Pišu: Sergej Hazov-Kasija i Robert Koalson
Pre osam godina u Moskvi, četrdesetogodišnji Denis usvojio je Alekseja koji je tada imao dve godine, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Kao zlostavljana beba tinejdžerke alkoholičarke, Aleksej je od početka njihovog zajedničkog života imao problema s ponašanjem – ljudi iz sirotišta rekli su Denisu da će se Aleksej skrivati ispod stolova, da neće da priča i da će se uglavnom ponašati "divlje". Bili su potrebni meseci rehabilitacije i masaže da nauči da pravilno hoda.
"Bilo mi je čudno što nikada ništa nije tražio poput druge dece", rekao je za RSE Denis, koji je tražio da se u ovom članku ne navode njegovo i detetovo pravo ime iz straha od posledica. "Nikada nije obraćao pažnju na televiziju. Kad smo na početku išli u prodavnicu, izgleda da nije shvatao da tamo možete da kupujete stvari."
Njihovo zajedničko vreme bilo je puno izazova, ali nijedan nije bio toliko zastrašujući kao ono što su doživeli ove godine. Vlasti su u februaru odvele Alekseja i predale ga moskovskoj službi za zaštitu dece. Denis se našao na saslušanju, mada kao "svedok", u krivičnoj istrazi zbog navodnog fizičkog zlostavljanja. Nakon što su tužioci nagovestili da bi uskoro mogao da bude osumnjičen, Denis je po savetu advokata pobegao iz Rusije. Iz inostranstva nastavlja da se bori da vrati Alekseja.
Istražitelj je rekao Denisovom advokatu da su dva muškaraca u civilu, koja su prisustvovala Denisovom ispitivanju pre nego što je otišao iz Rusije, agenti Federalne službe bezbednosti (FSB) koji su dugo pratili ono što je istražitelj opisao kao "čudnu" porodicu: Denis je homoseksualac, a njegov partner i Aleksejev kum je Nemac koji vreme provodi između Nemačke i Moskve.
Porodična dadilja Ljudmila Abramova rekla je da je apsurdna optužba da je Aleksej bio fizički zlostavljan.
"Za osam godina rečeno mu je da stoji u ćošku dva ili tri puta", rekla je za RSE Abramova. "Obično je kažnjavan lišavanjem poslastica. Voli sladoled i slatkiše."
"Denis bi svakog dana posle posla, umoran ili ne, vodio Aljošu na vožnju biciklom", dodala je Abramova. "Imali su dva lepa bicikla koja još uvek vise na zidu".
Bicikli Alekseja i Denisa u njihovom stanu u Moskvi.
"Nikada neću poverovati da ga je otac tukao", saglasila se jedna od Aleksejevih učiteljica koja je tražila da ne bude identifikovana. Aleksejev instruktor plivanja Aleksander Kalužski za RSE je rekao isto.
Aleksejevo ponašanje je postalo zaista problematično kada je iz vrtića prešao u osnovnu školu, rekao je njegov otac usvojitelj.
"Nije hteo da uči", rekao je Denis. "Bacao bi školske stvari, šetao po učionici, uzimao stvari drugoj deci... Žalbe su krenule od prvog dana."
Posle dva meseca prvog razreda, Aleksej je poslan kući do kraja godine. Denis je pokušao da unajmi nastavnike, ali je većinu njih oteralo Aleksejevo ponašanje. Upisao je Alekseja u tri privatne škole, ali ni u jednoj nije izdržao više od tri meseca.
"Intelektualno je Aleksej dobro", rekao je Denis. "Ide u korak s programom. Ali ima socijalnih problema."
Školska komisija preporučila je da se Aleksej upiše u poseban program za decu s govornim problemima, mada Aleksej nije imao takvih problema. Ipak, program je imao više resursa i manje razrede.
Aleksej je, međutim, nastavio loše ponašanje, bacajući stvari kroz prozor, a jednom je ugrizao učiteljicu. Stavljen je u poseban režim – polovinu nastave je imao kod kuće, a polovinu individualno sa školskim nastavnikom.
Odeljenje za obrazovanje u Moskvi i uprava Aleksejeve škole odbili su da govore za ovaj članak.
Aleksej je prošao nešto bolje kada je škola bila prinuđena da pređe na učenje na daljinu 2020. godine zbog pandemije COVID-19. Njegovi problemi ipak su nastavljeni čim je ponovo krenula nastava u školi. Izdržao bi četiri nastavnice, rekao je Denis, ali bi ga peta često ranije slala kući.
'Traženje izgovora'
"Imao sam utisak da joj je ponestalo strpljenja s njim", rekao je Denis. "Počela je da vrlo grubo kritikuje Aljošu zbog njegovog ponašanja i remećenja koja je izazivao. Krajem 2020. godine škola je pitala roditelje da li nameravaju da sledeće godine nastave da šalju decu u školu. Naravno, rekli smo da nameravamo."
"Počeli su da čvrsto preporučuju da Aljoša bude poslan u specijalnu školu za opasnu decu", nastavio je Denis. "Otišli smo tamo i sastali se s upravom, ali... nismo želeli da pošaljemo mog sina tamo. Mislim da je naša škola tražila izgovor da nas se reši."
Nije im trebalo dugo da ga pronađu, dodao je Denis.
Pored nastavnog programa, Aleksej je imao pun raspored fizičkih aktivnost s ciljem da mu pomognu da razvije koncentraciju i strpljenje. Njegovo ponašanje je bilo problematično i u ovoj oblasti. Denis je rekao da su išli na brojne bazene i u teretane.
"Ponekad je trebalo mesec dana, ponekad tri meseca", rekao je on, "ali bi uvek zatražili da ne dolazimo više".
Aleksej je u februaru ušao u sukob tokom časa plivanja i posekao se na plutajuću traku za odvajanje staza. Instruktor se požalio Denisu, ali je on to shvatio kao još jedan u dugom nizu sličnih incidenata.
Međutim, čim je upravnica u školi primetila modricu na Aleksejevom vratu, kontaktirala je Denisa. On joj je rekao za incident na bazenu, ali ga je tri sata kasnije nazvao je školski savetnik i zamolio ga da dođe na sastanak. Istovremeno, škola je pozvala lekara i službu za zaštitu dece. Aljoša je odveden u policijsku stanicu.
Kada je Denis otišao da pronađe svog sina, odveden je u jedinicu za kriminalističku istragu i saslušan.
Policajce je posebno zanimalo ko je živeo u stanu s Aleksejem i pitali su za njegovog "drugog tatu".
Kada je Denis poslat u odeljenje za maloletnike, Alekseja više nije bilo. Policija mu je rekla da je prebačen u bolnicu. Kada je Denis pitao zašto, rekli su: "Jer ne možemo da ga vama predamo".
Policija mu je rekla da je Aleksej ispričao ne samo da su ga odgajale "dve tate", već i da su ga redovno tukli i da je često bio gladan.
Aleksejeva soba u Moskvi
"Dete ima tendenciju ka patološkoj fantaziji", rekla je psihološkinja Natalja Volgina koja je radila s Aleksejem. "Porodica ostavlja odličan utisak. Otac je aktivno uključen i učestvuje u svemu, u svim konsultacijama. Mogli smo da vidimo da je sve radio ispravno."
U početku su socijalni radnici rekli Denisu da Istražni komitet razmatra optužbe za fizičko i seksualno zlostavljanje. Potonja optužba je odbačena zbog potpunog nedostatka dokaza. Denis je zvanično klasifikovan kao svedok.
Istražitelji su ispitali sve Aleksejeve učitelje i rođake, kao i Denisove prijatelje. Nije ispitan samo trener plivanja koji je video kako se Aleksej povredio, rekao je Denis.
Istražitelji i predstavnik službe za zaštitu dece pretresli su porodični stan. Posle pretresa, istražitelji su ponovo pozvali Denisa. Oduzet mu je telefon. Pitali su ga da li je namerno usvojio dete "s problemima", jer "ne bi razumelo šta mu rade". Dva službenika FSB-a u civilu pratila su ispitivanje.
Istražitelj Vitalij Martinov kasnije je rekao Denisovom advokatu da su oni iz FSB-a i da su neko vreme pratili "čudnu" porodicu. Rekao je da oni "znaju" da dva "oca" imaju vrednu imovinu u inostranstvu i da za odmor idu na jahting. Denis je rekao da te tvrdnje nisu tačne i da nijedan od njih nema značajnu imovinu ili jahtu.
'Rekla sam mu da ga volimo'
Prema rečima advokata, Martinov je nagovestio da istražitelji ne veruju da je Denis učinio nešto loše, već da žele da svedoči protiv svog partnera.
Ubrzo posle toga, Martinov je zamolio Denisa da ide na poligraf. Advokat je iz toga zaključio da će Denis verovatno biti imenovan za osumnjičenog u slučaju i da čak može biti optužen. Savetovao je Denisa da ode iz zemlje. Otprilike u isto vreme, istražitelji su Denisu nagovestili da cela stvar može da se odbaci za devet miliona rubalja (125.000 dolara). Bez garancije za uspešan ishod, Denis nije bio voljan da uđe u prevaru s podmićivanjem.
Aleksej je predat moskovskom Centru za podršku porodicama i deci. Denis je rekao da se stanje njegovog sina znatno pogoršalo i da je njegovo ponašanje postalo još nestabilnije. U jednom trenutku je hospitalizovan.
Aleksejev radni sto. Strahuje se da bi dečakov obrazovni razvoj mogao da ispašta u institucionalnoj nezi.
Bez obzira na to, vlasti su ili odbile ili nisu odgovorile na zahteve Denisove majke, Aleksejeve kume, Denisovog brata i porodične dadilje da im bude dozvoljeno da se staraju o Alekseju dok traje slučaj. Denisova majka i drugi su više puta tražili dozvolu da posete Alekseja, ali nijedan njihov zahtev nije prihvaćen.
Denis i dadilja su nekoliko puta telefonom mogli da razgovaraju s dečakom, da bi ga uverili da se bore da ga vrate.
"Rekli su mu da je njegov otac na službenom putu", rekla je Abramova koju Aleksej zove "baka". "Plakao je i rekao mi: 'Želim da se vratim kući. Boli me'. Na moje pitanje gde ga boli, rekao je: "Tamo gde mi je srce, bako. Kao da me je ubola pčela."
Vlasti su takođe odbile da dozvole porodici da Alekseju šalju bilo kakve pakete. Primoran je da nosi odeću sirotišta. Tokom jednog telefonskog razgovora tražio je vlažne maramice za upotrebu u toaletu. Dopisnik RSE-a bio je prisutan kada su se zvaničnici pristali da preuzmu paket od Aleksejeve kume povodom njegovog rođendana.
Abramova ponekad ode u sirotište da gleda Alekseja dok se igra.
"Otišla sam (nedavno) u sirotište i gledala kroz ogradu kako se decu igraju", rekla je za RSE. "Izašao je sa socijalnim radnikom i video me. Potrčao je do ograde, zovući 'Bako! Bako!' Zakačio se za ogradu i socijalni radnik je morao da ga odvuče. Rekla sam mu da ćemo ga sigurno vratiti, da mora biti strpljiv i da ga volimo."
Nikome da se obratiš?
Posle brojnih zahteva, Denisu je bilo dozvoljeno da razgovara s doktorom ustanove. "Odgovori lekara su bili kratki", prisetio se Denis. "Sve je u redu. Uči."
U nedeljama otkako je Denis napustio Rusiju, slučaj stagnira.
"Mislim da sam im pokvario zabavu odlaskom", rekao je Denis. "Očigledno nisu našli nijedan dokaz o krivici, osim detetovih reči o dva oca i slično... Dete je uvek bilo na videlu. Išao je u školu svaki dan. Na plivanje tri ili četiri puta nedeljno gde ih je na tuširanje pratio njihov trener. Da je dobijao batine, neko bi nešto video. Ne mogu da nastave krivični postupak. Ne mogu da me imenuju za osumnjičenog. Ali takođe ne mogu da mi vrate moje dete i zatvore slučaj."
Denisov advokat Artjom Lapov iz grupe Stimula za LGBT prava podneo je nekoliko sudskih zahteva tražeći od istražitelja da predaju dokument kojim su naložili da Aleksej bude odveden iz njegovog doma.
Budući da se kancelarija Istražnog komiteta koja vodi slučaj nalazi u drugom okrugu od onog gde živi Denis, sudovi su odbili da saslušaju njegov slučaj pozivajući se na pitanje jurisdikcije.
"Ne znamo gde da se žalimo", rekao je Denis. "Pokušali smo da uložimo žalbu na odbijanja, ali je moskovski Gradski sud odbio da sasluša obe žalbe".
Psihološkinja Aljona Sinkevič, iz nevladine organizacije Volonteri za decu bez roditelja, rekla je za RSE da će Aleksejeva sudbina u državnoj instituciji verovatno biti nesrećna.
"Kada takvo dete završi u sistemu, verovatno će biti hospitalizovano", rekla je ona. "Najverovatnije će završiti u sirotištu gde će pokušati – da iskoristim eufemizam – da ga 'smire'. U stvarnosti to znači da će biti na psihotropskim lekovima kako bi bio manje opasan za one oko sebe."
"To je apsolutno pogrešno da se radi u takvim slučajevima, ali ne mogu nikoga da napadam", dodala je ona. "Kada imate puno dece koja žive u grupi i postoji jedno takvo dete, odrasli koji su odgovorni za zdravlje svih, ne mogu da ga stalno drže pod kontrolom, to je jedini način. Ali da li će taj način biti dobar za Aljošu? Ne, neće."
Na kraju, predviđa ona, takva osoba će život provesti u psihijatrijskoj ustanovi za odrasle.