Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je u ponedeljak uveče u Moskvi zbog pobede stranke Jedinstvena Rusija premijera Vladimira Putina na parlamentarnim izborima, koje su posmatrači ocenili kao neregularne. Prema nekim procenama, u protestu je učestvovalo između pet i deset hiljada ljudi.
Demonstranti su tražili fer izbore i uzvikivali "Rusija bez Putina" i “Putine odlazi” optužujući stranku Jedinstvena Rusija da je pokrala izbore.
U međuvremenu je moskovska policija saopštila da je uhapšeno više od 300 ljudi, među kojima političar Ilja Jašin i poznati pravnik i bloger Aleksej Navaljni.
Agencije navode da je ovo najverovatnije najveći opozicioni skup za proteklih nekoliko godina, koji se završio hapšenjem nekih aktivista. Grupa od nekoliko stotina ljudi uputila se prema sedištu Centralne izborne komisije u blizini Kremlja, ali ih je policija zaustavila i odvezla autobusima, preneo je AP.
Opozicioni političari i posmatrači, naveli su da su izbori imali brojne nepravilnosti, poput ubacivanja dodatnih listića u glasačke kutije.
"Kraj medenog meseca"
Boris Njemcov, uticajna ličnost u ruskoj liberalnoj opoziciji uhapšen tokom demonstracija, izjavio je da su izbori označili kraj Putinovog "medenog meseca" s nacijom i rekao da će se njegova vladavina "uskoro srušiti kao kula od karata".
“Ovo je veliki poraz za Putina i njegovu stranku prevaranata i lopova, ogroman poraz. Niko ne veruje u njihovih 238 mesta, niko ne veruje u njihovih 49.5 procenata. Imamo hiljade (izveštaja) o lažiranju činjenica, o "vrteški" glasanja, ubacivanju dodatnih listića u glasačkr kutije itd," rekao je Nemcov.
Drugi opozicioni lider Vladimir Ryzhkov rekao je da je oko 10 do 14 posto
glasova bilo rezultat "prepunih glasačkih kutija", falsifikata i izmenjivanja protokola.
“Pravi rezultat Jedinstvene Rusije nije veći od 25 posto, možda čak i manje od toga. Imali su najkatastrofalniju situaciju u gradovima većim od milion stanovnika: u najboljem slučaju su dobijali 20 do 25 posto glasova. Dakle, ovo je neuspeh. Pobeda Komunista, Pravedne Rusije i LDP nije zapravo njihova pobeda već rezultat glasanja "u inat",” rekao je Ryzhkov.
Aleksej Navaljni, aktivista u borbi protiv korupcije upitao je "šta je Putin uradio za sve ovo vreme?”
“Tokom mandata imao je bezgranično poverenje. Imali su Dumu koju su kontrolisali, uživali su podršku, imali su visoku cenu nafte. Kada se sada osvrnemo unazad shvatimo da ništa nismo dobili, nema reforme policije i vojske, nema borbe protiv korupcije. Očigledno je da ljudi koji su podržavali Putina pre tri ili pet godina sada kažu: vidi druže, mi smo te angažovali da radiš, ali ti nisi uradio ništa, tako da te mi ne podržavamo više,” poručio je Navalny.
Regularnost izbora u Rusiji doveli su u pitanje i SAD i OEBS, a primedbe su ranije izneli i lideri Komunističke partije (KP), Pravedne Rusije (PR) i Liberalno-demokratske partije (LDP), koje su prešle cenzus od sedam odsto, ali tvrde da su osvojile više glasova nego što to prikazuju objavljeni rezultati.
Hajdi Tagliavini iz OSCE-a kaže da je najveća briga oko Rusije nedostatak odvojenosti vladajuće partije od države.
"Ovo vodi suženoj političkoj konkurenciji, gde velikom broju političkih stranaka čak nije dozovoljeno ni da se kandiduje za izbore. To je doprinelo da izbori ne proteknu u fer atmosferi i jasno išlo u korist vladajućoj stranci", kaže Tagliavini.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da su Sjedinjene Američke Države "ozbiljno zabrinute" zbog načina na koji su sprovedeni parlamentarni izbori u Rusiji.
“Ruski narod zaslužuje kompletnu istragu o svim prijavljenim nepravilnostima. I nadamo se da će ruske vlasti preduzeti akciju u skladu sa preporukama koje će dati posmatračka misija OEBS u konačnom izveštaju”, kazala je Klinton.
Prema skoro potpunim zvaničnim rezultatima glasanja, vladajuća Jedinstvena Rusija osvojila je 238 od ukupno 450 mesta u Državnoj Dumi, što je znatno manje u odnosu na 315 mesta, koliko je osvojila na izborima 2007. godine. Prema preliminarnim rezultatima, KP će u novom sazivu parlamenta imati 92 poslanika, PR 64, a LDP 56.
Demonstranti su tražili fer izbore i uzvikivali "Rusija bez Putina" i “Putine odlazi” optužujući stranku Jedinstvena Rusija da je pokrala izbore.
Protesti u Rusiji protiv rezultata izbora i Putina
U međuvremenu je moskovska policija saopštila da je uhapšeno više od 300 ljudi, među kojima političar Ilja Jašin i poznati pravnik i bloger Aleksej Navaljni.
Agencije navode da je ovo najverovatnije najveći opozicioni skup za proteklih nekoliko godina, koji se završio hapšenjem nekih aktivista. Grupa od nekoliko stotina ljudi uputila se prema sedištu Centralne izborne komisije u blizini Kremlja, ali ih je policija zaustavila i odvezla autobusima, preneo je AP.
Opozicioni političari i posmatrači, naveli su da su izbori imali brojne nepravilnosti, poput ubacivanja dodatnih listića u glasačke kutije.
"Kraj medenog meseca"
Boris Njemcov, uticajna ličnost u ruskoj liberalnoj opoziciji uhapšen tokom demonstracija, izjavio je da su izbori označili kraj Putinovog "medenog meseca" s nacijom i rekao da će se njegova vladavina "uskoro srušiti kao kula od karata".
“Ovo je veliki poraz za Putina i njegovu stranku prevaranata i lopova, ogroman poraz. Niko ne veruje u njihovih 238 mesta, niko ne veruje u njihovih 49.5 procenata. Imamo hiljade (izveštaja) o lažiranju činjenica, o "vrteški" glasanja, ubacivanju dodatnih listića u glasačkr kutije itd," rekao je Nemcov.
Drugi opozicioni lider Vladimir Ryzhkov rekao je da je oko 10 do 14 posto
glasova bilo rezultat "prepunih glasačkih kutija", falsifikata i izmenjivanja protokola.
“Pravi rezultat Jedinstvene Rusije nije veći od 25 posto, možda čak i manje od toga. Imali su najkatastrofalniju situaciju u gradovima većim od milion stanovnika: u najboljem slučaju su dobijali 20 do 25 posto glasova. Dakle, ovo je neuspeh. Pobeda Komunista, Pravedne Rusije i LDP nije zapravo njihova pobeda već rezultat glasanja "u inat",” rekao je Ryzhkov.
Aleksej Navaljni, aktivista u borbi protiv korupcije upitao je "šta je Putin uradio za sve ovo vreme?”
“Tokom mandata imao je bezgranično poverenje. Imali su Dumu koju su kontrolisali, uživali su podršku, imali su visoku cenu nafte. Kada se sada osvrnemo unazad shvatimo da ništa nismo dobili, nema reforme policije i vojske, nema borbe protiv korupcije. Očigledno je da ljudi koji su podržavali Putina pre tri ili pet godina sada kažu: vidi druže, mi smo te angažovali da radiš, ali ti nisi uradio ništa, tako da te mi ne podržavamo više,” poručio je Navalny.
Regularnost izbora u Rusiji doveli su u pitanje i SAD i OEBS, a primedbe su ranije izneli i lideri Komunističke partije (KP), Pravedne Rusije (PR) i Liberalno-demokratske partije (LDP), koje su prešle cenzus od sedam odsto, ali tvrde da su osvojile više glasova nego što to prikazuju objavljeni rezultati.
Hajdi Tagliavini iz OSCE-a kaže da je najveća briga oko Rusije nedostatak odvojenosti vladajuće partije od države.
"Ovo vodi suženoj političkoj konkurenciji, gde velikom broju političkih stranaka čak nije dozovoljeno ni da se kandiduje za izbore. To je doprinelo da izbori ne proteknu u fer atmosferi i jasno išlo u korist vladajućoj stranci", kaže Tagliavini.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da su Sjedinjene Američke Države "ozbiljno zabrinute" zbog načina na koji su sprovedeni parlamentarni izbori u Rusiji.
“Ruski narod zaslužuje kompletnu istragu o svim prijavljenim nepravilnostima. I nadamo se da će ruske vlasti preduzeti akciju u skladu sa preporukama koje će dati posmatračka misija OEBS u konačnom izveštaju”, kazala je Klinton.
Prema skoro potpunim zvaničnim rezultatima glasanja, vladajuća Jedinstvena Rusija osvojila je 238 od ukupno 450 mesta u Državnoj Dumi, što je znatno manje u odnosu na 315 mesta, koliko je osvojila na izborima 2007. godine. Prema preliminarnim rezultatima, KP će u novom sazivu parlamenta imati 92 poslanika, PR 64, a LDP 56.