Piše: Aida Mirmaksumova
Tetovaža, neudata sestra ili nalog na Instagramu – sve ove stvari mogu se uzeti u obzir protiv žena koje traže starateljstvo nad svojom decom na ruskom severnom Kavkazu, gde odluke lokalnih sudova često odražavaju uverenje zajednica da deca pripadaju očevoj strani porodice, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
U većinski muslimanskim republikama Čečeniji i Ingušetij, i u manjoj meri u Dagestanu, duboko ukorenjeni običaji nalažu da deca posle razvoda odlaze kod očeve porodice. Mada je ruski federalni zakon pokazao da je skloniji da ta decu ostanu s majkama, gradski i okružni sudovi na severnom Kavkazu u ime tradicije često idu svojim putem.
To pitanje je tema opsežnog izveštaja Karent tajma (Current Time TV), medijskog projekta na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA), o borbi nekoliko žena da izbave svoju decu iz ustoličenog patrijarhalnog sistema.
Loše tetovaže
Napori Nine Ceretilove da se ponovo spoji sa svoja tri deteta osujećeni su više od godinu dana, iako je oborena odluka lokalnog suda kojom joj je uskraćeno starateljstvo zbog "životnog stila".
Nina Ceretilova
Na odluku dagestanskog okružnog suda da joj oduzme decu izgleda je uticalo svedočenje bivšeg supruga Ceretilove, Magomeda Ceretilova, koji je tvrdio da je stvorila "nezdravo" moralno i psihološko okruženje za vaspitanje dece.
Kao dokaz je predstavio fotografije i video zapise s Instagram stranice bivše supruge na kojima je razgovarala o "seksu" i nekonvencionalnim vezama, a u sudskim spisima je primećeno da na telu ima vidljive tetovaže.
Maloletna deca Ceretilove dotle su svedočila da je organizovala žurke na kojima su mladi pušili i konzumirali alkohol. Sudu je prikazan muzički spot dagestanske grupe Duet 11 u kojem Ceretilova ima istaknutu ulogu.
Ceretilova je sa svoje strane posvedočila da se udala za bivšeg supruga kada je imala 18 godina i da ju je od početka povremeno tukao. Rekla je da ga je ostavila pošto ju je pretukao dok je bila trudna s njihovim trećim detetom.
Sud je, uzimajući u obzir ustaljene tradicije Rusije i Republike Dagestan, odlučio da je Ceretilova vodila način života "koji ne odgovara normama ponašanja i pravilima većine" i dodelio starateljstvo njenom bivšem suprugu.
Ceretilova, koja za Karent tajm rekla da je njen bivši suprug "odlučio da je kazni" pošto je tražila da plaća alimentaciju posle razvoda 2016. godine, slučaj je odnela na Vrhovni sud Dagestana.
Međutim, iako je viši sud u martu presudio u njenu korist, njena deca još joj nisu predata.
Silikonska priča
Žaneta Tuhajeva radi na tome da vrati najstarijeg sina u borbi za koju kaže da je počela pre sedam godina kada je njen bivši suprug Ruslan Ibajev prvi put kidnapovao dečaka, ostavljajući njihovog mlađeg sina s njom samo zato što ga je još dojila.
Žaneta Tuhajeva
Okružni sud u glavnom gradu Čečenije Groznom u martu 2020. godine presudio je u korist Ibajeva, navodeći da bi oba sina trebalo da žive s ocem i da su njena roditeljska prava ograničena.
Argument Ibajeva u slučaju koji je pokrenuo protiv Tuhajeve naglasio je značaj "adata" – uobičajene prakse muslimana na severnom Kavkazu – i kao razloge da joj se uskrati starateljstvo naveo njene "razvedene sestre" i "silikonske usne".
Sud je u presudi primetio da je Ibajev bio pažljiv otac čije je društveno ponašanje "potpuno zasnovano na normama islama i čečenskih tradicija".
Takođe je podržao zamerku Ibajeva na komentare Tuhajeve na Instagramu u kojima ona kritikuje sudski postupak kao "smešan". Ona je napisala je da je njena verska uverenja sprečavaju da na sebi izvodi kozmetičke procedure i optužila muža da je "blati i da pokušava da je zastraši".
Sud je, navodeći da post "pokazuje kakva je osoba", naložio da joj se izbriše nalog.
Odluke je samo četiri meseca kasnije u potpunosti oborio Vrhovni sud Čečenije i Ibajevu je odbijena žalba. Tuhajeva se, međutim, još nije spojila sa svojim najstarijim sinom i ne zna gde on živi.
Očevi pobeđuju i posle smrti
Ruski islamolog Ahmet Jarlikapov objasnio je da verovanja povezana s tradicijom i religijom utiču na stavove zajednica severnog Kavkaza o pitanjima starateljstva, posebno u slučajevima sa ženama koje u brak dolaze iz drugog klana.
"Posle razvoda, žena odlazi u kuću svog oca, odlazi u taj klan. Smatra se da deca pripadaju porodici svog oca i, shodno tome, ostaju u njegovoj porodici", rekao je Jarlikapov za Karent tajm. "S bakom, sa stricem, s bilo kim – ali na očevoj strani".
U sporovima o starateljstvu, uticaj šerijatskog zakona često lokalni sud priklanja očevoj porodici, rekao je Jarlikapov.
Olga Gnezdilova, advokatica u projektu Pravna inicijativa koji pomaže ljudima da slučajeve podnesu Evropskom sudu za ljudska prava, rekla je da je u tim slučajevima uobičajeno da lokalni sudovi detaljno ispituju "moralni karakter" majke.
Gnezdilova kaže da je njena organizacija uzela mnoge takve slučajeve na severnom Kavkazu. Ona je ukazala na više slučajeva u kojima su očevi umrli, ali su lokalni sudovi ipak dodelili starateljstvo porodicama preminulog supruga.
Advokatica je dodala da su ruski sudovi, pozivajući se na Deklaraciju UN o pravima deteta iz 1959. godine, u više navrata isticali član deklaracije u kome se navodi da malu decu ne treba odvajati od majki, osim u izuzetnim okolnostima.
Ipak, iako Rusija zvanično ne priznaje šerijatski zakon ili adat, na severnom Kavkazu se u praksi islamski zakon i tradicija često sukobljavaju s ruskim sekularnim zakonom.
Gnezdilova je rekla da iako "regionalne sudije nemaju pravne osnove na koje bi se mogle osloniti u takvim odlukama, one znaju da Vrhovni sud Ruske Federacije ne voli da preispituje odluke u porodičnim sporovima na severnom Kavkazu".
Ona kaže da su u nekim slučajevima ruske sudske vlasti praktično podržavale odluke nižih sudova sa severnog Kavkaza da majci uskrate starateljstvo u korist očeve porodice.
U jednom takvom primeru, četiri ćerke Luize Tapajeve odvela je muževljeva porodica posle njegove smrti 2015. Kada je podnela tužbu tražeći starateljstvo, tvrdeći da je njene četiri ćerke kidnapovao njihov deda, gradski sud u Urus-Martanu presudio je deca treba da ostanu kod dede.
Na iznenađenje Pravne inicijative, rekla je Gnezdilova, "Vrhovni sud Rusije podržao je tu odluku, iako roditelji imaju pravo prvenstvena u podizanju svoje dece".
Ruska vlada je u takvim slučajevima u obavezi da na Evropskom sudu za ljudska prava tvrdi da prava majki nisu prekršena oslanjanjem sudova na lokalne običaje.
"Ako ruske vlasti na međunarodnom sudu tvrde da prava majki nisu prekršena pozivanjem na tradiciju", pitala je Gnezdilova, "šta onda možemo očekivati od okružnih sudija?"