Piše: Robert Coalson
Uz mnoge druge zabrinutosti, brzo sprovedena odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da separatističke entitete koje Moskva podržava na istoku Ukrajine prizna kao nezavisne države, odmah je postavila pitanje: šta je, zapravo, Moskva priznala, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Kada su separatisti koje podržava Rusija 2014. zauzeli delove zemlje u regionu poznatom kao Donbas, izradili su nepriznate "ustave" koji su tvrdili da imaju vlast nad celom teritorijom ukrajinskih oblasti Lugansk i Donjeck, odnosno nad više od 53.200 kvadratnih kilometara.
Posle višemesečnih intenzivnih borbi i sporazuma o prekidu vatre iz februara 2015. koji nije uspeo da okonča rat između Kijeva i snaga koje podržava Rusija, dve strane su bile razdvojene kontakt linijom koja je ukrajinskoj vojsci ostavila kontrolu nad oko dve trećine te teritorije, uključujući i važnu luku Mariupolj u Azovskom moru. Separatisti drže preostalu trećinu, uključujući dve regionalne prestonice, Donjeck i Lugansk.
Izvršne uredbe koje je Putin izdao 21. februara nisu precizirale da li Rusija smatra da ti separatistički entiteti postoje samo unutar granica koje kontrolišu ili da obuhvataju teritorije na koje separatisti imaju pretenzije. Ruski zvaničnici su sledećeg dana iznosili nejasne i ponekad kontradiktorne izjave koji put je Putin odabrao.
Razlika bi mogla biti ključna, rekao je prošle nedelje analitičar Konstantin Skorkin iz Moskovskog Karnegi centra kada je ruski parlament raspravljao o priznanju.
"(Separatisti) bi mogli da obnove borbu za uspostavljanje svog teritorijalnog integriteta", rekao je on. "To bi moglo da znači nagli rast tenzija i obnavljanje vojnih aktivnosti na osnovu njihovih teritorijalnih pretenzija koje bi na ovaj ili onaj način mogle da uključe ruske snage".
Uveče 22. februara Putin je ipak razjasnio da njegovo priznavanje separatističkih entiteta zapravo uključuje njihove teritorijalne pretenzije, što potencijalno otvara vrata za dalji vojni sukob s Ukrajinom.
"Priznali smo ih, što znači sve njihove osnivačke dokumente i ustave, koji kažu da se njihove granice podudaraju s oblastima Luganska i Donjecka kada su bili deo Ukrajine", rekao je Putin u Moskvi. "Ali naglašavam da se veoma nadamo da se ta pitanja i dalje mogu rešiti mirovnim pregovorima, mada zasad to ne dolazi u obzir zato što se tamo odvijaju borbene aktivnosti i situacija se pogoršava".
Kijev insistira da ne sprovodi vojne aktivnosti u regionu Donbasa i da granatiranje duž linije kontakta dolazi od separatističkih snaga koje podržava Rusija. Rusija, prema podacima SAD, ima do 190.000 vojnika blizu svoje granice s Ukrajinom i na okupiranom ukrajinskom regionu Krim, što je navelo Kijev i zapadne vlade da upozore da bi masovna invazija mogla ubrzo da usledi.
Otprilike u vreme kada je Putin govorio, Savet Federacije, gornji dom ruskog parlamenta, brzo je odobrio Putinov zahtev za razmeštanje vojnih snaga izvan Rusije. Godinama postoje ubedljivi dokazi i ruskom vojnom prisustvu u Ukrajini, uprkos negiranjima Moskve da učestvuje u sukobu. Odluka Saveta Federacija utabala je put za otvoreno razmeštanje ruskih snaga na teritorije koje kontrolišu separatisti, kao i u druge delove Ukrajine.
Pre glasanja, zamenik ministra obrane Nikolaj Pankov rekao je poslanicima bez navodđenja dokaza da je "ukrajinsko liderstvo krenulo putem nasilja i krvoprolića".
"Na granicama DNR-a i LNR-a", rekao je Pankov, koristeći skraćenice pod kojima su poznati separatistički regioni, "Ukrajina je sakupila 60.000 vojnika, uključujući oklopna vozila, raketne sisteme i višestruke lansirne sisteme".
I pre nego što su bile jasne Putinove namere, predstavnici separatističkih entiteta u Ukrajini počeli su da insistiraju da imaju pravu na celu teritoriju.
U intervjuu za rusku državnu televiziju, čelnik separatista u Donjecku Denis Pušilin rekao je da ta dva entiteta "imaju granice oblasti Donjeck i Lugansk".
"Vreme će pokazati šta dalje treba da se radi", dodao je on.
Jedan od vodećih separatista u Lugansku Dmitrij Horošilov rekao je novinarima 22. februara da takozvana "narodna republika" koju su separatisti proglasili obuhvata čitavu predratnu Lugansku oblast, čije su delovi sada, kako je rekao, "okupirale ukrajinske snage".
"Mislim da ćemo zahtevati od Ukrajine da dobrovoljno povuče svoje snage", rekao je on, prenosi ruska državna novinska agencija RIA Novosti. "Ako se to ne desi, mislim da će biti doneta odluka koja će nam omogućiti da obezbedimo mir i obnovimo naš teritorijalni integritet na celoj teritoriji Luganske Narodne Republike."
Drugi lider separatista u Lugansku, Rodion Mirošnik, rekao je da dve separatističke grupe imaju "svako pravo, formalno i neformalno" da traže od Rusije i Ukrajine da prihvate granice utvrđene njihovim "ustavima".
Nešto pre Putinove izjave, separatisti su formalno tražili o Kijeva da povuče vojne snage s teritorije dva regiona koja je pod kontrolom Ukrajine.
Čitavog dana 22. februara, delovalo je da ruski zvaničnici nisu sigurni koje su Putinove namere i implikacije poslednjih dešavanja.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su dva entiteta priznata "u granicama unutar kojih su proglašeni".
Na konkretno pitanje da li priznate strukture uključuju Mariupolj, Peskov je rekao: "Nemam šta da dodam. U granicama u kojima postoje i u kojima su proglašene. A proglašene su i postoje".
To zvuči veoma kontradiktorno, jer granice koje su proglasili separatisti – odnosno granice Donjecke oblasti i Luganske oblasti – nalaze se daleko izvan granica teritorije koju kontrolišu.
Izjave Peskova mogle su da ukazuju na to da je Moskva namerno širila zabunu. Kasnije tog dana, komentari portparolke ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove sugerisali su da Rusija želi da ima otvorene opcije i da u rezervi drži pretnju pretenzijama na dodatne teritorije.
Nema "ništa iznenađujuće u činjenici da postoje suverene zemlje... čije granice nisu odlučene ili jednostavno nisu određene – ima ih dosta ", rekla je ona i dodala: "To je pitanje za budućnost, (pitanje) koje će biti rešeno".
Zamenik ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko je takođe bio zagonetan u svojim komentarima.
"Rusija priznaje DNR i LNR unutar granica u kojima rukovodstvo DNR-a i LNR-a realizuje svoju vlast i jurisdikciju", rekao je Rudenko.
Istaknuti komentator ruske televizije naklonjen Kremlju Vladimir Solovjov, međutim, napisao je na društvenoj mreži Telegram da je separatistima u Donjecku "potreban pristup Azovskom moru i kontrola nad lukom Mariupolj".
Separatistički entiteti "biće priznati unutar granica Donjecke i Luganske oblasti s početka 2014. godine", predvideo je on.
Ekonomista i bloger Hazbi Budunov napisao je na Fejsbuku (Facebook) pre Putinove izjave da se u slučaju da priznanje Rusije proširi na delove dva ukrajinska regiona na koje separatisti imaju pretenziju, to svodi na "napad Rusije". On je tu neizvesnost nazvao "glavnom trenutnom intrigom".
Politički analitičar Aleksandar Baunov, viši saradnik u Moskovskom Karnegi centru, napisao je da bi rusko priznanje teritorijalnih pretenzija separatista značilo da "vojni pritisak na Ukrajinu – a preko nje i na Zapad – ne jenjava".
Bivši liberalni poslanik Državne dume Ilja Ponomarjov napisao je da ako priznanje Moskve obuhvati samo teritoriju koju sada kontrolišu separatističke formacije, onda bi razvoj situacije potencijalno mogao da "otvori put za izradu normalnog mirovnog plana" za Donbas.
"Ali ako se priznanje… proširi na granice Donjecke i Luganske oblasti, onda bi to bio, bez obzira da li je vojska dovedena ili ne, potpuni napad i tako se mora tretirati", rekao je on.