Rusija će ubrzano smanjivati zavisnost od američkog dolara i platnog sistema nakon što je Vašington pooštrio sankcije, izjavio je zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov.
Prodaja nafte, prirodnog gasa i ostalih sirovina širom sveta uglavnom se obavlja u američkim dolarima a najnovije sankcije naročito su pogodile ruski energetski sektor.
“Mi ćemo naravno intenzivirati naše napore u cilju substitucije uvoza, smanjenja zavisnosti od američkog platnog sistema, dolara kao sredstva plaćanja i obračunavanja i tako dalje. To postaje vitalna potreba. U suprotnom, uvek čemo visiti na njihovom čiviluku”, kazao je Rjabkov za časopis “Meždunarodnaja žizn” (Međunarodni život).
On je istakao da američke sankcije neće ostvariti cilj: da izvrše pritisak na Rusiju da okonča mešanje u Ukrajini i prestane da pomaže sirijski režim u šestogodišnjem građanskom ratu.
Ove mere su usmerene i na kažnjavanje Rusije zbog mešanja u američke predsedničke izbore, ali Moskva to negira.
“Moskva ne pristaje na ustupke pod pritiscima i, generalno, ništa ne čini po naredbi”, istakao je Rjabkov ponavljajući stav premijera Dmitrija Medvedeva da će američke sankcije na kraju samo ojačati rusku privredu.
“To je sasvim uobičajeno u našoj istoriji i tipičan metod dobijanja pluseva iz minusa”, naglasio je zamenik šefa ruske diplomatije.
Moskva bez oslanjanja na “Visu”, “MasterCard” i ostale zapadne mehanizme
Ekonomisti ocenjuju da su sankcije ozbiljno uzdrmale rusku ekonomiju otkako su uvedene 2014. godine, najpre je gurnuvši u duboku recesiju a potom blokirajući rast, uprkos slabašanom oporavku koji je počeo krajem prošle godine.
U nastojanju da se oslobodi zavisnosti od dolara, Rusija nastoji da postigne dogovor o plaćanju u drugim valutama za naftu i gas koji prodaje na globalnom tržištu. Istovremeno, Moskva je uspostavila novi, nacionalni sistem plaćanja prestajući da se oslanja na “Visu”, “MasterCard” i ostale zapadne mehanizme.
Zapadne kompanije koje pružaju usluge kreditnih kartica prestale su da to čine preko nekih ruskih banaka nakon što je Vašington uveo sankcije Moskvi zbog agresije u Ukrajini i aneksije Krima pre tri godine.
Ruska centralna banka je tada uvela sopstveni platni sistem “Mir”. “Vaša kreditna kartica nije pod uticajem spoljašnjih faktora. Napravljena je u Rusiji”, poruka je jedne od reklama.
Do sada je izdato 13,9 miliona “Mir” kreditnih kartica, odnosno poseduje je oko 10 odsto stanovništva Rusije. Više od 380 banaka u zemlji je prihvata kao sredstvo plaćanja. Njome se obavlja većina poslovnih transakcija, uključujući one u kafanama, prodavnicama i benzinskim pumpama.
“Mir” kreditna kartica se koristi i na Krimu gde je zabranjeno poslovanje zapadnim bankama u okviru kaznenih mera koje su uvele EU i SAD.
Rjabkov ističe da se Rusija prilagodila sankcijama te smatra da može da izbegne njihove negativne efekte.
On je kazao da je Kongres SAD bio u stanju da gotovo jednoglasno uvede sankcije Moskvi samo zato što između dve zemlje ne postoji velika trgovinska razmena. Rjabkov smatra da bi se američki zakonodavci uzdržali od tako oštrih mera ako bi pogodile njihove kompanije koje posluju sa Rusijom.
Trgovinska razmena između SAD i Rusije iznosila je pre uvođenja sankcija, 2013. godine, 38,1 milijardi dolara, da bi pala na 20,3 milijarde sledeće, 2014.
Istovremeno, trgovinska razmena SAD sa EU dostigla je iste godine 3,6 hiljada milijardi dolara, a sa Kinom 687 milijardi, saopštio je američki Biro za statistiku.