Piše: Robert Coalson
Rusi su se ujutru 24. februara, kao i ceo svet, probudili s vešću da je njihova zemlja napala Ukrajinu, susednu državu s kojom milioni Rusa imaju bliske lične veze, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Invazija je usledila posle višemesečnog vojnog gomilanja blizu granice Ukrajine tokom kojeg je rusko društvo uglavnom ćutalo uz nevericu i strah od odmazde vlade predsednika Vladimira Putina, koja je prošle godine pojačala represiju nad neistomišljenicima i civilnim društvom.
"Ja sam protiv svakog rata, posebno s Ukrajinom", rekao je u gradu Rostov na Donu jedan čovek za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA), na pitanje o Putinovoj odluci. "Ne mogu da sudim jer nisam bio tamo, ali trebalo je da učine sve da očuvaju mir".
Žena iz istog grada rekla je da "generalno negativno gleda na rat".
"Ali pošto su nas naterali, mislim da naš predsednik sve radi kako treba", dodala je ona pre nego što je pitala novinara: "Da li to želite da čujete?"
Plakat sa slikom predsednika Rusije Vladimirom Putinom i natpisom "Mi smo s njim za suverenitet Rusije! A ti?", ispred ruske Državne dume u centru Moskve, 24. februara,
Nešto pre početka invazije, sociolog Aleksej Levinson iz nezavisne agencije za ispitivanje javnog mnjenja Levada centar rekao je za Karent tajm da javnim mnjenjem u Rusiji dominira "strah od rata" koji se ipak nije uzdigao na nivo "antiratnog raspoloženja".
"Ne vidimo javno ispoljavanje antiratnog raspoloženja u Rusiji", rekao je on. "Nema baš demonstracija ili nečega sličnog. Ima pojedinačnih izjava na društvenim mrežama, ali one dolaze prvenstveno iz društvenih grupa od kojih biste to očekivali – liberalne inteligencije na Fejsbuku (Facebook) i tako dalje."
Levinson je dodao da su mnogi Rusi uvereni da će rat protiv Ukrajine biti kratak i da neće imati veliki broj žrtava.
"Oni se ne plaše rata zato što misle da se neće voditi na ruskoj teritoriji", rekao je on. "Za sada ne misle da će (rat s Ukrajinom) biti praćen ogromnim gubicima".
Anketa javnog mnjenja objavljena 23. februara koju je sproveo s državom povezani Sveruski centar za proučavanje javnog mnjenja (VTsIOM) ustanovila je da tri četvrtine Rusa podržava Putinovu odluku da prizna separatističke entitete na istoku Ukrajine, dok skoro četiri petine podržava njegovu odluku da potpiše sporazume o saradnji s njima – oba koraka koja su bila važni na putu ka ratu.
Protest jedne osobe u Astrahanu zbog rata u Ukrajini. Na natpisu stoji: "Putin=rat=kriza=degradacija=međunarodno neprijateljstvo".
Ipak, 24. februara u gradovima širom Rusije održane su male demonstracije protiv rata.
"Izašao sam danas jer ne želim da budem deo zemlje agresora", rekao je Dmitrij Grunin, član Omske građanske unije, za RSE tokom demonstracija u tom sibirskom gradu. "Želim da živim u normalnoj zemlji, mirnoj i orijentisanoj ka budućnosti".
U Saratovu, advokat Denis Rudenko stajao je sam usred snežnih nanosa držeći natpis: "Putin je ratni zločinac".
Moskovska novinarka i aktivistkinja Marina Litvinovič pozvala je na masovne proteste uveče širom Rusije, pokušavajući da podigne entuzijazam za "Rusi protiv rata".
"Znam da mnogi od vas sada osećaju očaj i bespomoćnost zbog napada Vladimira Putina na narod koji je prijateljski nastrojen prema nama", rekla je ona u video izjavi. "Pozivam vas da ne očajavate i tražim od vas da večeras, u 19 časova, izađete na glavne trgove svojih gradova i jasno kažete da smo mi, narod Rusije, protiv ovog rata koji je Putin napravio… Nemojte se plašiti."
Bio je to jedan od retkih poziva na masovne proteste koji su se čuli u Rusiji, iako je zemlja nekoliko meseci išla ka ovakvom razvoju događaja. Ubrzo posle objavljivanja videa, Litvinovič je na Telegramu napisala da ju je policija privela ispred njene kuće.
U intervjuu za medijsku kuću Meduza fokusiranu na Rusiju, direktor Levada centra Denis Volkov rekao je da je Kremlj vešto ubedio mnoge Ruse da sukob u srcu ruske agresije na Ukrajinu nije između Rusije i Ukrajine, već između Rusije i SAD.
"Amerika je kriva za sve", rekao je on, parafrazirajući narativ koji su postavili zvaničnici i državni mediji. "To čak nije ni Ukrajina, već Amerika i Zapad. Oni pritiskaju Ukrajinu, koja planira nešto protiv (separatista koje podržava Rusija), a Rusija mora da im pomogne zato što govore ruski i u ukratko, 'naš' su narod".
Aktivista Kamil Čurajev u gradu Ufa protestuje zbog rata u Ukrajini 24. februara. Drži natpis: "Za mir s Ukrajinom, ne za rat".
Anketa CNN-a objavljena 23. februara pokazala je da se 50 odsto Rusa slaže da je prihvatljivo upotrebiti vojnu silu u Ukrajini da se "spreči Kijev da uđe" u NATO, dok je samo 25 odsto reklo da bi to bilo pogrešno.
Pored toga, rusko civilno društvo je znatno drugačije nego 2008. godine, kada je Rusija vodila kratak rat protiv Gruzije ili 2014. godine kada je Moskva zauzela ukrajinski region Krim i podstakla separatistički rat u delovima istočne Ukrajine. Desetine hiljada Rusa u martu i septembru 2014. izašle su na ulice u velikim demonstracijama protiv agresije Moskve na Ukrajinu.
Te proteste predvodili su harizmatični opozicioni lideri kao što su Boris Njemcov – koji je ubijen ispred Kremlja u februaru 2015. – i Aleksej Navaljni koji je uhapšen u januaru 2021. nakon što se oporavio od pokušaja atentata prošle godine i koji sada služi zatvorsku kaznu od dve i po godine po optužbama za koje njegove pristalice kažu da su politički motivisane.
Uz to, nezavisne medijske kuće i građanske organizacije su zastrašene ili zatvorene ruskim drakonskim zakonima o "stranim agentima" i "nepoželjnim organizacijama". Pojedini aktivisti i novinari – mnogi od njih su meta sumnjivih krivičnih istraga – bili su zastrašeni ili naterani da napuste zemlju.
Slika ruskog predsednika Vladimira Putina izbušena mecima kod linije fronta u regionu Lugansk na istoku Ukrajine.
Analitičari su ukazali da ruski internet pretraživači sada ignorišu izveštavanje medija koji su na meti vlade. Državna agencija za praćenje medija Roskomnadzor naložila je 24. februara ruskim medijima koji izveštavaju o ratu da prenose "samo informacije i činjenice dobijene iz zvaničnih ruskih izvora", uz pretnju kazne ili blokade.
"Za ljude u Rusiji, bilo koji oblik antiratne retorike u ovom trenutku znači rizik, u najmanju ruku, da izgube posao", rekao je za Karent tajm pre invazije moskovski novinar Kiril Martinov. "Još gore, mogli biste da rizikujete slobodu ili život".
"Trenutno u ruskom društvu ne postoji kritična masa ljudi koji su spremni da to rizikuju", rekao je on.
Na društvenim mrežama, mnogi liberalni Rusi dele svoje užasavanje.
"Prekasno je za deljenje flajera i prekasno za proteste jedne osobe", napisala je moskovska novinarka Varja Gornostajeva. "Naša zemlja mora da se spasi, odbrani od ovog ludaka koji će nas sve zatrpati pod ruševinama. I moramo da odbranimo Ukrajinu, gde žive naši prijatelji, rođaci i ljudi koje nikada nismo smatrali neprijateljima. Imamo jednog neprijatelja – Putina."
"Mi, Rusi, Rusija nikada nećemo sprati ovu sramotu", napisao je moskovski aktivista Valerij Solovej. "Ova sudbonosna odluka doneta je u skladu s našim tihim nedostatkom otpora".