Deset godina od ruske okupacije Krima
Krimski Tatari drže zastavu svog naroda kod krimskog parlamenta u Simferopolju 26. februara 2014. godine.
Nedelju dana ranije, krimski političar je ukazao na mogućnost "otcepljenja" poluostrva od Ukrajine. Demonstranti na ulicama Krima u to vreme su radili na svrgavanja proruskog predsednika Viktora Janukoviča u, kako su Ukrajinci to nazvali, "revoluciji dostojanstva".
Proruska grupa ljudi ispred krimskog parlamenta 27. februara.
Ranije tog dana, oko 60 proruskih naoružanih ljudi zauzelo je tu zgradu, kao i nekoliko kontrolnih punktova na poluostrvu Krim.
Ruski vojnici koji deluju bez oznaka stoje ispred aerodroma u Simferopolju 28. februara.
Neobeleženi ruski vojnici pojavili su se širom Krima i postali poznati kao "mali zeleni ljudi". Kremlj je prvobitno tvrdio da su ti vojnici pripadnici lokalnih grupa za "samoodbranu", ali je kasnije priznao da su to bili profesionalni ruski vojnici.
Neobeleženi ruski vojnici i vozila opkoljavaju krimsku pograničnu bazu u Balaklavi 1. marta.
Istog dana, proruski premijer Krima pozvao je Kremlj da "pruži pomoć u obezbeđivanju mira i spokoja" na Krimu.
Lokalni stanovnici okružuje kamion koji su vozili ukrajinski vojnici 3. marta.
Veliki broj proruskih stanovnika na Krimu počeo je da izlazi na ulice zajedno s neobeleženim ruskim vojnicima, povećavajući pritisak na ukrajinske trupe koje su bile sve više izolovane u svojim bazama. Na Krimu su u to vreme etnički Rusi činili oko 60 odsto stanovništva.
Ruski vojnik osmatra ukrajinsko vojno osoblje na aerodromu Belbek, u blizini Sevastopolja.
Baza ukrajinskih vazduhoplovnih snaga postala je jedna od poslednjih ukrajinskih položaja na Krimu pošto je njen komandant odbio da je preda ruskim trupama. Na kraju su ga uhapsile ruske snage, a ukrajinsko osoblje je proterano.
Proukrajinski demonstranti ispred zgrade krimskog parlamenta u Simferopolju 8. marta
Dok su proruske snage prekinule emitovanje ukrajinskih vesti i počele da puštaju ruske državne televizijske kanale, nekoliko timova stranih novinara koji su radili na Krimu je fizički napadnuto, a dva ukrajinska novinara su kidnapovana.
Krimski Tatari se greju oko vatre dok čuvaju svoje susedstvo 9. marta.
Privremeni ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk obećao je da se Ukrajina neće odreći "ni inča" svoje teritorije dok je ruska kontrola nad Krimom postojala sve čvršća i život bio sve opasniji za lokalno stanovništvo koje se protivilo ilegalnoj aneksiji.
Ruski separatisti 9. marta palicom i bičem tuku proukrajinski orijentisanog čoveka u Sevastopolju, pošto su skup podrške Kijevu napali proruski aktivisti.
Bilbord u Sevastopolju 10. marta koji predstavlja referendum koji su raspisale proruske vlasti na Krimu kao izbor između nacizma i Rusije.
Referendum 16. marta, koji nije ponudio opciju da Krim zadrži status quo, Kijev je proglasio nezakonitim i većina zemalja ga nije priznala. Birači su se velikom većinom odlučili da se pridruže Rusiji u glasanju koje je naširoko odbačeno kao falsifikovano.
Masovni skup u Moskvi 15. marta protiv vojnog preuzimanja Krima.
Putin je kasnije otkrio da je nameru da "počne da radi na vraćanju Krima Rusiji" izrazio u februaru 2014. na kraju celovečernjeg sastanka s ruskim službama bezbednosti.
Izborni zvaničnici krimskih vlasti koje je postavila Rusija dolaze do kuće u Simferopolju s mobilnom glasačkom kutijom na referendumu 16. marta.
Sovjetski lider Nikita Hruščov je 1954. Krim "poklonio" Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici, što je tada uglavnom bio simboličan potez, ali s dubokim posledicama posle raspada Sovjetskog Saveza.
Žena slavi u Sevastopolju 18. marta dok okupljeni gledaju direktan prenos Putina posle objavljivanja rezultata spornog referenduma.
Ruski predsednik se tokom obraćanja stanovnicima Krima obratio kao "građani Rusije".
Dve žene za koje se veruje da su iz ukrajinske vojske nose uniforme dok u odlasku iz vojne baze prolaze pored ruskog vojnika 19. marta.
Članovi posade ukrajinskog ratnog broda "Konstantin Olšanski", koji su blokirali ruski vojni brodovi, stižu na obalu pošto su napustili svoj brod 23. marta.
Brod je kasnije zaplenjen i uključen u sastav ruske mornarice
Čovek ogrnut ruskom zastavom stoji na obali Sevastopolja vetrovitog martovskog dana.
Nakon što je poluostrvo Krim stavljeno pod čvrstu rusku kontrolu, 7. aprila je pripremljena pozornica za rat kada su proruske grupe u Donjecku i Lugansku upale u vladine kancelarije i uzele oružje. Kijev je odgovorio najavom početka "kontraterorističke" operacije.