Ruska policija je na kratko uhapsila opozicionu političarku Ljubov Sobolj (31) u petak izutra ispred sedišta izborne komisije u Moskvi. To je poslednji u seriji represivnih mera protiv nezavisnih kandidata za gradske izbore 8. septembra i uoči protesta opozicije zakazanih za subotu, koji vlasti nisu odobrile.
Sobolj je napisala na Tviteru da ju je ozbezbeđenje na silu iznelo iz zgrade, jer je odbila nalog da je napusti. Nakon toga je odvedena u policijsku stanicu gde je optužena za ometanje rada izborne komisije.
Na videu objavljenom na društvenim mrežama prikazano je kako policajac na silu ubacuje Soboljevu u automobil u trenutku kada je tražila objašnjenje za njeno privođenje. Ubrzo nakon toga je puštena.
Sobolj je otišla u sedište komisije u centru Moskve da bi zatražila od predsedavajućeg ovog tela Valentina Gorbunova da razmotri dokumente koji, prema njenim rečima, potvrđuju da je sakupila dovoljno validnih potpisa za učešće na izborima.
Međutim, Gorbunov i ostali članovi ovog tela odbili su da pregledaju pomenute spise.
Sobolj je provela nekoliko časova u zgradi izborne komisije tražeći i sastanak sa Elom Pamfilovom, čelnicom Centralne izborne komisije, da bi razgovarali o pronalaženju rešenja za "veoma ozbiljnu izbornu krizu".
Gradska izborna komisija je početkom ovog meseca isključila Ljubov Sobolj sa izborne liste navodeći da su mnogi potpisi koje je priložila bili falsifikovani.
'Unajmljeni razbojnici zastrašuju građane'
Sobolj je poznata istražiteljka angažovana u Fondaciji za borbu protiv korupcije koju predvodi jedan od opozicionih lidera Aleksej Navaljni. Ona je optužila izbornu komisiju da nastoji da skrajne nju i ostale kandidate koji nisu bliski Kremlju.
Njen tim je nekoliko sedmica prikupljao potpise neophodne za kandidaturu u atmosferi, koju je ona nazvala "prljavi trikovi" vlasti u cilju zastrašivanja.
"Policija je intervenisala preteći skupljačima potpisa da će ih privesti. Kada se ja pojavim, onda tenzije splasnu jer kao kandidatkinju na izborima nemaju pravo da me pritvore. Ali su pravili mnogo problema skupljačima potpisa", ističe Ljubov Sobolj.
Ona dodaje da grupe "zastrašujuće krupnih" ljudi često presreću njene pristalice.
"Oni prete skupljačima potpisa - cepaju formulare, sipaju sok po našim papirima. Nema svrhe zvati policiju jer brzo uteknu. Međutim, uništavaju naše potpise, što je krivično delo. Jasno je da oni nisu građani koji tu žive već unajmljeni razbojnici", navodi Soboljeva.
Po njenom mišljenju, na meti je vlasti zbog istrage ilegalne privatizacije stanova u vlasništvu grada za šta je optužila gradonačelnika Sergeja Sobjanjina i njegove saradnike.
Istraživala je takođe navode da kompanija pod kontrolom oligarha Jevgenija Prigozina – bliskog prijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina nazvanog i "Putinov kuvar" jer dobavlja hranu i piće za važne događaje u Kremlju – snabdeva hranom na nezakoniti način škole u Moskvi koja pri tom ne ispunjava standarde.
"Verujem da problemi sa kojima se suočavam dolaze iz predsedničke administracije ili ureda gradonačelnika Moskve. U stvari, smatram da deluju zajednički", naglašava Sobolj.
Navaljnom 30 dana zatvora
Policija je pretresla domove nekoliko opozicionih kandidata u sredu. Istoga dana Aleksej Navaljni je osuđen na 30 dani zatvora. U kratkom videu koji je snimio u policijskoj stanici i postavio na društvene mreže, Navaljni je rekao da je u sredu izutra primetio policijsko vozilo kada je krenuo na džoging. Ubrzo nakon toga je uhapšen.
"U pravu su kada kažu da sport ponekad nije dobar po vas. Samo što sam izašao iz kuće da trčim i kupim cveće supruzi kojoj je danas rođendan. Sada, kao budala, stojim ovde u policijskoj stanici u opremi za trčanje. Julija, izvini, što je ovako ispalo", kazao je Navaljni.
Amnesti Internešenel (Amnesty International) okarakterisao je poteze ruskih vlasti kao "otvoren i besraman pokušaj" da zastraši opoziciju uoči izbora u Moskvi.
"Aleksej Navaljni i još četvoro uhapšenih aktivista su zatvorenici savesti i moraju biti oslobođeni odmah i bez ikakvog uslovljavanja. Pozivanje na mirna politička okupljanja nije krivično delo i nikada ne bi trebalo da se sankcioniše", navodi se u saopštenju Olega Kozlovskog iz ruskog ogranka Amnesti Internešenela.
"Nečuveno je da se ruske vlasti osećaju tako osokoljenim u onemogućavanju opozicije da se čuje njen glas", naveo je Kozlovski.
To je druga kazna Navaljnom ovog meseca. On je pušten iz zatvora 11. jula u kome je proveo deset dana po presudi za učestvovanje na protestu u Moskvi koji vlasti nisu odobrile.
Navaljni je osuđen desetak puta poslednjih godina zbog svojih političkih aktivnosti, od toga je proveo više od 200 dana u zatvoru.
Strah vlasti
Privođenje Ljubov Sobolj je deo kampanje Kremlja u cilju pritiska na opoziciju uoči protesta zakazanih za subotu, koje vlasti nisu odobrile, na kojima će tražiti slobodne i fer izbore, tačnije da omogući učešće nezavisnih kandidata jer je izborna komisija odbila njihovu registraciju.
Jedan od nezavisnih kandidata za izbore u Moskvi Genadij Gudkov kaže da se vlasti "plaše" demonstracija građana.
Sve je više znakova da, nakon zatišja od nekoliko godina, oživljava protestno raspoloženje i pokret građana sve nezadovoljnijih širokim spektrom pitanja – od pada životnog standarda do ograničavanja ljudskih prava.
Prošle subote, 20. jula, oko 20 hiljada ljudi je demonstriralo u Moskvi zahtevajući slobodne i pravične izbore.
Navaljni je rekao da je to bio najveći skup od 2012. godine kada su građani protestvovali smatrajući da su parlamentarni izbori bili neregularni.
Pročitajte i ovo: Ruski opozicionar Aleksej Navaljni uhapšen u MoskviLjubov Sobolj veruje u mogućnost promena.
"Vlasti nisu bile odavno ovako slabe jer su izgubile podršku većine Rusa. Većina poslanika u gradskoj skupštini su iz Jedinstvene Rusije (Putinova partija), ali idući svaki dan od vrata do vrata, vidimo da skoro niko ne podržava Jedinstvenu Rusiju", kaže Soboljeva.
Budžet Moskve iznosi 43 milijardi dolara i najveći je u Rusiji. Ulazak nekolicine opozicionih političara u gradski parlament svakako bi omogućio veći uvid javnosti u način na koji se troši toliki novac.
Ishod sukoba između izborne komisije u Moskvi i nezavisnih kandidata može biti presedan i za ostatak Rusije, smatra Marija Snjegovaja, analitičarka Centra za analizu evropske politike.
"Sve oči su sada uprte u Moskvu. Ukoliko se nezavisnim kandidatima omogući učešće, to će biti važna insipracija za opoziciju širom zemlje mobilišući je uoči regionalnih izbora u septembru", ocenjuje Snjegovaja.