Srbiji je stiglo još jedno upozorenje Energetske zajednice zbog kašnjenja reorganizacije monopolističkog državnog preduzeća "Srbijagas". Polovinom oktobra najavljuju se i kazne ukoliko se do kraja godine taj posao ne završi. Zašto prihvatanje evropskih energetskih pravila ovako dugo u Srbiji kasni, te ima li tu uticaja glavnog energetskog snabdevača Srbije koji sprovodi preko svojih eksponenata u srpskom energetskom sektoru?
Sankcije Srbiji mogle bi biti ograničavanje glasačkog prava u telima Energetske zajednice, a Ministarski savet ove organizacije mogao bi čak predložiti Evropskoj komisiji da redukuje finansiranje projekata energetske infrastrukture u Srbiji, kaže za RSE Andrius Simkus, ekspert za gas iz Sekretarijata Energetske zajednice.
On najpre podseća kada je bio rok da se reorganizacija "Srbijagasa" završi u skladu sa Drugim energetskim paketom Energetske zajednice, među čijim osnivačima je i Srbija.
"Rok je bio još 2012. godine, dakle, kašnjenje je veoma ozbiljno. Ono što Srbija, kao i bilo koja druga ugovorna strana sa Energetskom zajednicom, treba da uradi u 'Srbijagasu' jeste odvajanje poslovanja sistema prenosa prirodnog gasa od bilo koje komercijalne aktivnosti, u slučaju Srbije, od snabdevanja prirodnim gasom. To znači da aktivnost prenosa gasa treba obavlja posebno pravno lice, posebno preduzeće, namenski osnovano za tu operaciju", ocenjuje Simkus.
Izgradnja gasovoda
Nedavno je Janez Kopač, direktor Energetske zajednice, izjavio da "Srbijagas" blokira sve reforme u Srbiji. Podsetio je da komercijalna delatnost mora biti ravnopravna sa drugim konkurentima na tržištu, čega sada nema s obzirom da je "Srbijagas" apsolutni monopolista.
Saglasnost za reorganizaciju "Srbijagasa" Vlada Srbije dala je prošle godine i to preduzeće je razdvojilo delatnosti – na trasport i distribuciju, a državni gasni gigant nastavlja reorganizaciju, izjavio je ministar energetike Aleksandar Antić.
Dušan Bajatović, generalni direktor "Srbijagasa", ističe da zbog obimnosti posla reorganizacija tog preduzeća zahteva još vremena.
"U toku je finansijsko restrukturiranje i popis imovine "Srbijagasa", kako bismo znali čime raspolažemo. Dve nove firme su već formirane", izjavio je Bajatović.
Andrius Simkus, međutim, kaže da je novoosnovano preduzeće još uvek samo školjka-firma, koja nije u stanju samostalno da posluje.
"U 'Srbijagasu' jesu osnovali novu kompaniju koja će verovatno postati operator prenosnog sistema, ali taj posao još nije završen. To novoosnovano preduzeće je čisto fiktivna firma, sa samo jednim zaposlenim, i to direktorom koji je došao iz 'Srbijagasa', što je protivno pravilima, ta firma nema kapacitete, nema imovinu niti je funkcionalno sposobna da obavlja delatnost prenosnog sistema", ukazuje naš sagovornik iz Energetske zajednice.
Paradigma procesa evropskih integracija Srbije
Vladimir Medović, docent na novosadskom Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment, za RSE otkriva da reorganizacija "Srbijagasa" kasni gotovo čitavu deceniju.
Taj rok je, kaže Medović, bio još juli 2007. godine, pa je produžen na 2012. godinu, a pošto ni do tada posao nije završen, Sekretarijat Energetske zajednice je godinu dana kasnije pokrenuo spor protiv Srbije.
U septembru 2014. godine, podseća on, Ministarski savet Energetske zajednice je odlučio da Srbiju proglasi odgovornom zbog kršenja obaveza iz ugovora o osnivanju Zajednice.
Vladimir Medović
Zatim je Srbiji ostavljeno da do kraja juna prošle godine izvrši pravno i funkcionalno razdvajanje delatnosti u "Srbijagasu" i u "Jugorosgasu".
S obzirom da ni do tada posao nije završen, podseća Medović, rok je produžen do avgusta ove godine, ali – obaveza još nije ispunjena.
U međuvremenu, kaže naš sagovornik, osnovane su dve kompanije – "Transportgas" i "Distribucijagas", ali ni time nisu izvršene obaveze kompletnog pravnog i funkcionalnog razdvajanja delatnosti.
Zašto prilagođavanje evropskoj energetskoj regulativi u Srbiji kasni gotovo čitavu deceniju? U čijem je interesu usporavanje reorganizacije "Srbijagasa"?
Odgovarajući na ova pitanja, Vladimir Medović najpre lakonski konstatuje: "U suštini, ovaj slučaj je paradigma procesa evropskih integracija Srbije. Oko ovog pitanja prepliću se interesi Evropske unije i Srbije, te Srbije i Rusije. Ne treba zaboraviti da je Rusija izuzetno značajan, ako ne i dominantan, igrač na energetskom tržištu Srbije. Očigledno Rusiji nije odgovaralo da Srbija izvrši razdvajanje delatnosti i time otvori svoje tržište i drugim konkurentima, pa je preko svojih uticaja u Srbiji obezbedila da dođe do usporavanja ovog procesa", zaključuje Vladimir Medović.