Američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony) izjavio je 17. februara da Vašington veruje da bi Rusija mogla da pokuša da izvrši invaziju na Ukrajinu, upozorivši da se Moskva sprema da preduzme takvu vojnu akciju u „narednim danima“, javlja Rojters.
Prethodno je američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) izneo ocenu da je pretnja od ruske invazije "veoma visoka". Kremlj, sa druge strane, kaže da takva izjava podiže tenzije.
Blinken je u obraćanju pred Savetom bezbednosti Ujedinjenh nacija optužio Rusiju da planira da napravi “izgovor” za napad na Ukrajinu koji bi mogao uključivati „lažni, čak i pravi napad upotrebom hemijskog oružja“ i rekao:
„Rusija bi ovaj događaj mogla opisati kao etničko čišćenje ili genocid“.
On je kazao da Kremlj već danas može a objavi, “bez kvalifikacija, dvosmislenosti ili skretanja” da neće izvršiti invaziju na Ukrajinu.
“Jasno to kažite. Jasno to recite svetu, a zatim to demonstrirajte tako što ćete poslati svoje trupe, vaše tenkove, avione nazad u njihove kasarne i hangare i tako što ćete poslati vaše diplomate za pregovarački sto“, rekao je Blinken.
Sastanak Saveta bezbednosti UN je održan usred visokih tenzija nakon što su Sjedinjene Države optužile Rusiju da je poslednjih nedelja rasporedila oko 150.000 vojnika blizu ukrajinskih granica.
Rusija je rekla da ne planira da izvrši invaziju na Ukrajinu i optužuje Zapad za histeriju.
Blinken je rekao da američke informacije pokazuju da se ruske snage „spremaju da pokrenu napad na Ukrajinu u narednim danima“.
On je rekao da je zamolio ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da se sastane u Evropi sledeće nedelje.
Ruski zvaničnik: Tvrdnje SAD 'žalosne' i 'opasne'
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin (Sergei Vershinin) je pred Savetom bezbednosti rekao da su ocene koje je izneo Blinken o tome da Rusija sprema provokacije koje će iskoristiti kao "izgovor" za napad na Ukrajinu "žalosne" i "opasne".
Veršinjin je prethodno apelovao na članove Saveta bezbednosti da ne pretvaraju sastanak „u cirkus“ iznošenjem „neosnovane optužbe da će Rusija navodno napasti Ukrajinu“.
"Mislim da smo imali dovoljno spekulacija o tome“, rekao je Veršinjin. „Davno smo sve razjasnili i sve objasnili”, rekao je on.
Veršinjin je rekao i da Ukrajina “tvrdoglavo odbija da primeni odredbe sporazuma iz Minska”, koji imaju za cilj da da okončaju osmogodišnji sukob između ukrajinske vojske i separatista koje podržava Rusija na istoku Ukrajine.
Bajden: Pretnja od ruske invazije 'veoma visoka'
Nešto ranije istog dana, američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) izjavio je da je pretnja od ruske invazije na Ukrajinu „veoma visoka”, ali da vrata diplomatskom rešenju ostaju otvorena.
Obraćajući se novinarima dok je napuštao Belu kuću, Bajden je rekao da „svaka indikacija koju imamo je da su spremni da uđu u Ukrajinu i napadnu Ukrajinu“, javlja Rojters.
Upitan koliko je u ovom trenutku velika opasnost od ruske invazije, Bajden je rekao: „Veoma je velika“. Dodao je: "Mislim da će se to dogoditi u narednih nekoliko dana."
Bajden je rekao da Rusija nije povukla svoje snage sa ukrajinske granice i da Sjedinjene Države imaju razloga da veruju da je Rusija uključena u “false flag” operaciju, koju bi Moskva iskoristila da opravda invaziju.
Ali Bajden je rekao da je diplomatsko rešenje i dalje moguće, zbog čega je zatražio od državnog sekretara Entonija Blinkena (Antony) da se obrati u Ujedinjenim nacijama 17. februara.
"Postoji put kroz ovo”, rekao je Bajden. „On će izložiti šta je taj put“, izjavio je američki predsednik.
U odgovoru na Bajdenovu izjavu da se Rusija sprema za napad na Ukrajinu u narednim danima, Kremlj je saopštio da takva ocena dodaje tenzije, prenosi Rojters.
Uoči Bajdenovog obraćanja, visoki zvaničnik Stejt departmenta rekao je da su Sjedinjene Države primile odgovor Rusije na bezbednosne predloge SAD, ali je predsednik rekao da ga još nije pročitao.
U međuvremenu, američki državni sekretar Entoni Blinken promenio je svoje planove putovanja u poslednjem trenutku 17. februara da bi govorio na sastanku Saveta bezbednosti UN o Ukrajini usred rastućih tenzija. Blinken je trebalo da putuje na bezbedonosnu konferenciju u Minhenu.
Istovremeno, BBC prenosi vest ruske državne agencije RIA da je Rusija proterala zamenika američkog ambasadora u Moskvi. Zasad nije jasno koji je razlog naveden za proterivanje diplomate Barta Gormana.
Zamenica sekretara za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer (Karine Jean-Pierre) ocenila je u četvrtak da proterivanje zamenika američkog ambasadora u Rusiji nije bilo „ničim izazvano“.
Bela kuća je prethodno saopštila da je Moskva nastavila da pojačava svoje vojno prisustvo u blizini granice sa Ukrajinom uprkos "lažnim" tvrdnjama da je počela da povlači trupe iz te oblasti, dok zapadne zemlje nastavljaju diplomatske napore usred straha da će Rusija da napadne svog suseda.
Rusko ministarstvo odbrane objavilo je 16. februara video snimak na kome se vidi da tenkovi, borbena vozila pešadije i samohodne artiljerijske jedinice napuštaju Krimsko poluostrvo.
Ali kompanija za komercijalne satelitske snimke Maxar Technologies, koja je pratila rusko nagomilavanje, izvestila je da novi snimci pokazuju povećanu rusku vojnu aktivnost u blizini granice sa Ukrajinom, uključujući izgradnju pontonskog mosta u Belorusiji na manje od šest kilometara od ukrajinske granice.
"Videli smo suprotno od nekih izjava (iz Moskve). Videli smo povećanje broja vojnika u poslednjih 48 sati, na 7.000", rekao je britanski sekretar odbrane Ben Wallace uoči sastanka ministara odbrane NATO-a u Briselu.
Wallacove komentare ponovila je i šefica Evropske komisije Ursula von der Leyen koja je 17. februara rekla "čujemo tvrdnje Rusije o povlačenju trupa, ali nismo videli nikakve znake deeskalacije na terenu".
"Naprotiv, nagomilavanje se nastavlja", rekla je ona novinarima u Briselu uoči vanrednog samita EU na kome će se razgovarati o krizi.
Stoltenberg: Čini se da Rusija nastavlja vojno jačanje
NATO je takođe doveo u pitanje tvrdnje Rusije o napuštanju trupa iz tog područja, a generalni sekretar Jens Stoltenberg je rekao da su činjenice u suprotnosti sa zvaničnim izjavama Moskve.
"Naprotiv, čini se da Rusija nastavlja vojno jačanje", rekao je novinarima Stoltenberg, koji predsedava dvodnevnim sastankom ministara odbrane NATO-a u Briselu.
Pročitajte i ovo: Kolika je podrška NATO-a UkrajiniStoltenberg bi trebalo da održi konferenciju za novinare na kraju sastanka 17. februara.
U Vašingtonu, visoki zvaničnik Bele kuće kritikovao je najavu Moskve o povlačenju kao "lažnu", rekavši novinarima da je Rusija povećala svoje prisustvo na granici sa Ukrajinom za "čak 7.000 vojnika", od kojih su neki stigli 16. februara.
Blinken: Nismo videli povlačenje
Zvaničnik, koji je zatražio anonimnost, takođe je upozorio da bi Rusija mogla da iskoristi "lažni izgovor" da napadne Ukrajinu, prenosi RSE na engleskom jeziku.
"I dalje dobijamo indicije da bi u svakom trenutku mogli pokrenuti lažni izgovor da opravdaju invaziju", dodao je zvaničnik i rekao da iako je Moskva rekla da želi da postigne diplomatsko rešenje, njeni postupci "ukazuju na drugačije".
Državni sekretar SAD Antony Blinken takođe je odbacio tvrdnje Rusije da se povlači iz pograničnih oblasti.
"Nismo videli povlačenje", rekao je Blinken za ABC News 16. februara i upozorio da ruski predsednik Vladimir Putin "može povući obarač. Može ga povući danas ili sutra ili sledeće nedelje. Snage su tu ako želi da obnovi agresiju na Ukrajinu“.
Pročitajte i ovo: SAD: Ruske tvrdnje o povlačenju trupa su lažneBritanska ministarka spoljnih poslova Liz Truss takođe je upozorila da bi Putin mogao mesecima da odugovlači ukrajinsku krizu u pokušaju da izazove jedinstvo Zapada.
"Trenutno nema dokaza da se Rusi povlače iz pograničnih regiona u blizini Ukrajine", napisala je Truss u tekstu objavljenom u listu The Daily Telegraph. "Nagomilavanje ruske vojske ne pokazuje znake usporavanja", navodi Truss koja je stigla u Ukrajinu 17. februara.
Zelenski: Granatiranje vrtića u Donbasu velika provokacija
Ukrajinski zvaničnici optužili su separatiste u Donbasu koje podržava Rusija za granatiranje sela na području pod kontrolom Ukrajine.
"Ruske okupacione snage granatirale su grad Stanica Luganska u oblasti Luganska, grubo kršeći sporazum o prekidu vatre", navodi se u saopštenju ukrajinskih vojnih zvaničnika.
Usled udara pogođena je zgrada seoskog vrtića - granata je probila zid učionice za muzičko.
Vaš browser nepodržava HTML5
Granatiran vrtić na istoku Ukrajine
Gradonačelnik Albert Zinchenko rekao je za BBC da su tri osobe povređene. "Član obezbeđenja, radnik u vešernici i pomoćni vaspitač u vrtiću. U bolnici su od šoka i stresa", rekao je gradonačelnik.
Gradonačelnik je dodao da je u zgradi u vreme granatiranja bilo i dece, ali da su pobegla nepovređena.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je potez proruskih snaga u Donbasu, kada su granatirali vrtić, velika provokacija.
"Važno je da diplomate i OEBS ostanu tu, jer je njihov monitoring dodatni oblik odvraćanja. Treba nam efektivan mehanizam da zabeležimo sva kršenja primirja", naveo je Zelenski na Tvitteru.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba (Dmytro) izjavio je u četvrtak da je na istoku zemlje zabeležena paljba iz tenka kojim upravljaju separatisti koje podržava Rusija.
„Ove granate su stigle sa privremeno okupiranih teritorija Ukrajine, koje kontroliše Rusija“, rekao je Kuleba na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kijevu nakon sastanka sa britanskom koleginicom Liz Trus (Truss), javlja Rojters.
Šef ukrajinske diplomatije je ranije optužio Rusiju da krši primirje, dogovoreno Minskim sporazumima.
"Oštećena je civilna infrastruktura. Pozivamo sve partnere da brzo osude ovo ozbiljno kršenje Minskih sporazuma od strane Rusije, usred već napete bezbednosne situacije", naveo je Kuleba na Tvitteru.
Scholz: Rizik od vojne agresije Rusije velik
Nemački kancelar Olaf Scholz takođe je 16. februara rekao da je "rizik od dalje vojne agresije Rusije" i dalje "visok", navodi se u saopštenju objavljenom nakon telefonskog razgovora sa predsednikom SAD Joe Bidenom. Scholz se sastao sa Putinom u Kremlju ranije ove nedelje.
Pročitajte i ovo: Odnosi Nemačke i Rusije najgori od kraja Hladnog rataBritanski premijer Boris Johnson je 16. februara takođe rekao da postoji "malo dokaza da se Rusija povlači" iz svog vojnog jačanja. On je izneo taj komentar u razgovoru sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterresom uoči sastanka Saveta bezbednosti UN na kojem se razgovaralo o krizi.
Johnson i Guterres su "ponovili odgovornost država da se pridržavaju svojih obaveza prema Povelji Ujedinjenih nacija i da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet članica UN", navodi se u saopštenju Džonsonove kancelarije.
Dok ministri odbrane NATO-a nastavljaju sa okupljanjem, lideri EU 17. februara treba da održe samit u Briselu, dok se Blinken i potpresdednica SAD Kamala Harris spremaju da otputuju u Nemačku na Minhensku bezbednosnu konferenciju, koja počinje 18. februara.
Pročitajte i ovo: Iz EU poručuju da Rusija potezima u Ukrajini ugrožava mir u EvropiKremlj je odbacio da ima bilo kakav plan za invaziju na Ukrajinu, nazivajući zapadna upozorenja histeričnom ratnom propagandom.
Biden je ponovio da bi Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO-u bili spremni da snažno uzvrate Rusiji sankcijama ako napadne Ukrajinu, ali je izrazio nadu da će diplomatija i dalje funkcionisati.
Rusija koristi gomilanje trupa kao prinudu da natera SAD i NATO da pristanu na široke bezbednosne zahteve, uključujući zabranu članstva Ukrajine u zapadnom savezu i povlačenje napredovanja NATO-a u centralnoj i istočnoj Evropi.
Pročitajte i ovo: Ruska 'taktika pritiska' pričom o priznavanju nezavisnosti delova Ukrajine