Ruska ambasada u Podgorici zatražila je pojačano obezbjeđenje u slučaju da dođe do provokacija 19. februara za kada je planirana manifestacija u znak podrške Ukrajini.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je Ambasada Rusije uputila notu Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore sa molbom da pojačaju obezbeđenje oko zgrade ruskog diplomatskog predstavništva u slučaju provokacija.
Radio Slobodna Evropa je u dopisu Ministarstvu vanjskih poslova zatražio informaciju da li su primili rusku notu, ali odgovor još nijesmo dobili.
Konzul Ukrajine Mihail Šmatov je na Fejsbuku objavio da će "Marš jedinstva" biti održan 19. februara u Podgorici i pozvao građane da u što većem broju podrže Ukrajinu.
Ova objava je dopunjena heštegom #Ukrajinci će odoljeti. U svom postu na FB ukrajinski diplomata je naglasio da Ukrajina smatra Crnu Goru pouzdanim partnerom:
"Ukrajina se nikada nije miješala u unutrašnje stvari Crne Gore ni diktirala kako da se ona ophodi prema drugim državama na međunarodnoj sceni. Dakle, ovdje nije reč o miješanju u međudržavne odnose Crne Gore i Rusije. Radi se o poštovanju principa međunarodnog prava, ljudskih prava i sloboda i principa međunarodnih odnosa", napisao je konzul Ukrajine Mihail Šmatov na Fejsbuku.
Reakcije na izjavu ministarke odbrane
U Crnoj Gori prema zvaničnim podacima živi oko 2.500 Ukrajinaca, dok je procijenjeni broj Rusa višestruko veći.
Pročitajte i ovo: Ukrajinci u Crnoj Gori: 'Rat je sad pred svakom kućom'Uoči sastanka ministara odbrane NATO članica, 16. februara u Briselu na pitanje šta misli o ruskom nagomilavanju vojske na ukrajinskoj granici, ministarka odbrane Crne Gore Olivera Injac je kratko kazala da se nada da će sve biti u redu.
"Ja dolazim iz male zemlje, Crne Gore, i to je pitanje za nekog ko dolazi sa Zapada. Ali juče sam pratila medije i vidjela sam neke polu optimistične izjave o novim ulogama i novim zadacima ruske vojske. Nadamo se da će sve biti OK", rekla je Injac po dolasku u sjedište Alijanse.
Izjava ministarke Injac naišla je na oštre reakcije u kojima je dominantno kritikovano to što nije bila na fonu zvanične pozicije NATO čija je Crna Gor ravnopravna članica.
Reagovao je nekadašnji ministar odbrane Slovenije i poslanik Evropskog parlamenta Roman Jakič
Odnosi Crne Gore i Rusije
Odnosi Crne Gore i Rusije pogoršani su kada se zvanična Podgorica slijedeći politiku Evropske unije 2014. godine pridružila sankcijama koje je zvanični Brisel uveo Rusiji, zbog aneksije Krima.
Crna Gora postala je članica NATO 2017. godine, što je izazvalo brojne oštre komentare iz ruske Vlade.
Vojska Crne Gore se pridružila misijama NATO u Avganistanu, na Kosovu, u Letoniji i Poljskoj.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je u dva navrata, 26. januara i 4. februara, poslao upit Ministarstvu vanjskih poslova i Vladi o poziciji Crne Gore u odnosu na krizu u Ukrajini na koje nijesmo dobili odgovor.
Podsjetimo, Vladi je kao posljedica unutrašnje krize vlasti, 4. februara izglasano nepovjerenje u Skupštini Crne Gore.
Vaš browser nepodržava HTML5
Crna Gora nakon pada vlade
Razmjena optužbi ambasada SAD, Rusije i Ukrajine
Dok Vlada i Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore ćute na rusko-ukrajinsku krizu, ambasade SAD-a, Rusije i Ukrajine u Crnoj Gori su razmijenile optužbe, nakon što je ambasadorka SAD u Podgorici, Džudi Rajzing Rajnke (Judy Rising Reinke) poručila da američki i crnogorski građani moraju zajedno sa Ukrajinom stati protiv ruske agresije kako bi osigurali slobodnu i stabilnu Evropu.
Pet dana kasnije, ambasada Rusije u Crnoj Gori ocijenila je u saopštenju da tekst američke ambasadorke, koju su nazvali "rusofobom", predstavlja režiranu kampanju pritiska i klevetu protiv Rusije.
Ruska ambasada je, uz optužbe na adresu zvaničnog Vašingtona za širenje "histerije u vezi sa izmišljenim upadom Rusije u Ukrajinu", upozorila zvaničnu Crnu Goru da se slični scenariji mogu preliti i na Balkan.
Pročitajte i ovo: Vlada Crne Gore ćuti, a ambasade SAD, Rusije i Ukrajine se optužujuPotom je na rusko saopštenje reagovala Ukrajinska ambasada koja je ovaj komentar, ocijenila kao "koncentrisani skup drskih ruskih propagandnih teza o Ukrajini koje slušamo još od 2014. godine".
Od 1991. godine Ukrajina, koja je bila dio Sovjetskog saveza je nezavisna država. Odnosi Rusije i Ukrajine pogoršali su se zbog nasilne aneksije dijela ukrajinske teritorije Krima 2014. godine.
Tenzije između Ukrajine i Rusije u porastu su od novembra prošle godine da bi kulminirale grupisanjem preko 100.000 ruskih vojnika u blizini ukrajinskih granica, što je izazvalo strah od invazije.
Rusija se protivi ideji da Ukrajina postane članica NATO-a ocjenjujući da bi to značilo nedopustivo približavanje Atlantskog vojnog saveza njenim zapadnim granicama.
Međunarodna zajednica pokušava da nađe diplomatsko rješenje krize.
Pročitajte i ovo: Blinken kaže da Rusija sprema ‘izgovor’ za napad na Ukrajinu