Piše: Michael Scollon
Identitet Krima kao tačke sukoba regionalnih sila prepoznat je još u petom veku pre nove ere, kada je Skite koji su tamo živeli u Herodot opisao kao varvare koji su pili vino iz pozlaćenih lobanja, palili kanabis i gostili Grke koji su došli na njihovu teritoriju uz pompu i žrtvovanja, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Grčki istoričar, međutim, nije mogao da predvidi da će osvajač s istoka zauzeti crnomorsko poluostrvo 2.400 godina kasnije, sve iskopati i preuzeti istorijsko nasleđe svih koji su tamo bili.
Ukrajina optužuje Rusiju za pljačku
Rusija nije gubila puno vreme da bi tvrdila da polaže pravo na arheološko blago Krima kada je preuzela kontrolu nad crnomorskim poluostrvom od Ukrajine u martu 2014. godine, pošto je poslala trupe i organizovala referenduma koji je Generalna skupština UN odbacila kao nelegitiman.
Do kraja te godine Rusija je pokrenula niz novih arheoloških iskopavanja i pod svoju upravu stavila muzeje, kulturne lokalitete i naučne institucije u regionu koji je kroz mnoge vekove bio raskrsnica civilizacija.
U očima Kijeva to je prosto opljačkano blago. Ukrajina tvrdi da je iskopine, lokalitete i institucije ukrala Rusija, čije pretenzije na Krim priznaje samo nekolicina zemalja. Ukrajina navodi da su neki lokaliteti oštećeni a neki pronalasci odneti u Rusiju i strahuje da će se to nastaviti.
U mogućnosti da vrši iskopavanja na velikim delovima Krima pod okupacijom – većinom uz putanju velikog mosta i autoputa koji treba da zacementiraju vezu Moskve s tom teritorijom – Rusija je pronašla nove istorijske lokalitete i prisvojila mnoštvo arheološkog blaga.
Više od milion artefakata pronađeno je samo tokom izgradnje Krimskog mosta preko uskog Kerčkog moreuza kojim su nekada plovili antički brodovi prevozeći žitarice, grnčariju i drugu robu između Azovskog mora i Sredozemlja. Taj broj je nastavio da raste i pošto je ruski predsednik Vladimir Putin u avgustu 2020. vožnjom automobilom obeležio završetak izgradnje autoputa Tavrida od Kerča do jugozapadnog lučkog grada Sevastopolja.
Do danas je najmanje 29 entiteta pod kontrolom Rusije učestvovalo u nelegalnim iskopavanjima, navelo je za RSE ukrajinsko Ministarstvo za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija, dok je zabeleženo da dodatna iskopavanja vrše pljačkaši grobova.
Sve pokušaje nadgledanja kvaliteta i sprovođenja iskopavanja – ili "pljačke" kako to opisuje Ministarstvo – na arheološkim nalazištima "blokirala je ruska okupaciona administracija na Krimu".
Dođu i nikad ne odu
Arheolozi su uporedili Krim s flašom uskog grla u koju su ušli mnogi narodi i kulture, ali iz koje nikada nisu mogli da pobegnu.
I ta lista je dugačka:
Kimerijci, Skiti, Grci, Pontijci i Rimljani.
Sarmati, Vizantinci, Mongoli i Osmanlije.
Goti, Huni, Hazari, Sloveni, Krimski Tatari i mnogi drugi.
Hanova palata iz 16. veka u Bahčisaraju još je jedno krimsko istorijsko blago koje bi moglo biti ugroženo s obzirom na izveštaje o sumnjivim radovima na rekonstrukciji. (arhivska fotografija)
Otkada je Rusija zauzela Krim, otkriveno je mnoštvo svežih dokaza o njihovom boravku na Krimu – uključujući i grobne humke, naselja i antikvitete koje vekovima niko nije dirao. Međutim, glad za istorijskim znanjem možda nije bila katalizator: ruski zakon nalagao je da se iskopavanja izvrše pre nego početka radova na infrastrukturnim projektima koje finansira federalna država.
Taj nalog je dao arheolozima "jedinstvenu priliku da sprovedu velika istraživanja u različitim regionima Krima", naveo je Institut za arheologiju Ruske akademije nauka. Rezultat su bila najveća iskopavanja "u arheološkoj istoriji Krima".
Nova ekspedicija
Nova arheološka ekspedicija, pokrenuta 2016. godine, pratila je putanju 310 kilometara dugog autoputa Tavrida preko poluostrva. Uz put je otkriveno oko 100 lokaliteta, koja datiraju od pre 80.000 godina pa do početka 20. veka.
Prema podacima Ruskog instituta za arheologiju, više od 10.000 otkrivenih predmeta prebačeno je u krimske muzeje, koji su sada pod kontrolom Moskve.
Među zapaženijim otkrićima ekspedicije je i Bolnički breg – nazvan tako zato što se nalazi u blizini bolnice u Kerču – koja sadrži ostatke pripadnika bosforskog plemstva.
Iskopavanja na Bolničkom bregu u Kerču u oktobru 2018. Lokalitet datira najmanje iz četvrtog veka pre nove ere.
Keramika iskopana iz pogrebnih struktura na Bolničkom bregu.
Tu je i humka iz bronzanog doba nazvana Kurgan fontana 1, na kojoj je veliko kamenje raspoređeno oko ploče koja pokriva telo bebe.
Pogled na strukturu iz bronzanog doba u Kurgan fontani 1, novembar 2017. godine.
Takođe, i naselje Zlatne horde poznato kao Koš-Kuju, koje se nalazi na krajnjem istočnom delu poluostrva u blizini Kerča.
Iskopavanja u naselju Koš-Kuju kod Kerča u novembru 2017. godine.
"Rezervoar za bazen" u mestu Koš-Kuju iz poznog srednjeg veka.
Kil-Dere 1
Iskopavanja na groblju Kil-Dere 1 u dolini Inkerman blizu Sevastopolja dovela su do otkrića 232 groba i 63 stele, odnosno isklesanih spomen stubova i ploča, što je najveća zbirka grobnica na Krimu iz poznog skitskog doba.
Nadgrobni spomenik iz poznog skitskog doba iskopan u Kil-Dere 1 2020. godine pošto je nalazište otkriveno dve godine ranije tokom radova na novom autoputu Tavrida.
Pogled na iskopavanja na groblju Kil-Dere blizu autoputa Tavrida 2020. godine.
Front-3
Iskopavanjima duž reke Belbek blizu Sevastopolja 2018. godine otkriven je Front-3, nekropola iz rimskog doba s 200 grobova na kojima se još radi i ostacima 250 ljudi.
Skitsko groblje Front-3 blizu Sevastopolja.
Među pronađenim predmetima su kopče, prstenje, broševi i kupasti pehar.
Kopča pronađena na groblju Front-3.
Prsten sa karneolskim ukrasom pronađen na nekropoli Front-3.
Pehar s ukrasnim plavim staklom sa skitskog groblja Front-3.
Grčka glava
Ronioci su 2017. godine otkrili džinovsku grčku glavu od terakote u moru kod rta Ak-Burun, na nekoliko koraka gde železnički deo Krimskog mosta ulazi na poluostrvo.
3D model glave grčke statue koja je pronađena u Kerčkom moreuzu.
Istraživači još uvek pokušavaju da dobiju informacije o poreklu tog dela, dok neki sugerišu da je možda deo veće statue. Jedno je sigurno: to je prvo takvo otkriće na severu Crnog mora.
Istočno-krimska ekspedicija
Ova ekspedicija je fokusirana na utvrđena naselja i posede u Azovskom regionu poluostrva.
Iskopavanjima u naselju Poljanka pronađena je sinopska amfora iz perioda između trećeg i drugog veka pre nove ere.
Pogled na lokalitet Poljanka blizu Azovskog mora, 2020. godina.
Iskopana građevina na stenovitom grebenu blizu naselja Poljanka, 2020. godina.
Kara Toba
Takođe su u toku iskopavanja u Kara Tobi, naselju iz 4. veka pre nove ere koje se nalazi na severozapadu Krima.
Još od sredine 1980-ih se radi na tom lokalitetu, gde je bila tvrđava pontskog kralja i kasnije Skita, sve dok je nisu uništili Bosforci.
Iskopavanja u Kara Tobi, 2020. godina.
Izgubljeni u tranziciji
Najčuveniji spor oko krimskih antikviteta ne tiče se stvari pronađenih otkad je Krim pod kontrolom Moskve, već zbirke dragocenih predmeta koji su bili na turneji u inostranstvu kada je počela ruska okupacija.
Zbirka, u kojoj se nalaze zlatna kanija i ceremonijalni šlem, nakit, dragulji i druga otkrića pozajmljena iz četiri muzeja na Krimu i jednog u Kijevu, trenutno čeka svoju sudbinu u skladištu u holandskoj prestonici.
Više od 570 artefakata iz zbirke sada je u središtu dugog sudskog spora koji uključuje četiri krimska muzeja, ukrajinsku državu i amsterdamski muzej Alard Pirson, koji je imao izložbu s tom kolekcijom od februara do avgusta 2014. godine. Muzej je vratio predmete pozajmljene iz muzeja u Kijevu, ali se odlučio da čuva predmete pozajmljene s Krima.
Advokat Pol Loeb (Paul Loeb), koji zastupa holandski muzej, rekao je za RSE da "nije na muzeju Alard Pirson da određuje ili odlučuje kome treba vratiti sporne predmete".
Krimski muzeji dotle tvrde da muzej Alard Pirson "krši obaveze" po ugovoru o zajmu sklopljenom pre ruskog zauzimanja Krima i tvrde da u zakonu nema osnova da se zbirka prebaci u Kijev.
Ukrajina tvrdi da je ona zakonski vlasnik zbirke. Holandski sud se 2016. saglasio i naložio da se kolekcija vrati u Kijev, jer su predmeti deo ukrajinskog nasleđa.
Usledila je žalba, koja je rezultirala privremenom odlukom koja kaže da u prvoj presudi nisu uzeta u obzir ključna razmatranja – Sporazum Uneska iz 1970. godine, Holandski zakon o nasleđu i drugi zakoni koji se tiču prenosa i vlasništva nad kulturnim dobrima.
Posle odlaganja zbog pandemije COVID-19 i pomeranja rokova, konačna odluka se očekuje 14. septembra.
Pitanje očuvanja i integriteta
Kijev kaže da se zbirka i sve što Rusija sada iskopava – kao i samo poluostrvo – moraju biti vraćeni Ukrajini.
Ukrajinsko Ministarstvo za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija navelo je da "prava na sve lokalitete kulturne baštine poluostrva Krim pripadaju isključivo Ukrajini".
Ministarstvo je navelo niz briga zbog tekućih arheoloških aktivnosti na Krimu.
Jedna je da je prebacivanje krimskih kulturnih predmeta za izložbe u ruskim muzejima navelo Ministarstvo na zaključak da je "vrlo verovatno ilegalno prebacivanje i prodaja lokaliteta kulturnog nasleđa s Krimskog poluostrva".
Ostaci antičke bazilike u grčkoj koloniji Hersones Taurijski, koja je osnovana pre otprilike 2.500 godina.
Druga je da će, bez mogućnosti ukrajinskih vlasti da nadgledaju iskopavanja, biti narušen integritet lokaliteta, kao i istorijska i kulturna vrednost lokaliteta kulturnog nasleđa, poput Istorijskog i kulturnog rezervata Bahčisaraj i antičkog grada Hersones Taurijski koji su listi svetske baštine Uneska.
To je posebno problem, navodi ukrajinsko Ministarstvo, "s obzirom na to da Ruska Federacija aktivno vrši ilegalna arheološka iskopavanja, posebno tokom izgradnje velikih infrastrukturnih objekata i s obzirom na primere neprofesionalnih 'restauratorskih radova'" na određenim lokacijama, uključujući jedini primer u svetu arhitekture palate krimskih Tatara u rezervatu Bahčisaraj.
U tom slučaju je sa Hanove palate otkinuta cigla, a slika na fasadi je oštećena kada su restauratori pokušali da je očiste.
Te brige su navele Ukrajinu da razmotri načine kako da uključi "međunarodne posmatrače s mandatom Uneska da nadgledaju situaciju na privremeno okupiranoj teritoriji" bez faktičkog priznavanja ruske jurisdikcije na Krimu, saopštilo je Ministarstvo.
Iskopavanja se nastavljaju
Bez obzira šta Kijev misli ili želi, iskopavanja se nastavljaju. Rusija otvoreno regrutuje dobrovoljce koji će pomagati u iskopavanju krimskih lokaliteta uz podršku ruskog Fonda za milenijumsko nasleđe i finansiranje iz Putinove kancelarije.
Internet sajt Otvorena arheologija (Open Archeology) koji poziva čitaoce da "otkriju prošlost Krima", navodi sedam mogućih ekspedicija 2021. Mesta se, međutim, brzo popunjavaju – jedna ekspedicija blizu sela Opuška, na 15 kilometara jugoistočno od Simferopolja, već je potpuno rezervisana.