Piše: Todd Prince
Rusi se spremaju za ekonomsku recesiju koja bi mogla biti najoštrija od 90-ih godina pošto su Sjedinjene Američke Države i saveznici uveli "razorne" sankcije Moskvi kako bi kaznili predsednika Vladimira Putina zbog ničim izazvane invazije na Ukrajinu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Analitičari kažu da se ruski građani suočavaju s budućnošću naglog skoka inflacije, rasta nezaposlenosti, skupih kredita, kontrole kapitala, nestašice robe i ograničenih putovanja – problemima koji su obeležili deceniju posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. – dok Rusija vodi rat u očiglednom pokušaju da podjarmi Ukrajinu.
Mračna perspektiva, koja bi mogla da traje godinama ako Putin nastavi da radi na svojim vojnim ciljevima, u sumornom je kontrastu s optimističnim ekonomskim prognozama koje je pre samo tri meseca izneo Međunarodni monetarni fond, predviđajući rast od 2,8 odsto u 2022. i 2,1 odsto u 2023. godini.
Umesto toga, invazija koju je Putin pokrenuo na Ukrajinu 24. februara izazvala je niz sankcija bez presedana koje brzo izoluju Rusiju od Zapada i razbijaju njenu ekonomiju.
Rublja je pala na rekordno nizak nivo, kamatne stope povećane su na 20 odsto, blizu najviše vrednosti u poslednje dve decenije, a strane kompanije beže iz zemlje za koju se na Zapadu sada smatra da je parija. Ruska privreda bi prema jednom analitičaru, ove godine mogla da se smanji za čak 10 odsto, što bi bio njen najgori učinak od 1994. godine.
Previranja su navela Ruse širom zemlje da pojure da podignu novac s bankomata, kupuju uvoznu robu kao što su kompjuteri i telefoni i menjaju u devize svoje rublje gde god je to moguće iz straha od bankarskih poremećaja, rasta cena i dalje devalvacije.
Putin je postao vršilac dužnosti predsednika poslednjeg dana 1999. godine. U narativu Kremlja on je predstavljen skoro pa kao spasitelj – lider koji je izbavio Rusiju iz oskudice prve postsovjetske decenije i doneo ekonomsku stabilnost umesto previranja.
Ta slika je u opasnosti da bude razbijena dok se Rusi, koji su poslednjih godina već pogođeni padom realnih prihoda, suočavaju s novom neizvesnom budućnošću.
"Da, vratili smo se u devedesete, možda u još gori period", navela je Elvira, majka dvoje dece iz bogatog sibirskog grada Surguta poznatog po proizvodnji nafte, u postu na svojoj stranici na društvenim mrežama. "Ali šta da se radi, takva su vremena."
Zemlje Grupe sedam (G7), kao i druge evropske zemlje, uključujući Švajcarsku, bitnu finansijsku destinaciju bogatih Rusa, uvele su oštre finansijske sankcije Rusiji posle invazije, uključujući mere usmerene na njenu centralnu banku.
Nevolje s rubljom
Sankcijama je zamrznut značajan deo deviznih rezervi centralne banke, oslabivši njenu sposobnost da štiti rublju koja je 28. februara pala za više od jedne četvrtine, na rekordno nisku vrednost od 121 rublje za jedan dolar, pre nego što je nadoknadila nešto od tih gubitaka.
Rublja je izgubila više od trećine svoje vrednosti otkako je Rusija u oktobru počela da gomila nove trupe blizu ukrajinskih granica, što je podiglo cene uvozne robe.
Natalija Orlova, glavni ekonomistkinja u moskovskoj Alfa banci, rekla je da sada očekuje da će inflacija u narednim mesecima doći do čak 30 odsto.
Širom zemlje, Rusi su u izjavama za RSE izrazili zabrinutost zbog inflacije i drugih potencijalnih problema za svoje džepove, rekavši da će srezati nepotrebne izdatke i smanjiti budžete za namirnice i druge osnovne potrepštine.
"Novac koji imam u rubljama izgubiće svoju vrednost", rekao je jedan čovek u kalinjingradskoj eksklavi na Baltičkom moru za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na engleskom jeziku koju RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike. "Cene će rasti, ali plate verovatno neće."
Nakon što su američke tehnološke kompanije Gugl (Google) i Epl (Apple) u Rusiji isključile svoje aplikacije za plaćanje kao odgovor na uvođenje sankcija, neki građani su imali probleme.
"Aplikacija za plaćanje na mom telefonu danas je prestala da radi, nisam mogao da platim u prodavnici. Dakle, došao sam ovde da uzmem novac iz bankomata", rekao je ispred banke u sibirskom gradu Tomsku za RSE Nikolaj, koji se predstavio samom imenom.
U Ulan-Udeu, glavnom gradu regiona Burjatija blizu Bajkalskog jezera, Oleg Mohosojev krenuo je u potragu za gotovinom tokom vikenda – i morao je da isproba nekoliko bankomata pre nego što je našao jedan na kome je bilo šta da se podigne.
"Čuo sam da debitne kartice možda neće funkcionisati i zato sam odlučio da je bolje da se osiguram", rekao je on.
'Propadaju poslovi'
Oleg Abjeljev, profesor ekonomije na Akademiji za spoljnu trgovinu u Moskvi, kaže za RSE da će visoke kamatne stope u doglednoj budućnosti uništiti domaće tržište hipoteka.
"Malo je Rusa koji mogu da priušte stope iznad 20 odsto", rekao je on.
To donosi probleme za domaće graditelje stanova, kao i za čitav sektor građevinarstva i nekretnina.
"Moji poslovi propadaju zbog političke atmosfere", rekao je agent za nekretnine u Kalinjingradu za Karent tajm, povodom razvoja situacije posle početka invazije na Ukrajinu.
Građevinarstvo je samo jedan sektor koji će verovatno doživeti nagli porast nezaposlenosti.
Bankarstvo, outsorsovanje u IT-u, proizvodnja, turizam i ugostiteljstvo i maloprodaja takođe bi mogli da zabeleže masovna otpuštanja usled sankcija, devalvacije i imidža parije, kažu analitičari i stručnjaci.
Sankcije koje su uveli Vašington i njegovi saveznici takođe uključuju kontrolu izvoza s ciljem da se Rusiji uskrati tehnologija za modernizaciju njene privrede, uključujući vojno-industrijsku bazu. One takođe mogu uticati na proizvodnju automobila.
Ekonomista Vladislav Inozemcev, direktor Centra za istraživanje postindustrijskog društva, rekao je za RSE da će "talas" zapadnih kompanija poništiti ugovore s ruskim firmama i nezavisno uvesti "sve vrste ograničenja" u svom poslovanju s Rusijom da bi zaštitile svoju reputaciju i smanjile rizike od sankcija.
Veliki strani investitori, uključujući energetske gigante BP i Šel (Shell), već su najavili povlačenje iz Rusije. Vodeći dobavljači robe široke potrošnje, uključujući Epl i Del (Dell), najavili su obustavu prodaje u Rusiji.
Elina Ribakova, ekonomistkinja Međunarodnog instituta za finansije, rekla je na virtuelnoj konferenciji koju je 1. marta organizovao BNE intelnjuz (BNE Intellinews) da bi se ruska ekonomija ove godine mogla da ima dvocifreni pad jer njene kompanije možda neće moći da nabave komponente ključne za proizvodnju koju su uvozile sa Zapada.
"Kompanije više neće raditi s Rusijom jer je politički toksična", rekla je Ribakova. Zemlja "u suštini ide s jedne ekonomske strukture do potpuno druge u kojoj je zatvorena i mislim da je to ono što će izazvati ovu veliku kontrakciju".
Čak i ako strane kompanije i dalje budu spremne da rade s ruskim klijentima, inflacija će i dalje predstavljati veliku glavobolju, rekao je za RSE vlasnik velikog proizvođača hrane u sibirskom gradu Tomsku koji se predstavio samo kao Aleksandar.
"Šokiran sam", rekao je on.
Proizvođači moraju da obaveste supermarkete i druge prodavnice dva meseca unapred o povećanju cena, rekao je on, dodajući da će njegova kompanija morati u potpunosti da apsorbuje veće troškove uvozne ambalaže i drugih komponenti u narednih osam nedelja.
Ako se u maloprodaji plaše dalje inflacije i stvaraju zalihe pre nego što poskupljenja stupe na snagu, "jednostavno će uništiti proizvođače", rekao je Aleksandar.
"Ja sam protiv rata u Ukrajini", rekao je on. "Zašto je bilo potrebno preduzeti tu drastičnu akciju (i) izazvati ovaj ludi ekonomski pad? Trebalo je da se dogovore."