Rješavanje praktičnih pitanja u odnosima Rusije i Bosne i Hercegovine, poput stabilizovanja poslovanja Rafinerije nafte Brod, ali i nove investicije u termoelektrane u BiH, samo su neka od pitanja o kojim su danas u Sarajevu razgovarale delegacije Ruske Federacije i Bosne i Hercegovine.
Ambasador Ruske Federacije u BiH Petar Ivancov podsjetio je na ruski kapital u naftnom (Rafinerija nafte Brod) i bankarskom sektoru (u vlasništvu ruske Sberbank, koja je kupila austrijsku Volksbank 2013. godine) i izrazio očekivanja da će se ekonomska saradnja poboljšati i u ostalim oblastima.
''Energetika je važan dio naših bilateralnih odnosa i današnji sastanak i teme o kojima govorimo pokazuje u kojim oblastima možemo poboljšati saradnju. Osim naftne i gasne oblasti, zainteresovani smo i za modernizaciju termoelektrana i izgradnju hidroelektrana, obnovljivi izvori energije, modernizacija rudnika i niz drugih pitanja od uzajamnog interesa", naveo je Ivancov.
Prema statistici Centralne banke BiH, priliv direktnih stranih investicija u BiH prošle godine je iznosio 783,4 miliona maraka, odnosno 2,3 odsto BDP-a. Brojka je približna onoj iz 2017. godine, a najviše investicija u 2018. stiglo je iz Rusije, tačnije, 140,2 miliona maraka.
Pročitajte i ovo: Krah naftne industrije u RS?Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović kaže kako je jedna od nezaobilaznih tema i ratni dug za isporuku gasa koji BiH nije platila Ruskoj Federaciji, ali i optimalan rad Rafinerije nafte Brod, čiji je većinski vlasnik ruski investitor.
''Što se tiče Rafinerije nafte Brod mislim da nadležna tijela i ministarstva treba da učine sve da pomognu da rafinerija, nakon ovog dužeg zastoja nastavi sa radom. To je pitanje kojim će se baviti delegacije na ovim radnim sastancima, naročito kada je u pitanju konkurentnost odnosno pojeftinjenje snabdijevanja ovim energentom odnosno gasifikacije same rafinerije, koja još nije završena", rekao je Šarović.
Ivancov i Šarović tokom sastanka u Sarajevu
Šarović navodi i da su Rusi iskazali zainteresovanost za izgradnju novih i modernizaciju postojećih termoelektrana u Bosni i Hercegovini.
''Bosna i Hercegovina ima pet velikih termoelektrana koje su tehnološki prilično zaostale, jer rade više decenija i treba da znamo da je oprema i u rudnicima koji snabdijevaju ove termoelektrane i u samim termoelektranama pretežno iz Rusije i zbog toga, ukoliko želimo da im produžimo vijek trajanja, trebamo razgovarati s njima da učestvuju u toj modernizaciji. Jedna od tih pet elektrana je TE Tuzla, Blok 7 će raditi Kinezi, a od ove četiri preostale u prvom redu Rusi su zainteresovani za termoelektrane Ugljevik i Gacko'', pojasnio je Šarović.
Ruske metode uticaja
Ruski ekonomski uticaj na Zapadnom Balkanu koncentriran je u malom broju strateških poslovnih sektora kao što su energetika, bankarstvo, metalurgija i nekretnine. No, Rusija najviše koristi ovisnost ovih zemalja o gasu koji uvoze iz te zemlje, na osnovu čega vrši i politički uticaj, objašnjava direktor Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja.
Pročitajte i ovo: Zapadni Balkan, EU i treći igrači"Rusija je prisutna prije svega sa određenim investicijama u Srbiji i u Republici Srpskoj, naročito u energetskom sektoru, ali i još nekim oblastima, poput politike i kulture. Zbog toga na Zapadu percipiraju to njeno prisustvo kao opasnost", ocjenjuje Šolaja.
Pročitajte i ovo: Igre oko gasa u BiH: Pravni haos, lobiji i dug RusimaRuske investicije do sada su bile zanemarive u odnosu na ulaganja zemalja EU, navodi dogodišnji diplomata, nekadašnji prvi čovjek bivše Vlade BiH, ekonomista Hasan Muratović.
"Oni jesu kupili dvije rafinerije i imaju neke manje investicije u Republici Srpskoj, ali te su investicije beznačajne da bi oni imali veći ekonomski uticaj u BiH. Međutim, moram reći da ni političari iz vrha države do sada nisu pokušavali da uspostave bolje odnose sa Moskvom. Oni su se trebali više angažovati da uspostave kontakt i organizuju posjet delegacije BiH Moskvi, i delegacije iz Ruske Federacije Bosni i Hercegovini", ocjenjuje Muratović.
Pročitajte i ovo: Most: Da li bi Rusija podržala otcjepljenje Republike Srpske?Muratović dodaje da je upravo tu činjenicu iskoristio Milorad Dodik i čestim odlascima u Rusiju, ali i sastancima sa ruskim ambasadorom u BiH nastojao pokazati kako njegova politika ima podršku Ruske Federacije.
No, ti sastanci nisu riješili praktična pitanja poput ratnog duga ili povećanje investicija niti poboljšali ekonomsku saradnju. Stoga ekonomisti pozdravljaju nastojanja državnog ministra Šarovića da bilateralne odnose, naročito ekonomske, grade državne delegacije na ekspertnom nivou.