Pišu: Kavkaske realnosti RSE-a
Dvadesetogodišnja Elina Uhmanova u avgustu je treći put pobegla iz svog doma u ruskom regionu Dagestan.
Plašila se za svoju bezbednost pošto je, kako kaže, godinama trpela nasilje i zlostavljanje od svojih rođaka, što je kulminiralo u nekoliko mučnih meseci prinudnog "lečenju" njenog ateizma i biseksualnosti u sumnjivom rehabilitacionom centru u regionalnoj prestonici Mahačkali, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Tek sada, posle nekoliko meseci pod zaštitom aktivista za ljudska prava na nepoznatoj lokaciji, oseća se dovoljno bezbedno da iznese svoju priču.
"Svako ko beži od svoje porodice sa (Severnog) Kavkaza – nevažno da li je mladić ili žena – nikada nije potpuno bezbedan, čak ni izvan Rusije", rekla je Uhmanova za Kavkaske realnosti RSE-a. "Čak ni u inostranstvu nema 100 odsto garancije".
Uhmanova, studentkinja fizike iz grada Hasavjurt, rekla je da je plašila još neko vreme nakon što su joj aktivisti iz grupe SK SOS, koja pomaže LGBT osobama kojima preti nasilje na Severnom Kavkazu, pomogli da pobegne iz Dagestana.
"Stalno sam se plašila", priseća se ona. "Imala sam osećaj kao da bi u svakom trenutku mogli da upadnu u sobu i nateraju me da se vratim."
Priča Uhmanove daleko da je jedina takva na Severnom Kavkazu, koji čini više republika – većinom pretežno muslimanskih – na jugu Rusije. U oktobru se mladić iz Dagestana Magomed Ashabov javno požalio da vlasti ne preduzimaju ništa da istraže njegove navode da je bio "mučen" u samoproklamovanom rehabilitacionom centru Start, gde su ga roditelji poslali da ga "izleče" od homoseksualizma.
Aminat Lorsanova
Krajem 2021. gej Čečenka Aminat Taramova rekla je da je bila oteta i držana tri meseca u klinici Invia Elite kod Moskve. Za to vreme je navodno bila podvrgnuta egzorcizmima i drugim postupcima kako bi se iz nje isterali demonu. Ruske vlasti nisu reagovale na njene tvrdnje.
'Batine i svađe'
Uhmanova je rekla da su njeni problemi kod kuće počeli kada je imala oko 10 godina, kada je njena majka počela da uvodi nju i njenu mlađu sestru u svakodnevne muslimanske molitvene rituale.
"Nisam razumela zašto to radim, ali su odrasli koristili silu i batine da me nateraju da se molim", rekla je ona. "Svaki pokušaj razgovora sa njima samo je dovodio do još batina i svađa."
S oko 14. godine počela je da shvata da je biseksualka kada je u školi razvila osećanja prema jednoj devojčici.
"Rekla sam roditeljima za svoju orijentaciji kada sam bila na fakultetu", napisala je u eseju za sajt Holod. "Počeli su da me nazivaju prostitutkom."
Njen prvi veliki čin neposlušnosti dogodio se kada je već bila studentkinja u Mahačkali u junu 2021. Njeno odeljenje je imalo nekoliko slobodnih dana da se studenti pripreme za ispite. Uhmanova je to sakrila od roditelja i nije se vratila kući kao obično. Umesto toga, zaposlila se u kafiću.
"Odmah prvog dana je nazvao moj otac", rekla je ona. "Saznao je za pauzu i znao je da su se drugi studenti vratili kući. Shvatila sam da više ne mogu da se krijem od njih, pa sam pisala majci i rekla da se ne vraćam kući... Zajedno sa dečkom, krila sam se u (dagestanskom gradu) Kaspijsku. Ostali smo tamo dva dana."
U tom trenutku su saznali da policija ispituje njihove prijatelje. Kada je Uhmanova pozvala policiju, rečeno joj je da su njeni roditelji zabrinuti za nju, zabrinuti da namerava da se pridruži "terorističkoj grupi" ili da pobegne u Siriju.
Pročitajte i ovo: 'Pomoći nema': Ruska LGBT zajednica pred novim talasom diskriminacijePolicija joj je, kako je rekla, poručila da dođe u stanicu i da napiše izjavu da je svojom voljom otišla i da je sve u redu. Obećali su da će je pustiti. Međutim, kada se pojavila na stanici, odmah je vraćena u Mahačkalu i predata roditeljima.
'Masovni fenomen'
Nekoliko meseci kasnije, ona i njen dečko su ponovo pobegli. Ovog puta su se krili nekoliko meseci i Uhmanova je čak uspela da dobije pasoš, što joj je potencijalno omogućilo da ode iz Rusije. Međutim, na kraju su je, kaže ona, otkrili su je zaposleni u rehabilitacionom centru Alajans Rekaveri u Mahačkali, koji su radili po nalogu njenih roditelja. Oni su je, kako je rekla, oteli i silom odveli u centar na navodno lečenje.
"Tokom četiri meseca koliko sam bila tamo, bilo ih je još pet do 10 njih", rekla je Uhmanova. "Uglavnom su to bili narkomani ili alkoholičari. Nekoliko njih je ranije bilo u 'rehabilitacionim centrima' i rekli su da su viđali druge 'problematične' mlade ljude poput mene. Nisu mogli da kažu u čemu je bio njihov 'problem'".
Uhmanova je dodala da je većina drugih u centru takođe bila oteta protivno njihovoj volji.
Ona je rekla da u centru nije bilo ni lekara ni psihologa. Svi zaposleni su bivši "pacijenti". Zavisnici su, kako je rekla, redovno kažnjavani tako što su morali da urade stotine sklekova ili čučnjeva, a ponekad su bili vezani lisicama za ograde tako da su morali da stoje na prstima duže vreme.
"Takve metode nisu korišćene na meni", rekla je ona. "Najverovatnije zato što su poznavali moje roditelje ili zato što nisam zavisnica. Uglavnom su me samo terali da mnogo pišem. Jednom kada sam se posvađala s drugim pacijentom, bili smo zajedno vezani lisicama ceo dan.
RSE nije uspeo da kontaktira predstavnika Alajansa rekaveri za komentar. Taj centar nije registrovan kao medicinska organizacija u Rusiji. Njegov sajt je prestao da radi ubrzo nakon što je objavljena priča Uhmanove.
Nakon navoda Uhmanove, ruski sajt NewsTracker.ru objavio je komentare neimenovanog čoveka koji je predstavljen kao direktor centra. On je tvrdio je da su sve optužbe lažne i da je centar zatvoren pre 18 meseci.
Pročitajte i ovo: Dopisnica RSE među grupom pritvorenom u ruskom DagestanuU jednom trenutku nakon što je provela nekoliko meseci u centru, rođaci Uhmanove su joj rekli da porodica planira da je pošalje u "islamski obrazovni centar" u susednoj Čečeniji. Ona je inače razmišljala je da pobegne i treći put, ali je donela odluku posle te vesti.
"Dan pre nego što sam otišla, komšinica je došla da poseti moju majku, što joj je odvuklo pažnju", rekla je Uhmanova. "Uspela sam da pronađem svoj pasoš koji su sakrili. Tražila sam ga u svakoj prilici... To sam shvatila kao dobar znak."
U prethodnim pokušajima bekstva, poveravala se prijateljima koji su kasnije bili pod pritiskom da otkriju informacije o njenom boravištu i planovima. Ovog puta je shvatila da to ne može da uradi.
"Glavna greška je verovati bilo kome", rekla je ona. "A druga greška je da mislite da to možete sami da uradite."
Ovog puta se obratila SK SOS-u.
"Sada je Elina relativno bezbedna", rekao je portparol grupe za RSE. "Ona nije direktno ugrožena. Mnoge porodice na Severnom Kavkazu imaju veze u Moskvi i drugim većim gradovima, tako da ne otkrivamo njenu lokaciju."
U intervjuu za RSE u oktobru, portparol SK SOS-a Miron Rozanov rekao je da "postoji dosta" takvih rehabilitacionih centara na Severnom Kavkazu i da je bilo brojnih žalbi zbog otmica i nasilnog "lečenja" LGBT osoba u njima.
Aminat Lorsanova, rodom iz Čečenije, "ispričala je kako je 2019. držana u rehabilitacionom centru nekoliko meseci", rekao je Rozanov. "Prisilno je lečena lekovima koji su uticali na njene kognitivne sposobnosti pod maskom lečenja od izmišljene dijagnoze. Međutim, navodi Lorsanove nikada nisu postali osnova za istragu, iako smo zahvaljujući njoj saznali za postojanje takvih centara."
"Ne možemo tačno da kažemo koliko ih ima, ali to je masovna pojava", dodao je on, objašnjavajući da se oni zvanično predstavljaju kao duhovni centri – koji nisu regulisani – a ne kao medicinske ustanove.