Dozvola za transport ruskog naoružanja preko EU država u Srbiju ostavljena je samostalno na odlučivanje svakoj od država članica, naveli su iz Evropske komisije u odgovoru Radiju Slobodna Evropa (RSE), u okviru RSE istraživanja o tokovima ruskog oružja za Srbiju.

Ipak, Rumunija kao jedina država koja je za sada blokirala transport ruskog naoružanja u Srbiju preko svoje teritorije polovinom 2019, objasnila je da je za izdavanje tranzitne dozvole za transport vojne opreme potrebno da bude ispunjeno više uslova, kao i da se dozvola može izdati samo rumunskom operatoru, te da to ne sme biti u ruskom interesu.

„Jedan od tih uslova kaže da usluga koju pruža rumunski operator, pod tranzitnog dozvolom, ne sme direktno ili indirektno služiti interesima pojedinca, pravnog lica, entiteta ili tela iz Ruske Federacije i ne sme biti namenjeno za upotrebu u Ruskoj Federaciji“, navelo je Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije u pisanom odgovoru za RSE iz marta 2020.

U odgovoru se takođe poziva na odluku Saveta EU iz 2014. godine o uvođenju sankcija Rusiji zbog aneksije Krima.

„Ovaj uslov u konkretnom slučaju nije bio ispunjen, tako da takva dozvola nije mogla biti izdata od strane nadležnog organa Rumunije“, navelo je ministarstvo.

Rumunsko "NE" za transport ruskih oklopnih vozila

Transport ruskog naoružanja iz Rusije do Srbije pažnju javnosti zaokupio je u julu 2019. kada je Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije, koja je takođe članica EU i NATO saveza, odbilo da izda tranzitnu dozvolu za transport deset ruskih oklopnih vozila „BRDM-2“ koje je Rusija donirala Srbiji rečnim putem preko Dunava.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je izjavio da su vozila ipak dopremljena, i to vazdušnim putem „uprkos protivljenju nekih“, ne dajući više detalja o tome na koji način je realizovan transport.

"O tome ne bih da govorim. Poštovali smo norme međunarodnog javnog prava i sve je bilo u skladu sa dogovorom sa Rusijom. Uspeli smo da ih dopremimo. Kako su i kuda došli, to je naša stvar", rekao je Vučić novinarima 29. jula 2019. u Nišu, nakon prijema vozila.

U julu 2019. kada je Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije, koja je takođe članica EU i NATO-a, odbilo da izda tranzitnu dozvolu za 10 ruskih oklopnih vozila „BRDM-2“ koje je Rusija donirala Srbiji (predaja ruskih BRDM-2 na aerodromu u Nišu, 2019)

Kako su dopremljena ruska oklopna vozila?

Vlada Mađarske je u septembru 2019. potvrdila da je ta zemlja, uprkos sankcijama EU, dozvolila transport oklopnih vozila iz Rusije za Srbiju, zbog toga što je on obavljen civilnim avionom, za šta nije neophodna dozvola, preneli su mađarski mediji.

U odgovoru na upit RSE Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije naveo je da ne raspolažu informacijom o civilnom vazduhoplovu iz Ruske Federacije koji je sleteo na teritoriju Srbije u periodu između 26. i 29. jula 2019“.

Na osnovu raspoloživih podataka, na upit RSE, specijalizovani sajt za praćenje avio letova Flightradar 24 dostavio je fotografije leta od 26. jula 2019. godine za koji su naveli da odgovara traženim parametrima.

Na fotografijama leta od 26. jula 2019. koje je na upit RSE dostavio specijalizovani sajt Flightradar24 za koji su naveli da odgovara traženim parametrima, odnosno podacima o civilnom avionu iz Ruske Federacije kojim su u Srbiju dopremljena oklopna vozila, vidi se da je avion iz Rusije u smeru ka Srbiji (levo) prelazio preko Crnog mora i vazdušnog prostora Bugarske, dok je u povratku (desno) koristio vazdušni prostor Mađarske, Slovačke, Poljske i Belorusije.

Na dostavljenim fotografijama vidi se da je avion iz Rusije u smeru ka Srbiji prelazio preko Crnog mora i vazdušnog prostora Bugarske, dok je u povratku koristio vazdušni prostor Mađarske, Slovačke, Poljske i Belorusije.

„Dana 26. jula avion Iljušin IL-76 je sleteo u Beograd oko 15 časova [po lokalnom vremenu] sa neke destinacije u Rusiji. Oko 17:40 krenuo je za Moskvu“, navode u Flightradar 24 uz napomenu da ne raspolažu kompletnom rutom i svim podacima o letu.

Poljska bez podataka, Slovačka registrovala civilni prelet

RSE se obratio i nadležnim institucijama u Slovačkoj i Poljskoj.

U pisanom odgovoru, u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Poljske naveli su da ne mogu da potvrde da je bilo koji ruski vojni transportni avion za Srbiju ušao/prešao vazdušni prostor Poljske u julu 2019.

„Direktorat civilnog vazduhoplovstva Poljske nije bio obavešten o takvom letu i teretu, dok podaci kojima raspolažu nadležne institucije ne ukazuju da je takav let realizovan“, naveli su u toj instituciji.

Sa druge strane, slovačko ministarstvo transporta u odgovoru na upit RSE navelo je da su primili zahtev za prelet od ruskog civilnog vazduhoplovnog operatora koji redovno koristi vazdušni prostor Slovačke u skladu sa pravilima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (Civil Aviation Organization - ICAO).

„Operator nas je obavestio o pošiljaocu i primaoci, od kojih nijedan nije bio označen kao vojna organizacija. Pošiljka je bila opisana opštim izrazom ’vozila’ i operator vazduhoplova je izjavio da [teret] ne sadrži oružje niti municiju“, navelo je Ministarstvo transporta Slovačke.

Takođe, naveli su da je to ministarstvo razmotrilo zahtev i dalo dozvolu za prelet, s obzirom da su dostavljena sva tražena i validna dokumenta, te da „nije bilo pravnog razloga da se odbije dozvola za prelet“.

Pročitajte i ovo: Prete li Srbiji sankcije SAD zbog nabavke oružja iz Rusije?

Javnost je i dalje uskraćena za informacije u čijem je vlasništvu bio civilni avion kojim su u Srbiju dopremljena ruska oklopna vozila, niti koliko je koštao transport i ko je snosio troškove njihovog dopremanja u Srbiju.

U protekle dve godine u Srbiju su iz Rusije bilo kao nabavka bilo kao donacija dopremljeni ruski protivvazdušni raketni sistem „Pancir S1“, borbeni tenkovi T-72 i oklopna vozila BRDM-2.

Naoružanje i vojna oprema su, prema podacima i izjavama zvaničnika u Srbiju iz Ruske Federacije dopremani vazdušnim putem i rečnim putem. Podaci o letovima i transportu ukazuju na to da je rusko naoružanje stiglo u Srbiju delom i preko teritorija članica Evropske unije (EU) i NATO.

NATO se u odgovoru za RSE uzdržao od komentara na to da se rusko naoružanje namenjeno Srbiji transportuje preko država članica Alijanse (na fotografiji sedište NATO-a u Briselu).

EU: Tranzitne dozvole u nadležnosti država članica

Kontrola izvoza i tranzita naoružanja iz država članica Evropske unije podleže nacionalnom zakonodavstvu, Zajedničkom stavu Saveta EU o kontroli izvoza vojne tehnologije i opreme, kao i Sporazumu o trgovini oružjem, navodi se u pisanom odgovoru Evropske komisije na upit RSE.

„Ova pravila su pravno obavezujuća za sve države članice i primenjuju se pod njihovom odgovornošću i pod nadzorom nacionalnih institucija“, navodi EU.

Zajednički stav EU, pojašnjavaju, među svojim osnovnim odredbama, postavlja osam kriterijuma za procenu rizika za aplikaciju za izvoz i tranzit oružja, uključujući poštovanje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava od strane zemlje krajnjeg odredišta, kao i očuvanje regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti.

„Odluka da li će se odobriti ili odbiti izvoz ili tranzit ostaje diskreciono pravo država članica. Na nacionalnim institucijama je da primene kontrolu“, navodi se u odgovoru EU.

U Evropskoj komisiji ističu da države članice jednom godišnje izveštavaju o svojim izvoznim dozvolama i stvarnom izvozu konvencionalnog oružja, i da je godišnji izveštaj EU o izvozu oružja dostupan putem baze podataka, ali i da specifični podaci o dozvolama za tranzit nisu uključeni u bazu podataka.

Bugarsko „DA“ za transport PVO sistema „Pancir S1“

Početkom marta 2020. četvrtom isporukom delova ruskog protivvazdušnog (PVO) sistema "Pancir" kompletiran je raketni sistem koji je Srbija kupila od Rusije.

Prema podacima specijalizovanog sajta flightradar24.com ruski avion Antonov 24 "Ruslan" sa moskovskog aerodroma "Vnukovo" poleteo je 3. marta u 12:59 posle podne po srednjeevropskom vremenu, da bi nakon nešto više od četiri sata leta sleteo na vojni aerodrom u Batajnici. Ruta je kao i u slučaju oklopnih vozila ponovo išla preko teritorije Bugarske.

Ruta preko vazdušnog prostora Bugarske, kojom je u Srbiju dopremljen ruski protivvazdušni sistem "Pancir S1" koji je Srbija kupila od Rusije, 3. mart 2020.

Na pitanje zbog čega je Bugarska kao članica EU i NATO-a donela odluku da dozvoli transport ruskog naoružanja i vojne opreme preko njene teritorije, Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske u odgovoru na upit RSE navelo je da nije bilo osnova da ne izda takvu dozvolu kao i da je ta odluka u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

"Izdavanje dozvola za letove kroz bugarski vazdušni prostor kojima se prevoze proizvodi povezani sa odbranom rezultat je međuresornog postupka koordinacije, u striktnom saglasju sa zahtevima Zakona o prolazu i boravku na teritoriji Republike Bugarske savezničkih i stranih oružanih snaga i Zakona o civilnom vazduhoplovstvu", navelo je ministarstvo.

Ministarstvo je takođe navelo da "primećuje da Ujedinjene nacije, Evropska unija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) nisu izrekle restriktivne mere Srbiji u odnosu na proizvode povezane sa odbranom.

Kada je reč o poštovanju Odluke Saveta EU iz 2014. o uvođenju sankcija Rusiji zbog aneksije Krima, bugarsko ministarstvo navodi da ta država u poptunosti poštuje tu odluku.

"Republika Bugarska striktno poštuje Odluku Saveta 2014/512 / CFSP, koja Ruskoj Federaciji nameće restriktivne mere. Sve izdate odluke o letu su u skladu sa trenutnim režimima sankcija. U skladu sa gore navedenim pravnim zahtevima, nema osnova za odbijanje letova koji dostavljaju komercijalnu robu između suverenih država", navelo je ministarstvo.

Zbog toga što je Srbija od Rusije nabavila ruski protivvazdušni raketni sistem "Pancir S1" reagovali su i zvanični Brisel i Vašington.

U izjavi za Glas Amerike od 25. februara portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU Peter Stano izjavio je da je potrebno da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije.

"Vlada Srbije je integraciju u Evropsku uniju označila kao strateški prioritet države. Očekujemo da se Srbija ponaša u skladu sa obavezama koje je preuzela”, rekao je tada Stano.

Pročitajte i ovo: Zbog čega se Srbija naoružava i po koju cenu?

Stejt Department je pozvao Srbiju da odustane od kupovine naoružanja od Rusije, kao i da bi to za rezultat moglo imati sankcije prema Srbiji.

"Pozivamo sve naše saveznike i partnere da odustanu od transakcija sa Rusijom koje bi mogle da dovedu do uvođenja sankcija pod Zakonom o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA)", saopštio je Stejt department u pisanom odgovoru za Glas Amerike 25. februara komentarišući isporuku prvog dela ruskog sistema "Pancir S1" Srbiji tri dana ranije.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je u izjavi iz decembra 2019. godine rekao da će Srbija “usporiti sa kupovinom novog naoružanja”.

Kakav je NATO stav o transportu ruskog oružja u Srbiju?

U NATO-u nisu želeli da komentarišu transport ruskog naoružanja i vojne opreme iz Rusije u Srbiju koji se delom odvija i preko teritorija članica NATO-a. U odgovoru dostavljenom RSE u toj organizaciji uputili su nas na nadležne državne organe Rumunije i Bugarske.

O intenziviranju saradnje Srbije i Rusije u oblasti odbrane i kupovinom naoružanja, u NATO-u navode da su nabavke u sferi odbrane nacionalna odluka.

“NATO i Srbija su bliski partneri i mi smo posvećeni jačanju našeg partnerstva sa Srbijom, istovremeno u potpunosti poštujući njenu politiku neutralnosti”, naveo je NATO dodavši sa Srbija ima pravo da slobodno bira svoje političke i bezbednosne aranžmane.

“Istovremeno, važno je uzeti u obzir kompletne troškove nabavki u sferi odbrane”, naveo je NATO.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, kao učesnici Bezbednosnog foruma u Beogradu, 8. oktobra 2018. godine.

Ima li posledica "prkošenje standardima"?

Ipak, prema rečima Teda Galena Karpentera (Carpenter), višeg saradnika Instituta Kejto (Cato) u Vašingtonu na odbrambenim i spoljnopolitičkim studijama, izveštaji o saradnji Bugarske u olakšavanju isporuke ruskog oružja Srbiji mogu da izazovu značajne nesuglasice unutar NATO-a.

„Teoretski, sve članice Saveza imaju suvereno pravo da donose takve odluke. Ali stvarnost je takva da su članovi pod pritiskom da se ne upuštaju u neuobičajena ponašanja u ključnim političkim ili vojnim pitanjima”, navodi Karpenter i dodaje da je to posebno tačno ukoliko su Sjedinjene Američke Države (SAD) kao lider NATO-a zauzele snažan stav po tom pitanju.

Prema rečima Teda Galena Karpentera (Carpenter), višeg saradnika Instituta Kejto (Cato) u Vašingtonu, izveštaji o saradnji Bugarske u olakšavanju isporuke ruskog oružja Srbiji mogu da izazovu značajne nesuglasice unutar NATO-a.

Karpenter ukazuje i da je “prkošenje standardima” NATO-a izazvalo velike probleme Turskoj, naročito u svetlu kupovine protivvazdušnog raketnog sistema S-400 koji je Ankara 2019. kupila od Rusije.

Kada je reč o uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu kroz jačanje vojno i vojno-tehničke saradnje, Karpenter navodi da je Vašington jasno stavio do znanja da želi da isključu uticaj Rusije u regionu.

“Američki lideri će verovatno biti veoma nezadovoljni očiglednom saradnjom Sofije. Iako neke članice NATO-a (npr. Mađarska, Češka, Turska, Grčka, Italija) favorizuju mekšu politiku generalno prema Rusiji, malo je verovatno da će se po ovom pitanju prikloniti Bugarskoj - ili bilo kojoj drugoj državi koja pomaže Rusiji”, zaključuje Karpenter.

Galeoti: Pitanje pre svega za EU

Za Marka Galeotija (Galeotti) iz Kraljevskog instituta u Londonu (Royal United Services Institute), pitanje transporta ruskog naoružanja u Srbiju preko teritorija članica EU i NATO je pre svega pitanje za EU, navodi u izjavi za RSE.

“NATO kao takav nije uveo sankcije, ali EU jeste, sankcije [prema Rusiji] su ono što je Rumunija navela kao razlog za neizdavanje dozvole za tranzit”, navodi Galeoti.

“Srbi rado prihvataju ruske poklone i zahvalni su im na tome, ali stvarni prioritet za Beograd su bliže veze sa EU, jer tamo je novac”, navodi za RSE Mark Galeoti, iz Kraljevskog instituta u Londonu (na fotografiji).

On kaže da su države članice NATO-a u potpunosti suverene u smisli donošenja odluka o izdavanju tranzitnih dozvola za naoružanje.

“Od njih se očekuje da posmatraju sankcije, ali države same donose odluke. Uzimajući u obzir da je Mađarska navodno takođe dozvolila takve pošiljke i da EU ima veće sopstvene probleme, ne verujem da će to biti značajno pitanje”, navodi Galeoti.

Kada je reč o uticaju koji Rusija ostvaruje na Zapadnom Balkanu kroz unapređenje vojne i vojno-tehničke saradnje sa Srbijom, Galeoti ukazuje da je većina dopremljenog naoružanja iz vremena Sovjetskog Saveza poput oklopnih vozila BRDM-2, koji su u operativnu upotrebu uvedeni 1962. godine.

“Srbi rado prihvataju ruske poklone i zahvalni su im na tome, ali stvarni prioritet za Beograd su bliže veze sa EU, jer tamo je novac”, zaključuje Galeoti.

Inače, svi detalji u vezi sa transportom ruskog naoružanja i vojne opreme iz Rusije u Srbiju označeni su tajnim od strane Ministarstva odbrane, a Radio Slobodna Evropa (RSE) je zbog odbijanja Ministarstva odbrane da dostavi tražene podatke u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uputio žalbu Povereniku.

Srbija očekuje i ruske tenkove

Ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović potvrdio je da će u Srbiju iz Rusije stići tenkovi T-72 i ocenio da će se njima ojačati borbena opremljenost srpske vojske.

"Treba da stigne 30 savremenih tenkova T-72, kao deo sporazuma 'Vučić-Putin' u Sočiju. Oni značajno pojačavaju naše borbene sposobnosti", rekao je Stefanović za televiziju Pink 1. novembra.

Mediji su preneli da je prvi od ukupno 30 ruskih tenkova T-72 u okviru donacije Rusije Vojsci Srbije dopremljen u Srbiju 28. oktobra.

Reč je o delu ruske donacije koja se sastoji od šest lovačkih aviona Mig-29, 30 oklopnih izviđačkih automobila BRDM-2 i 30 tenkova T-72, na osnovu dogovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua iz 2016.

Ministarstvo odbrane Srbije odbilo je 2019. zahtev Radija Slobodna Evropa (RSE) da dostavi kopije ugovora o donaciji. Kao razlog, Ministarstvo odbrane je tada navelo da traženi ugovori "sadrže strane tajne podatke odnosno podatke koji su Republici Srbiji povereni od strane druge države, uz obavezu da ih čuva kao tajne".

I za tu pošiljku javnost je i dalje uskraćena za informacije o tome ko će snositi troškove tranporta i koliko će oni ukupno iznositi.