?
Evropska unija je, takođe, zabranila sve transakcije sa Centralnom bankom Rusije i zamrzla njena sredstva u EU.
Brisel je zabranio i prodaju, prenos i izvoz novčanica u zvaničnim valutama država članica Unije u Rusiju.
Cilj je da se ruskoj vladi, njenoj Centralnoj banci i fizičkim ili pravnim licima u Rusiji ograniči pristup gotovini u evrima, kako bi se sprečilo zaobilaženje sankcija.
Mera se odnosi na fizički prenos novčanica, ali ne i na transakcije sa ruskim bankama koje nisu sankcionisane.