Piše: Aleksej Aleksandrov
Posle organizovanih nameštenog glasanja o "pridruživanju Ruskoj Federaciji" u delovima četiri ukrajinska regiona pod okupacijom Rusije, čini se da se Kremlj brzo ide ka tome da tvrdi suverenitet nad tim ukrajinskim teritorijama. Očekuje se da će se ruski predsednik Vladimir Putin obratiti naciji 30. septembra kako bi formalizovao taj potez. Čini se da je taj proces odvija skoro istovetno onom iz 2014. koji je kulminirao zauzimanjem ukrajinskog regiona Krim.
Pored toga, Putin je nedavno najavio "delimičnu vojnu mobilizaciju" s ciljem da pozove najmanje 300.000 rezervista za borbe u Ukrajini.
Oba događaja su usledila posle uspešne ukrajinske kontraofanzive u regionu Harkiva koja je zadala značajan udarac Kremlju u odnosu s javnošću.
Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA), pitao je ruskog politikologa i liberalnog komentatora Ivana Preobraženskog za njegovo viđenje promene taktike Kremlja.
Karent tajm: S najavom obraćanja naciji predsednika Vladimira Putina 30. septembra, čini se da Kremlj nameravao da anektira četiri ukrajinska regiona. Koliko su ovi planovi realni s obzirom na trenutnu vojnu i međunarodnu situaciju?
Ivan Preobraženski: Govorimo o televizijskom spektaklu koji je Kremlj pokrenuo. Jasno je da nigde nisu održani normalni referendumi. Jasno je da niko izvan Rusije ništa od toga ne shvata ozbiljno, dok u Rusiji svi shvataju da je to performans. I nije problem izvesti spektakl: oni imaju sve potrebne resurse i mogućnosti. Nije problem simulirati glasanje, objaviti brojke koje su letos već unapred određene, proglasiti da stanovnici okupiranih teritorija žele dobrovoljno da se pridruže Ruskoj Federaciji, održati događaj u Dvorani Svetog Đorđa (u Kremlju), aplaudirati govoru Vladimira Putina i dati mu poklon za rođendan 7. oktobra.
Karent tajm: A šta posle spektakla?
Preobraženski: Posle spektakla će uslediti dve praktične stvari koje su, u kratkoročnoj perspektivi, razlozi što se ovo radi.
Prvo, Kremlj će imati – ili bar tako misli – dodatni razlog da maše nuklearnom bombom i viče: "To su naši ljudi! To su naše teritorije! Ne mešajte se ili ćemo baciti bombu!"
Imajući u vidu da su [ukrajinski predsednik] Volodimir Zelenski i Amerikanci rekli da ozbiljno shvataju pretnje koje je Putin već uputio da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje za odbranu svojih interesa, sada će morati da ih shvate još ozbiljnije.
Druga tačka je povezana s rezervistima. (Ministar odbrane) Sergej Šojgu je rekao da se pozvani neće boriti u zoni takozvane specijalne vojne operacije. Ali svi odlično razumeju da je jedno boriti se na ukrajinskoj teritoriji, a drugo boriti se na navodnoj teritoriji Rusije pošto (ti regioni) budu proglašeni ruskim.
Znamo da ovo neće završiti rat i da ništa neće stati. Ipak, rezervisti-vojnici mogu biti poslati tamo zato što će "braniti teritoriju Ruske Federacije". Prema postojećim zakonima, oni definitivno mogu da učestvuju u "odbrambenim" vojnim akcijama na ruskoj teritoriji. Cela ova predstava se radi kako bi vojna dejstva poprimila "odbrambeni" karakter.
Kremlj nema resurse za ofanzivu. Treba odmah da mobiliše mnogo topovskog mesa i da ga iskoristi da zapuši rupe na frontu samo da bi održao taj front. Putin nije rekao ništa o ofanzivi. Niko u Moskvi ne govori ozbiljno o nastavku ofanzive. Očigledno, sve se ovo radi da bi se držala (okupirana) teritorija.
Karent tajm: Zar ne bi bilo čudno da najave ofanzivu čak i ako je planiraju?
Preobraženski: Kada jedna strana ima stratešku inicijativu, kao što je to imala Rusija na početku ove aktivne faze rata posle 24. februara, ako ima ozbiljne ambicije, onda je psihološki veoma važno govoriti o ofanzivama, o tome kako je sigurna u totalnu pobedu i likvidaciju kijevskog "režima", kako ga oni zovu, i tako dalje. Neki ljudi još pričaju o tome, ali samo seoske lude – ulogu koju sada igra, na primer, Dmitrij Medvedev, bivši predsednik i bivši čovek.
Ivan Preobraženski (arhivska fotografija)
Ali niko tako ne priča ozbiljno. Šojgu nije tako govorio, a nije ni Putin. To je vrlo jasan signal.
U Putinovom govoru (o mobilizaciji), on je pričao o činjenici da su borbena dejstva prešla na rusku teritoriju – u Belgorodsku i Kursku oblast – i da je (nelegalno anektirani ukrajinski region) Krim ugrožen. "Nećemo to dozvoliti", rekao je on.
To daje vrlo jasnu sliku... "Ni pod kojim uslovima nećemo odustati od Krima. Nemojte se usuditi da pucate na našu teritoriju. Zato objavljujemo mobilizaciju i pojačaćemo našu vojnu aktivnost". Otprilike ovako izgleda realna slika, a mi smo svedoci televizijskog spektakla kojim pokušavaju da prikriju pravu sliku.
Mnogi su već shvatili da stvari zaista izgledaju sasvim drugačije.
Karent tajms: Prizori (protesta protiv mobilizacije) iz Dagestana ostavilo su veliki utisak u poslednjih nekoliko dana. Da li mislite da će protesti protiv mobilizacije u Rusiji rasti ili će, kao što smo videli u Rusiji poslednjih godina, utihnuti posle početne emotivne reakcije?
Preobraženski: Zemlja se u izvesnom smislu probudila i protesti će rasti u oblastima gde nailaze na prećutnu podršku vlasti – uglavnom u neruskim regionima. U tim oblastima će se pregovarati s federalnim centrom i postići neka vrsta neformalnog dogovora o smanjenju tereta mobilizacije u tim regionima. Govorim o Sahi (regionu na severnu Sibiru poznatom i kao Jakutija) ili Čečeniji, gde je (čvrstorukaš) Ramzan Kadirov odbio da se potčini saveznim bezbednosnim zvaničnicima i sam donosi odluke.
Vladimir Putin je sam već podmetnuo bombu pod jedinstvo Rusku Federaciju tokom pandemije COVID-19 prebacujući svu odgovornost na regionalne vlasti. Sada regionalne vlasti počinju da koriste ta ovlašćenja u situaciji političke nestabilnosti – koja se sada zaista odvija u Rusiji, uprkos pojavljivanju takve policijske brutalnosti.