EU novim paketom sankcionisala bankarsko tržište Rusije i vodeće firme

Hitan sastanak EU u zgradi Evropskog saveta u Briselu 24. februara 2022.

Lideri EU dogovorili su sankcije Moskvi koje ciljaju na 70 posto ruskog bankarskog tržišta i ključne državne kompanije, uključujući i sektor odbrane, rekla je šefica Evropske komisije Ursula von der Leyen u tvitu prvih sati petka.

Evropski savet je u četvrtak uveče, 24. februara, odobrio nove sankcije Rusiji zbog invazije Ukrajine koje obuhvataju finansijski sektor, sektor energetike i transporta, robu dvostruke namene, kao i kontrolu i finansiranje izvoza, viznu politiku i dodatne liste ruskih pojedinaca.

EU poručuje da Putin neće uspjeti

Ruski predsjednik Vladimir Putin ne smije i neće uspjeti, rekli su u petak najviši čelnici Evropske unije koji se dogovorili o novim sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Lideri EU su se načelno složili na hitnom samitu preko noći da uvedu nove ekonomske sankcije, pridruživši se Sjedinjenim Državama i drugima u poduzimanju koraka kao što je ograničavanje pristupa Rusije tehnologijama.

EU će zamrznuti rusku imovinu u bloku i zaustaviti pristup svojih banaka evropskim finansijskim tržištima u okviru onoga što je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell opisao kao "najstroži paket sankcija koje smo ikada implementirali".

Šefica Evropske komisije Ursula von der Leyen rekla da će paket ciljati "70 posto ruskog bankarskog tržišta i ključne državne kompanije, uključujući i odbranu". Ona je na konferenciji za novinare rekla da će sankcije, koje takođe ograničavaju Rusiji pristup finansijskim tržištima, povećati troškove ruskog zaduživanja i povećati inflaciju tamo.

Ona je navela da bi ograničenje izvoza u Rusiju naštetilo njenom naftnom sektoru zaustavljanjem pristupa materijalu koji mu je potreban iz EU za njene rafinerije nafte. To će vremenom dovesti do smanjenja prihoda od prerade nafte u Rusiji, rekla je ona.

Međutim, dok su Sjedinjene Države izdale detaljne sankcije u četvrtak, zemlje EU, koje su se podijelile oko toga koliko daleko treba ići, ostavile su detalje za razradu u narednim danima.

Francuski predsjednik Emmanuel Macron rekao je na istoj konferenciji za novinare da je rat pokazao da Evropa treba da postane prava sila i da bude nezavisna u oblastima energije i sigurnosti.

Ministri inostranih poslova će se sastati u petak kako bi otpočeli procedure usvajanja sankcija.

Šef evropske diplomatije, Žozep Borelj (Josep Borrell) je ranije u četvrtak ovaj paket nazvao “najoštrijim merama koje su ikada uvedene”.

Šta je u paketu?

Radi se o oštrim finansijskim sankcijama koje će “imati dubok uticaj na rusku ekonomiju, finansijski sistem i pristup najsavremenijoj tehnologiji”, navedeno je u saopštenju. Radio Slobodna Evropa (RSE) je imao uvid u predlog sankcija.

  • U finansijskom sektoru predlažu se restriktivne mere za poslovanje sa ruskim bankama, finansiranje ruskih državnih preduzeća kao i na tokove i investicije iz Rusije u EU.
  • U energetskom sektoru se predlaže zabrana izvoza određenih tehnologija prerade iz EU u Rusiji. Kako stoji u dokumentu, ova zabrana izvoza EU posebno pokriva opremu i tehnologiju potrebnu za nadogradnju Ruske rafinerije nafte po standardima Euro-6.
  • U sektoru saobraćaja se predviđa zabrana izvoza aviona, rezervnih delova, tehnologije i pratećih usluga. U dokumentu se naglašava da bi se tu uvrstila zabrana izvoza, prodaje, snabdevanja ili prenosa svih aviona, delova aviona i opreme u Rusiju i na sve povezane popravke, održavanje i finansijske usluge. Ove mere takođe pokrivaju lizing aviona i slične usluge.
  • Spominju se dalja ograničenja izvoza za robu dvostruke namene i za dodatne artikle napredne tehnologije.
  • U oblasti kontrole izvoza, EU bi trebalo da preduzme dodatne mere za proširenje obima dobra i tehnologije.
  • Što se tiče vizne politike, predlaže se da se obustave bezvizna putovanja za nosioce ruskih diplomatskih pasoša, kao i aranžmani za vizne olakšice za nosioce službenih pasoša. Takođe će se ažurirati lista sankcionisanih pojedinaca, za koje se smatra da podrivaju teritorijalni integritet Ukrajine ili imaju korist od trenutne agresije. U tom svetlu sankcionišu se svi preostali članovi ruske Dume, članovi Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije kao i beloruski pojedinci koji su omogućili invaziju na Ukrajinu.

Inače, radi se o drugom paketu sankcija u ovoj nedelji. U utorak, 22. februara, Savet ministara EU je odobrio prvi paket sankcija protiv Rusije.

Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države objavile su u četvrtak uveče nove pakete sankcija za Rusiju koje se mahom odnose na bankarski sektor i pojedince. SAD su najavile i sankcije za Belorusiju.

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je 24. februara rano ujutru početak vojne operacije u Ukrajini, a ubrzo je usledilo i prvo granatiranje.

Ukrajina je proglasila ratno stanje, a do kraja prvog dana zvanično su prijavili više od 50 mrtvih. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak objavio je u četvrtak uveče da je Ukrajina izgubila kontrolu nad nuklearnim postrojenjem u Černobilju.

Kolone Ukrajinaca su se prvog dana napada zaputile iz glavnog grada Kijeva ka drugim delovima zemlje, kao i prema granicama sa Poljskom, Mađarskom i drugim susednim zemljama.

Sjedinjene Države i Velika Britanija zatražile su pred Savetom bezbednosti UN zajedničko delovanje nakon Putinove odluke.