Ruske vlasti u jeku trećeg talasa epidemije korona virusa u zemlji uložile su dosta napora kako bi ubedili građane da se vakcinišu. Poslednjih sedmica zabeležen je nagli skok broja zaraženih i umrlih, prvenstveno u najvećim gradovima, Moskvi i Sankt Peterburgu.

Još početkom juna vlasti nisu govorile o novim rizicima, verujući da je epidemija pod potpunom kontrolom.

Međutim, najnovije statistike pokazuju da je situacija kritična. Smatra se da je 90 odsto svih novih slučajeva bolesti povezano s delta sojem, koji nazivaju najopasnijim . U isto vreme, Rusija zaostaje u procesu imunizacije, a većina građana ne planira da primi vakcinu.

Tačno pre godinu dana, u obraćanju naciji predsednik Vladimir Putin govorio je da je Rusija uspešno prošla kroz najopasniju fazu epidemije. “Dokazali smo da to možemo", rekao je tada Putin.

Pročitajte i ovo: Putin: Registrovali smo vakcinu za upotrebu, moja kćerka vakcinisana

Danas je ton izjava ruskih vlasti nešto drugačiji. U državnom vrhu se nadaju poboljšanju situacije tek u oktobru. Kritičari u opozicionim medijima govore kako je Putinov režim izgubio kontrolu nad epidemijom i nema strategiju borbe protiv korone.

Injekcije uz nagrade i pretnje

Rusi, koji su sve vreme pokazivali jako slab interes za vakcinaciju, poslednjih dana su ipak krenuli prema ambulantama. Na nekim mestima, kao što je Stavropoljski kraj, broj zahteva za vakcinacijiu porastao je u kratkom roku čak do tri puta, dok u Moskvi 10 puta.

To se dogodilo delom pod pritiskom vlasti, koje obećavaju brojne nagrade, pa čak i automobile, za savesne građane, a s druge strane prete “antivakcinašima” raznim ograničenjima i otkazima.

U brojnim ruskim regijama imunizacija je proglašena gotovo obaveznom, mada vlasti i dalje govore da je ona dobrovoljna.

Zbog teške epidemiološke situacije, glavni sanitarni lekar Moskve naložio je obaveznu vakcinaciju za 60 odsto zaposlenih u oblastima trgovine i zabave, transporta, obrazovanja, zdravstva itd. U nekim regijama u planu je da se vakciniše i do 80 odsto zaposlenih.

Studenti i zaposleni ruskog Univerziteta za saobraćaj čekaju da s evakcinišu, Moskva, 25. jun 2021.

Kako je zvanično saopšteno, vakcinacija je besplatna, a građani imaju na raspolaganju tri ruske vakcine - Sputnik V, EpiVakKorona i KoviVak.

Sav proces, uključujući lekarski pregled, pripremu preparata i praćenje pacijenta nakon injekcije, traje 45 minuta. Svaka vakcinisana osoba dobije potvrdu na ruskom i engleskom jeziku sa datumom vakcinacije, nazivom vakcine i potpisom lekara. Inostrane vakcine u Rusiji nisu dostupne, za razliku, recimo, od Srbije, koja nudi svojim građanama izbor od četiri prozvoda.

Gotovo polovina Rusa, sudeći po anketi Sveruskog centra za proučavanje javnog mnenja (VCIOM), podržava obaveznu vakcinaciju, dok je 16 odsto ravnodušno prema tom pitanju, a 30 odsto reaguje prilično negativno.

Vlasti žele da imunizuju 60-70 odsto populacije do kraja leta. Ali, pitanje je koliko je to realno s obzirom na veliki broj negatora virusa u Rusiji i jako prisutno u društvu nepoverenje u vakcine?

Moć televizijske propagande nije usmerena na borbu protiv virusa, već na borbu protiv Zapada i kritičara Vladimira Putina, koji, usput rečeno, nikad nije priznao koju vakcinu je primio i nije pružio javnosti nikakve dokaze.

Pročitajte i ovo: Mutna ruska mreža iza kampanje dezinformisanja protiv Pfizerove vakcine

Bez straha od korone?

Istraživanje Centra Levada, sprovedeno početkom juna, pokazalo je da se 55 odsto Rusa ne plaši od zaraze korona virusom, dok se 42 odsto ipak plaši. Brojka se nije promenila od februara 2021. godine, ukazuje ovaj centar.

Oko 24 odsto Rusa smatra da je prebolovalo COVID-19 (među njima i 17 odsto onih koji nisu dobili zvaničnu dijagnozu). Oko 11 odsto ispitanika izjavilo je da je već primilo vakcinu.

U Rusiji, čini se, živi jedna od najkolebljivijih populacija na svetu kada je reč o borbi protiv korone. Kako navodi Denis Volkov iz Centra Levada, sva sociološka istraživanja pokazuju da 60 odsto ljudi još uvek nije spremno da se vakciniše. Ali, nisu svi dosledni antivakcinaši, većina njih jednostavno ne može samostalno da donese odluku. Samo 10 odsto od pomenutih 60 odsto tvrdi da neće vakcinu „ni u kom slučaju“. Ostali mogu promeniti svoje mišlenje, ako vlast pokaže da je to bezbedno, smatra direktor Centra Levada.

No, dodaje Volkov, propagandna kampanja ne ide kako treba, ima puno kontradiktornih informacija.

Pročitajte i ovo: Rusko 'ratovanje' dezinformacijama o vakcinama

S jedne strane, nas pozivaju da se vakcinišemo, s druge strane, na istoj televiziji nastupaju neki “stručnjaci” koji plaše ljudi kako se pomoću vakcina vrši “čipiranje” stanovništva ili govore da ne treba nositi zaštitne maske, jer je epidemija poražena.

U Rusiji prisutno nepoverenje u naučno znanje, što je posledica onoga što se događa na televiziji, kazao je Volkov.

U isto vreme od strane vlasti nema jasnog, jednoznačnog signala da je bolest jako opasna, što je sociolog smatra velikim problemom.

“Ljudi koji nemaju profesionalno znanje jednostavno su zbunjeni. U jednoj anketi trećina lekara govori da ne želi da se vakciniše. Ako stručnjaci još nisu odlučili, šta da očekujemo od običnih ljudi?”, zapitao se Volkov.

Po njegovom mišljenju, neophodna je planirana, nedvosmislena kampanja za vakcinaciju u kojoj bi učestvovali svi oni koji uživaju poverenje građana, od predsednika države do poznatih pevača i glumaca.

Ali, kako kaže, i dalje se suočavamo s nedostatkom vođstva i strahom od donošenja odluka koje mogu biti nepopularne. Treba podsetiti da su vlasti bile šokirane padom rejtinga tokom prvog vala pandemije.

Dezinfekcija jedne od metro stanica u Moskvi, 24. jul 2021.

Kako je s prvom registrovanom vakcinom uspeti u vakcinaciji?

Prošlog avgusta Rusija je postala prva država koja je odobrila vakcinu protiv COVID-19, Sputnjik V, za javnu upotrebu.

Sredinom januara Putin je naložio vladi da krene u „masovnu vakcinaciju“. Pet meseci kasnije, najmanje jednu dozu vakcine primio je oko dvadeset jedan milion ljudi, što je 14,2 odsto ukupnog stanovništva, dok je 16 miliona (11,14 odsto populacije) primilo dve doze. Ovaj podatak, prema zvaničnoj ruskoj statistici, svrstava Rusiju na 12. mesto po broju ubrizganih vakcina.

Dok je u nekim zemljama za vreme pandmije vakcinisano više od 60 odsto populacije, a to su Island (73 odsto), Kanada (67 odsto), Kuvajt (67 odsto), Izrael (64 odsto), Čile (64 odsto) i Urugvaj (63 odsto), Rusija sa 140 miliona stanovnika može samo sanjati takav uspeh zbog sporog procesa vakcinacije, velike skepse u ruskom društvu i kontradiktornih odluka samih ruskih vlasti.

Porast interesa građana u poslednjih nekoliko dana već je doveo do poteškoća. Recimo, u Habarovskom kraju je obustavljena vakcinacija prvom dozom, lokalne vlasti čekaju 15 hiljada novih doza leka. Nedostatak snabdevanja vakcinama u Rusiji je zabeležen više puta u poslednjim mesecima, čak i kada je potražnja bila na niskom nivou.

Sjedinjene Države, koje su svoju prvu vakcinu odobrile u decembru 2020., vakcinisale su skoro 54 odsto stanovništva, više od pola svoje populacije imunizovalo je desetak evropskih zemalja, uključujući Francusku, Nemačku i najpogođenu Italiju, kojoj je Rusija prošle godine, uz veliku medijsku pažnju, slala humanitarnu pomoć.

Pročitajte i ovo: Nakon 300 miliona doza vakcina, SAD ulaze u ‘ljeto radosti i slobode’ 

Upravo ruska televizija i drugi mediji pod kontrolom Kremlja sve ovo vreme su stvarali kod ruske javnosti privid da se Rusija, za razliku od najrazvijenih zemalja, uspešno izborila sa epidemijom. Ruski zvaničnici i dalje se hvale kako u svetu raste potražnja za Sputnjikom V i kako je Rusija isporučila u desetine zemalja više od 1,5 miliona testova, te mobilne laboratorije.

Uz to se donose kontradiktorne odluke kad je reč o borbi protiv virusa unutar zemlje.

S jedne strane, ograničen je rad kafića, restorana, zooloških vrtova, dečjih igraonica, a s druge strane, dozvoljeni su provladini masovni događaji, kao što su kongres vladajuće stranke Jedinstvena Rusija, Bal lekara, skupovi povodom nedavnog državnog praznika - Dana Rusije.

Pored toga, obnovljen je vazdušni saobraćaj sa Turskom, SAD-om, Italijom, Kiprom, Sjevernom Makedonijom, Belgijom, Bugarskom, Jordanom i Irskom, povećava se broj letova za Austriju, Azerbejdžan, Jermeniju, Grčku, Katar, Finsku, Hrvatsku, Švajcarsku.

Otvaraju se ruske granice za građane Kine.

I sve to u jeku trećeg talasa, koji same ruski vlasti smatraju najopasnijim.