Još uvek nema zvanične potvrde da je Rusija imenovala iskusnog bezbednjaka Nikolaja Patruševa za specijalnog izvestioca za Balkan. Sergej Železnjak, poslanik vladajuće Jedinstvene Rusije u ruskoj Dumi, rekao nam je da nema takvih informacija.
Ostaje pitanje kakva je pozicija zemalja Zapadnog Balkana u trenutku zaoštrenih odnosa Zapada i Rusije, ali i kakva je uloga Evropske unije (EU) na ovom području.
O tim i drugim pitanjima razgovaralo se danas na konferenciji "Nova međunarodna realnost – izazovi i perspektive" koja je održana u Beogradu u organizaciji fondacije "Beogradski strateški dijalog".
Na pisanje beogradskih medija da Moskva na Balkan šalje iskusnog obaveštajca Nikolaja Patruševa, ruski parlamentarac Sergej Železnjak za Radio Slobodna Evropa je kazao: "Nemam nikakvih informacija o tome".
Istog dana, Železnjak se sastao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, iz čijeg kabineta je nakon sastanka saopšteno da je Srbija, kao nezavisna i vojno neutralna zemlja, za spoljnopolitički prioritet izabrala evrointegracije ali da to neće da poremeti dobre odnose sa Rusijom.
Vojnu neutralnost Srbije i drugih balkanskih zemalja zagovara i Rusija.
Sergej Železnjak je na beogradskoj konferenciji kao dobru ideju naveo takozvanu grupu B4 – blok vojno neutralnih zemalja na Balkanu.
"To nije pravi politički klub. Ali, ukoliko balkanske zemlje nađu način da o tome razgovaraju i da to primenjuju, radovaće me da to vidim. To je već inicirano od nekih političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoni, Bosni i Hercegovini", rekao je Železnjak za Radio Slobodna Evropa.
Za uticaj Rusije na Balkanu odgovorne zapadne sile: Ivica Dačić
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ponavlja da Srbija želi dobre odnose sa NATO, ali da ostaje privržena politici vojne neutralnosti.
"Pojednostavljeno se smatra da mi imamo politiku vojne neutralnosti da ne bismo bili članovi NATO. Ne, mi ne želimo da budemo članovi nijednog vojnog saveza. Mi ćemo tu politiku nastaviti i dalje", rekao je Dačić novinarima na konferenciji.
Međutim, na geopolitičkom planu zapadne zemlje i Rusija imaju zaoštrene odnose, koji se neretko prelamaju na Balkanu. To je aktuelizovano i priključenjem Crne Gore NATO-u, zbog čega su zahladneli odnosi Podgorice i Kremlja.
Crnogorski zvaničnici u nekoliko navrata su izjavili da Rusija pokušava da destabilizuje Crnu Goru, te optužuju Kremlj za učešće u pokušaju puča na dan izbora u oktobru prošle godine.
Ivica Dačić kaže da su za eventualni ruski utacaj na Zapadnom Balkanu odgovorne zapadne sile.
"Da li se neko seća kad je neki američki predsednik poslednji put posetio Srbiju? Poslednja britanska premijerka koja je došla u Srbiju bila je Margaret Tačer. Ljubav na daljinu ne funkcioniše nigde, pa ni u politici", rekao je Dačić.
Učesnici konferencije
Austrijski diplomata i poznavalac političkih prilika na Balkanu Volfgang Petrič smatra da bi zemlje Evropske unije trebalo da rade zajedno sa Rusijom, Kinom i Turskom na procesu jačanja ovog dela Evrope.
"U ovom kontekstu je važno da se ne zatvaramo, već da uspostavimo ista pravila u međusobnim odnosima, jer je trenutno komplikovana situacija između Rusije i EU. Prema mom mišljenju, EU je u ovom slučaju trebalo da uradi više u diplomatskim i političkim okvirima, ali je Unija odlučila drugačije", rekao je Petrič na konferenciji u Beogradu.
Prema njegovim rečima, saradnja u regionu Zapadnog Balkana se može ojačati samo međusobnim zalaganjem kako Evropske unije, tako i balkanskih država.
"Sada smo u važnoj situaciji, kada moramo da osnažimo saradnju sa Zapadnim Balkanom. Jasno je da je Srbija centralni motor koji nam je za to potreban. Jasno je da EU deluje spolja, ali bez lokalnih partnera u ovom regionu to neće biti moguće. To je jedna od najvažnijih lekcija koju moramo da naučimo", objašnjava Petrič.
Učenje tih lekcija čini se da otežava sve složenije geopolitičke prilike, prvenstveno na Bliskom istoku, što se odražava i na odnos velikih sila na Balkanu. Zbog toga jedan broj analitičara "obaranje ruku" Istoka i Zapada na ovom području poredi sa onim iz vremena Hladnog rata.