Nekontrolisani požari i dalje zadaju velike problema stanovništvu i vlastima u Rusiji, a dosadašnja šteta procenjena na oko 15 milijardi dolara.
Sama ruska vlada tek treba da objavi tačnu procenu nastale štete, ali bi ona, prema nezvaničnim procenama, mogla da dostigne i jedan odsto bruto domaćeg proizvoda Rusije.
Analitičari kompanija HSBC i „Uralsib“ prognoziraju da će u najskorije vreme doći do pada industrijske proizvodnje, ističući da se može desiti da na kraju trećeg kvartala ove godine zvanično bude proglašena stagnacija.
Prema ocenama stručnjaka, zbog jakih suša je prinos žitarica u 2010. godini opao na oko 60 miliona tona.
Najtoplije leto u poslednjih 130 godina koštalo je Rusiju više od trećine žetve i primorala je proizvođače da od vlade zatraže zabranu izvoza pšenice.
Putin smatra da bi ova zabrana mogla potrajati do kraja godine.
Zbog privremene zabrane izvoza, ruska privreda će do kraja godine izgubiti oko tri milijarde dolara i biće suočena s poskupljenjima prehrambenih proizvoda od 9,5 odsto.
U međuvremenu, požari u Rusiji ne jenjavaju, a gašenju se priključio i premijer Vladimir Putin.
On je tokom polučasovnog leta zauzimao mesto kopilota u kabini protivpožarnog aviona i tako učestvovao u zahvatanju vode iz reke Oke i u njenom izbacivanju na šumu u plamenu u okolini Rjazanja.
Takođe, vatrogasna pojačanja iz inostranstva nastavljaju da stižu u zemlju.
„Pomagala nam je vojska i grupa od 48 bugarskih vatrogasaca koji su došli u Noginsk kao pojačanje“, rekao je Aleksej Kostin, šef vatrogasne brigade.
Moskva je i dalje obavijena smogom zbog požara u okolini prestonice.
Zagađen vazduh najteže podnose asmatičari i kardiovaskularni bolesnici. Količina smoga u vazduhu je manja ali koncentracija štetnih materija u vazduhu još uvek visoka.
„Situaciju najbolje opisuje statistika u jednoj od gradskih bolnica, gde se broj moždanih udara povećao za 50 odsto, a srčanih udara za oko 30 procenata. Takođe je u porastu i broj asmatičnih napada“, rekao je doktor Andrej Maljavin.
Sama ruska vlada tek treba da objavi tačnu procenu nastale štete, ali bi ona, prema nezvaničnim procenama, mogla da dostigne i jedan odsto bruto domaćeg proizvoda Rusije.
Analitičari kompanija HSBC i „Uralsib“ prognoziraju da će u najskorije vreme doći do pada industrijske proizvodnje, ističući da se može desiti da na kraju trećeg kvartala ove godine zvanično bude proglašena stagnacija.
Prema ocenama stručnjaka, zbog jakih suša je prinos žitarica u 2010. godini opao na oko 60 miliona tona.
Najtoplije leto u poslednjih 130 godina koštalo je Rusiju više od trećine žetve i primorala je proizvođače da od vlade zatraže zabranu izvoza pšenice.
Putin smatra da bi ova zabrana mogla potrajati do kraja godine.
Zbog privremene zabrane izvoza, ruska privreda će do kraja godine izgubiti oko tri milijarde dolara i biće suočena s poskupljenjima prehrambenih proizvoda od 9,5 odsto.
U međuvremenu, požari u Rusiji ne jenjavaju, a gašenju se priključio i premijer Vladimir Putin.
On je tokom polučasovnog leta zauzimao mesto kopilota u kabini protivpožarnog aviona i tako učestvovao u zahvatanju vode iz reke Oke i u njenom izbacivanju na šumu u plamenu u okolini Rjazanja.
Takođe, vatrogasna pojačanja iz inostranstva nastavljaju da stižu u zemlju.
„Pomagala nam je vojska i grupa od 48 bugarskih vatrogasaca koji su došli u Noginsk kao pojačanje“, rekao je Aleksej Kostin, šef vatrogasne brigade.
Moskva je i dalje obavijena smogom zbog požara u okolini prestonice.
Zagađen vazduh najteže podnose asmatičari i kardiovaskularni bolesnici. Količina smoga u vazduhu je manja ali koncentracija štetnih materija u vazduhu još uvek visoka.
„Situaciju najbolje opisuje statistika u jednoj od gradskih bolnica, gde se broj moždanih udara povećao za 50 odsto, a srčanih udara za oko 30 procenata. Takođe je u porastu i broj asmatičnih napada“, rekao je doktor Andrej Maljavin.