U trenutku u kom Srbija iščekuje izveštaj Evropske komisije o napretku u evro integracijama, vodeće naučne i kulturne institucije, kao i intelektualci, utisak je, nisu uključeni u dijalog o prednostima približavanja evropskoj porodici.
Primer za to je i Srpska akademija nauka i umetnosti. Još uvek pod teretom kritika da su neki od njenih vodećih članova kumovali političkom usponu Slobodana Miloševića, Akademija nije ni pokušala da sa svog imena spere ljagu između ostalog i otvaranjem diskusije o evro-integracijskoj politici. Pod krovom SANU često se i dalje čuju drugačiji tonovi. Ipak, javnost skoro da je potpuno zaboravila Akademiju, a od uspešnih kulturnih ili naučnih radnika medijski prostor najčešće dobijaju oni koji se smatraju promoterima, uslovno govoreći, antiglobalističkih ideja. Pre svih reditelj Emir Kusturica.
Ovog puta, ovaj reditelj priključio se kampanji odbrane petorice Kubanaca koje je sud u Majamiju osudio pre 12 godina, na maksimalne kazne zbog špijunaže, a istovremeno i kampanji za ukidanje višedecenijskih sankcija toj državi. Priključujući se antiameričkim komentarima izrečenim na tribini u Medija centru u Beogradu, Kusturica je pokušao da objasni razloge zbog kojih kubanski slučaj, dovodi u vezu sa srpskim.
"Mi ne moramo da volimo Šešelja, ali mi na televiziji sve gledamo. Ne treba nama ‚Farma‚ i izigravanje našeg života. Nego nam pred oči dolazi Šešelj koga oni konstantno ubijaju. To je jedan rijaliti šou koji traje i koji je samo nakaznija verzija onoga o čemu pričamo kada su naša kubanska braća u pitanju",kaže Kusturica.
Kiteći se antiglobalističkim epitetom, što je donekle suprotno bliskosti koju neguje sa krugovima u vlasti poslednjimh godina, od Kusturice se nije ni očekivalo da će svoje nastupe koncentrisati na pitanja evropeizacije Srbije. Od Srpske akademije nauka i umetnosti, kao institucije koja bi trebalo da okuplja najveće umove srpskog društva, svakako se očekuje da se posveti pitanju definisanom kao jednom od suštinskog interesa za naciju.
Umesto toga, u četvrtak je na primer sa radom otpočeo međunarodni skup o političkim, naučnim i kulturnim odnosima Srbije i Rusije u periodu od 18. do kraja 20. veka. Navodeći ocenu da se moderni svet menja, te da Sjedinjene Države nisu sila kakve je do skora bila, isotričar i jedan od akademika koji je početkom devedesetih važi za bliskog Miloševiću, Vasilije Krestić kaže kako ne vidi ocenu za onoliku podršku Zapadu, koliku je daje aktuelna srpska vlast.
"Treba videti koliko su sile lično zainteresovane i koliko su sebične u toj tranziciji koja se obavlja", kaže on.
RFE: Nisu li to procesi koji ne podrazumvaju emocije?
Krestić: Ne podrazumevaju emocije ali se postavlja pitanje racionalnosti, zašto se mi više opredeljujemo prema Zapadu.
RFE: Zar nije razlog što su tamo pare?
Krestić: Nisu tu samo pare u pitanju. Uzmite na primer za koje pare je prodata Železara u Smederevu. Prema tome, mislim da tu ima neracionalnog popuštanja.
RFE: Šta mislite da bi aktuelna srpska politička elita mogal da uradi pa da iskoristi maksimalno prednosti saradnje sa Rusijom?
Krestić: Prvo da se ne podastire toliko tim zapadnim interesima, da ne tvrdi da nema alternative. Alternativa ima uvek.
RFE: Nije li politička elita, poučena iskustvom u poslednjih dvadeset godina u periodu kada Rusija nije zaustavila razne pritiske kojima je Srbija bila izložena, naučena da gradi kontakte sa onima koji imaju moć, a oni su uglavnom na Zapadu?
Krestić: Znate ruska državna politika se nalazila u velikoj krizi. Oni su morali da se izvuku iz situacije u kojoj su se nalazili posle raspada Sovjetskog saveza i sada kada su stali na noge mislim da postoji veći prostor za saradnju. Zašto mi ovako mali kakvi smo da se oslonimo samo na Zapad.
Osvrćući se na dilemu Da li je Srbiji mesto na Istoku ili Zapadu, istoričar Slavenko Terzić, navodi da bi odnosi Srbije i Rusije mogli biti na daleko višem, od aktuelnog nivoa.
"Budimo realni, šta je Zapad učinio od početka devedesetih godina za Srbiju", pita se Terzić.
RFE: Govorimo onda o donacijama koje su stigle u Srbiju u poslednjih deset godina, koje su daleko veće od svake pomoći koja je stigla iz Rusije.
Terzić: Ako je i bilo donacija ja jednostavno ne vidim njihov rezultat. Gde je taj rezultat u društvenom ili ekonomskom razvitku. Koliko vidim mi padamo sve više.
RFE: Ako se kao polazna tačka uzme 2000. godina onda je napredak svakako vidljiv.
Terzić: Zapad je odigrao ključno ulogu u razbijanju jugoslovenske države.
RFE: Terotičari se razlikuju u mišljenjima o tom pitanju.
Terzić: Imam u vidu sjajnog poljskog istoričara Marka Valdenbergra ili knjigu Dajane Džonston. Zapad je sankcijama, blokadama, na kraju bombardovanjem Srbije i Republike Srpske slomio ekonomsku moć i na neki način, kako se to onda govorilo, vratio je u srednji vek.
RFE: Ali u tim procesima je imao podršku i Rusije.
Terzić: Na žalost jeste. Potpuno ste u pravu. Imao je podršku Jeljcinove Rusije.
RFE: Mislite da je Putinova Rusija drugačija?
Terzić: Apsolutno da. Mislim da je Putinova Rusija samostalnija, da vodi računa pre svega, kao i svaka moćna zemlja, o ruskim nacionalnim interesima, ali da ne zanemaruje ni srpske interese.
Pitanja kako se približiti svetu kom Srbija zvanično teži, ostaju izvan fokusa onih koji bi trebalo da budu ovdašnja intelektualna elita, dok dominiraju kritizerski tonove. Stoga se donekle čini da neki od onih što bi trebalo da budu nosioci društvenog napretka u Srbiji, jednostavno promašuju temu.
Primer za to je i Srpska akademija nauka i umetnosti. Još uvek pod teretom kritika da su neki od njenih vodećih članova kumovali političkom usponu Slobodana Miloševića, Akademija nije ni pokušala da sa svog imena spere ljagu između ostalog i otvaranjem diskusije o evro-integracijskoj politici. Pod krovom SANU često se i dalje čuju drugačiji tonovi. Ipak, javnost skoro da je potpuno zaboravila Akademiju, a od uspešnih kulturnih ili naučnih radnika medijski prostor najčešće dobijaju oni koji se smatraju promoterima, uslovno govoreći, antiglobalističkih ideja. Pre svih reditelj Emir Kusturica.
Ovog puta, ovaj reditelj priključio se kampanji odbrane petorice Kubanaca koje je sud u Majamiju osudio pre 12 godina, na maksimalne kazne zbog špijunaže, a istovremeno i kampanji za ukidanje višedecenijskih sankcija toj državi. Priključujući se antiameričkim komentarima izrečenim na tribini u Medija centru u Beogradu, Kusturica je pokušao da objasni razloge zbog kojih kubanski slučaj, dovodi u vezu sa srpskim.
"Mi ne moramo da volimo Šešelja, ali mi na televiziji sve gledamo. Ne treba nama ‚Farma‚ i izigravanje našeg života. Nego nam pred oči dolazi Šešelj koga oni konstantno ubijaju. To je jedan rijaliti šou koji traje i koji je samo nakaznija verzija onoga o čemu pričamo kada su naša kubanska braća u pitanju",kaže Kusturica.
Kiteći se antiglobalističkim epitetom, što je donekle suprotno bliskosti koju neguje sa krugovima u vlasti poslednjimh godina, od Kusturice se nije ni očekivalo da će svoje nastupe koncentrisati na pitanja evropeizacije Srbije. Od Srpske akademije nauka i umetnosti, kao institucije koja bi trebalo da okuplja najveće umove srpskog društva, svakako se očekuje da se posveti pitanju definisanom kao jednom od suštinskog interesa za naciju.
Umesto toga, u četvrtak je na primer sa radom otpočeo međunarodni skup o političkim, naučnim i kulturnim odnosima Srbije i Rusije u periodu od 18. do kraja 20. veka. Navodeći ocenu da se moderni svet menja, te da Sjedinjene Države nisu sila kakve je do skora bila, isotričar i jedan od akademika koji je početkom devedesetih važi za bliskog Miloševiću, Vasilije Krestić kaže kako ne vidi ocenu za onoliku podršku Zapadu, koliku je daje aktuelna srpska vlast.
Postavlja pitanje racionalnosti, zašto se mi više opredeljujemo prema Zapadu - kaže Krestić
"Treba videti koliko su sile lično zainteresovane i koliko su sebične u toj tranziciji koja se obavlja", kaže on.
RFE: Nisu li to procesi koji ne podrazumvaju emocije?
Krestić: Ne podrazumevaju emocije ali se postavlja pitanje racionalnosti, zašto se mi više opredeljujemo prema Zapadu.
RFE: Zar nije razlog što su tamo pare?
Krestić: Nisu tu samo pare u pitanju. Uzmite na primer za koje pare je prodata Železara u Smederevu. Prema tome, mislim da tu ima neracionalnog popuštanja.
RFE: Šta mislite da bi aktuelna srpska politička elita mogal da uradi pa da iskoristi maksimalno prednosti saradnje sa Rusijom?
Krestić: Prvo da se ne podastire toliko tim zapadnim interesima, da ne tvrdi da nema alternative. Alternativa ima uvek.
RFE: Nije li politička elita, poučena iskustvom u poslednjih dvadeset godina u periodu kada Rusija nije zaustavila razne pritiske kojima je Srbija bila izložena, naučena da gradi kontakte sa onima koji imaju moć, a oni su uglavnom na Zapadu?
Krestić: Znate ruska državna politika se nalazila u velikoj krizi. Oni su morali da se izvuku iz situacije u kojoj su se nalazili posle raspada Sovjetskog saveza i sada kada su stali na noge mislim da postoji veći prostor za saradnju. Zašto mi ovako mali kakvi smo da se oslonimo samo na Zapad.
Osvrćući se na dilemu Da li je Srbiji mesto na Istoku ili Zapadu, istoričar Slavenko Terzić, navodi da bi odnosi Srbije i Rusije mogli biti na daleko višem, od aktuelnog nivoa.
"Budimo realni, šta je Zapad učinio od početka devedesetih godina za Srbiju", pita se Terzić.
RFE: Govorimo onda o donacijama koje su stigle u Srbiju u poslednjih deset godina, koje su daleko veće od svake pomoći koja je stigla iz Rusije.
Terzić: Ako je i bilo donacija ja jednostavno ne vidim njihov rezultat. Gde je taj rezultat u društvenom ili ekonomskom razvitku. Koliko vidim mi padamo sve više.
RFE: Ako se kao polazna tačka uzme 2000. godina onda je napredak svakako vidljiv.
Terzić: Zapad je odigrao ključno ulogu u razbijanju jugoslovenske države.
RFE: Terotičari se razlikuju u mišljenjima o tom pitanju.
Terzić: Imam u vidu sjajnog poljskog istoričara Marka Valdenbergra ili knjigu Dajane Džonston. Zapad je sankcijama, blokadama, na kraju bombardovanjem Srbije i Republike Srpske slomio ekonomsku moć i na neki način, kako se to onda govorilo, vratio je u srednji vek.
Mislim da je Putinova Rusija samostalnija, da vodi računa pre svega, kao i svaka moćna zemlja, o ruskim nacionalnim interesima, ali da ne zanemaruje ni srpske interese - kaže Terzić
RFE: Ali u tim procesima je imao podršku i Rusije.
Terzić: Na žalost jeste. Potpuno ste u pravu. Imao je podršku Jeljcinove Rusije.
RFE: Mislite da je Putinova Rusija drugačija?
Terzić: Apsolutno da. Mislim da je Putinova Rusija samostalnija, da vodi računa pre svega, kao i svaka moćna zemlja, o ruskim nacionalnim interesima, ali da ne zanemaruje ni srpske interese.
Pitanja kako se približiti svetu kom Srbija zvanično teži, ostaju izvan fokusa onih koji bi trebalo da budu ovdašnja intelektualna elita, dok dominiraju kritizerski tonove. Stoga se donekle čini da neki od onih što bi trebalo da budu nosioci društvenog napretka u Srbiji, jednostavno promašuju temu.