Ne možete kao kancelarka Merkel doći u Beograd i reći - birajte između Kosova i Evropske unije, a onda kada vlasti u Srbiji donesu hrabre odluke oko Kosova, da to ignorišete i odlažete dodeljivanje datuma za početak pregovora, kaže za Radio Slobodna Evropa Žak Rupnik (Jacques Rupnik), politikolog sa Instituta za političke studije u Parizu (L'Institut d'études politiques de Paris).
On smatra da će na kraju pregovora sa EU Srbija morati da prizna Kosovo, jer ne može postati njen deo, a da istovremno odbija da prizna zemlju koja se smatra ozbiljnim kandidatom za člana ovog bloka.
Rupnik: Prilično sam uveren da će Srbija dobiti datum, jer će rizik neodobravanja početka pregovora daleko nadmašiti cenu koju bi nemački političari morali da plate na izborima zbog podrške Srbiji. Jasno mi je da proširenje EU nije popularna tema za jesenje parlamentarne izbore u Nemačkoj. To su mi potvrdili pojedni članovi Bundestaga sa kojiima sam razgovarao u aprilu u Berlinu. Zato oni jednostavno žele da odlože odluku o dodeljivanju datuma Srbiji. Međutim, to nije dobra ideja, jer je stvoren povoljan ambijent sporazumom Beograda i Prištine u Briselu nakon mukotrpnog pregovaračkog procesa pod pokroviteljstvom Evropske unije i to se smatra njenim velikim uspehom. Ukoliko sada ne bi dodelila datum Srbiji za početak pregovora, time bi pokazala da nema kapacitet da ispuni obećanja. Ne možete kao kancelarka Merkel doći u Beograd i reći: birajte između Kosova i Evropske unije, a onda kada vlasti u Srbiji donesu hrabre odluke oko Kosova, da to ignorišete i odlažete dodeljivanje datuma. Ogromna većina evropskih političara se zalaže za otvaranje pregovora sa Srbijom. Razgovarao sam sa nekolicionom funkcionera iz odeljenja Evropske komisije za proširenje i oni ne mogu da zamisle da Srbija neće dobiti datum.
Rupnik: Da, odredi se da, na primer, pregovori počnu krajem godine. Ali to nije najbitnije. Najvažnije da od tog datuma Srbija ulazi u veoma specifičnu proceduru pregovora o 35 poglavlja i od nje će najviše zavisiti kada će biti završeni. Umesto spekulisanja da li je ulazak u EU dobra ili loša stvar, zemlja kandidatkinja se usmerava na svoje administrativne kapacitete za pregovore i reforme. Od maglovitog cilja, koji se ne retko zloupotrebljava u domaćoj politici, ulazak u evropski klub postaje veoma konkretan proces.
Potrebna istinska privrženost sporazumu
Rupnik: Glavna primedba, pre svega nemačkih političara, jeste da je prekratko vreme za ocenu primene sporazuma Beograda i Prištine. Stoga je moguće da uz tačan datum za početak pregovora bude dodata i klauzula o obavezi nastavka implementacije pomenutog dokumenta na terenu, uključujući i pravo EU da to proceni. To je jedna od opcija kako bi se izašlo u susret onim političarima u Uniji koji nisu za to da se sada odredi datum pregovora sa Srbijom.
Rupnik: To se može desiti i oni evropski političari, koji se protive određivanju datuma u ovom trentuku, trebalo da imaju to na umu. Naravno, srpski političari ne bi trebalo da to koriste za ucenjivanje u smislu – ili ćemo dobiti datum za početak pregovora ili nema ništa od primene sporazuma sa Prištinom. Oni moraju da pokažu istinsku, dugoročnu privrženost ovom dogovoru.
Rupnik: Teško je predvideti šta će se dešavati za 2-3 godine. Moguće je da će sami Srbi na severu Kosova početi da uviđaju prednosti sporazuma a ne kao korak nazad u odnosu na sadašnju situaciju kada imaju zaštitu međunarodne zajednice i, istovremeno, naslonjeni su na Srbiju. To bi bio pozitivan scenario ako Srbi sa severa Kosova shvate da je primena dogovora u njihovom dugoročnom interesu. To će uticati na promenu atmosfere, kao i njihovih političkih predstavnika. Istovremeno, i Albanci će biti opušteniji, jer bi to za njih značilo da Srbi na severu Kosova prihvataju da su deo Kosova.
Zaboraviti na prekrajanje granica
Rupnik: Znam da postoji strah, pre svega među nacionalistima, da se sa Kosovom ne završava ne samo dezintegracija Jugoslavije, već i same Srbije. Međutim, kosovsko pitanje je posebno i ne bih ga povezivao sa ovima koja ste pomenuli. Čak su i sadašnje vlasti u Beogradu priznale da je Srbija dugo poricala realnost na Kosovu i samu sebe zavaravala, umesto da se sa njom suoči. U Vojvodini je potpuno drugačija situacija. Reč je o sukobu koji je u poslednje vreme eskalirao zbog zahteva opozicije na republičkom nivou – mislim na Demokratsku stranku koja je na vlasti u pokrajini - za većom decentralizacijom. Tu ne dominira etničko pitanje. Mađari, kao najbrojnija manjinska zajednica, veoma su obazrivi u pomenutoj raspravi. Dakle, to je u funkciji domaće politike, jer Demokratska partija, koja još ne može da se oporavi od prošlogodišnjeg izbornog poraza, pokušava da tamo gde je na vlasti, pre svega u Vojvodini i Beogradu, pokrene pitanja kojima će ojačati poljuljanu podršku.
Kada je reč o Preševskoj dolini, odavno se raspravlja da li treba prekrajiti granice, razmeniti teritorije – mislim na ovo područje sa severom Kosova. To se koristi i u taktičkom smislu tako što jedna strana na taj način vrši pritisak na drugu i obrnuto. Međutim, razgovor o tome je u ovom trenutku potpuno kontraproduktivan i neprihvatljiv za Evropsku uniju. Za obe strane je najbolje da se usredsrede na primenu sporazuma iz Brisela, da se osigura datum za početak pregovora Srbije i EU o članstvu, kao i da Kosovo nastavi evropski put. Stoga treba zaboraviti na scenarije za prekrajanje granica. Uloženo je toliko truda da se to izbegne. Da je to bio cilj, najlakše se moglo uraditi tokom NATO intervencije 1999.
Rupnik: Svakako je iznenađujuće da hrabar potez u pregovorima sa Kosovom nisu povukli oni srpski političari koji se doživljavaju kao umereni, liberalni i proevropski orijentisani – mislim na prethodnu vladu i predsednika – već nacionalisti. To je istorijska ironija koju smo videli mnogo puta. Kada nacionalisti dođu na vlast, uvide da nikuda ne vodi zapaljiva retorika, tako da ako žele da obezbede bolju budućnost zemlji, onda moraju da promene kurs. Oni to mogu da lako urade, jer ih niko neće optužiti da nisu u dovoljnoj meri patriote. To je klasičan paradoks.
Rupnik: Ako započnete proces, odnosno pregovore o članstvu u EU, koji bi trebalo da približi i Srbiju i Kosovo Evropi, onda bi njihovo uzajamno priznanje bilo najverovatniji scenario. Ne vidim kako Srbija može da uđe u EU, a da istovremno odbija da prizna zemlju koja se smatra ozbiljnim kandidatom za člana ovog bloka.
Ako recimo za 10 godina obe strane ojačaju međusobno poverenje, jer će ljudi lakše prelaziti granice, onda će stvari možda izgledati drugačije. Znam da iz ove perspektive to ne izgleda lako. Zato se ne treba sada fokusirati previše na zaključenje pregovora o članstvu, već na sam proces, odnosno put koji vodi ka tome. Ako taj proces vodi i Srbiju i Kosovo ka EU, onda će oni drugačiji gledati u tom trenutku jedni na druge.
On smatra da će na kraju pregovora sa EU Srbija morati da prizna Kosovo, jer ne može postati njen deo, a da istovremno odbija da prizna zemlju koja se smatra ozbiljnim kandidatom za člana ovog bloka.
RSE: Kada su u aprilu Beograd i Priština postigli dogovor u Briselu, izgledalo je da će u junu Srbija gotovo sigurno dobiti datum za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Međutim, sa približavanjem sastanka evropskih lidera na kome će biti doneta odluka, to nije više tako izvesno, jer proširenje EU nije popularna tema u predizbornoj kampanji u Nemačkoj. Umesto datuma, pominje se „zeleno svetlo“ i slični scenariji, što bi značilo odlaganje pregovora. Zvaničnici u Beogradu ljutitito i razočarano reaguju na te varijante. Da li će Srbija dobititi makar nešto na samitu lidera EU 28. juna?
Rupnik: Prilično sam uveren da će Srbija dobiti datum, jer će rizik neodobravanja početka pregovora daleko nadmašiti cenu koju bi nemački političari morali da plate na izborima zbog podrške Srbiji. Jasno mi je da proširenje EU nije popularna tema za jesenje parlamentarne izbore u Nemačkoj. To su mi potvrdili pojedni članovi Bundestaga sa kojiima sam razgovarao u aprilu u Berlinu. Zato oni jednostavno žele da odlože odluku o dodeljivanju datuma Srbiji. Međutim, to nije dobra ideja, jer je stvoren povoljan ambijent sporazumom Beograda i Prištine u Briselu nakon mukotrpnog pregovaračkog procesa pod pokroviteljstvom Evropske unije i to se smatra njenim velikim uspehom. Ukoliko sada ne bi dodelila datum Srbiji za početak pregovora, time bi pokazala da nema kapacitet da ispuni obećanja. Ne možete kao kancelarka Merkel doći u Beograd i reći: birajte između Kosova i Evropske unije, a onda kada vlasti u Srbiji donesu hrabre odluke oko Kosova, da to ignorišete i odlažete dodeljivanje datuma. Ogromna većina evropskih političara se zalaže za otvaranje pregovora sa Srbijom. Razgovarao sam sa nekolicionom funkcionera iz odeljenja Evropske komisije za proširenje i oni ne mogu da zamisle da Srbija neće dobiti datum.
RSE: Kako će izgledati taj scenario. Krajem juna biće određen tačan datum za pregovora sa Srbijom, koji bu uskoro počeli ili krajem godine?
Rupnik: Da, odredi se da, na primer, pregovori počnu krajem godine. Ali to nije najbitnije. Najvažnije da od tog datuma Srbija ulazi u veoma specifičnu proceduru pregovora o 35 poglavlja i od nje će najviše zavisiti kada će biti završeni. Umesto spekulisanja da li je ulazak u EU dobra ili loša stvar, zemlja kandidatkinja se usmerava na svoje administrativne kapacitete za pregovore i reforme. Od maglovitog cilja, koji se ne retko zloupotrebljava u domaćoj politici, ulazak u evropski klub postaje veoma konkretan proces.
Potrebna istinska privrženost sporazumu
RSE: Da li to znači da ako se sada odredi tačan datum da pregovori počnu, recimo, krajem godine, da će to biti bezuslovno, ili će se ponovo procenjivati i zavisiće od primene Briselskog sporazuma.
Rupnik: Glavna primedba, pre svega nemačkih političara, jeste da je prekratko vreme za ocenu primene sporazuma Beograda i Prištine. Stoga je moguće da uz tačan datum za početak pregovora bude dodata i klauzula o obavezi nastavka implementacije pomenutog dokumenta na terenu, uključujući i pravo EU da to proceni. To je jedna od opcija kako bi se izašlo u susret onim političarima u Uniji koji nisu za to da se sada odredi datum pregovora sa Srbijom.
RSE: To znači da je teoretski moguće da čak i ako se dodeli datum, da bude odložen ili povučen, ako se pogorša situacija na terenu.
Mitrovica
Rupnik: Ukoliko bude drastičnog zastoja na terenu – ne govorim o manjim problemima kojih će biti na pretek u primeni sporazuma – onda je moguće da pojedini evropski političari dovedu u pitanje već dodeljeni datum za početak pregovora sa Srbijom.
RSE: Ukoliko zamislimo drugi scenario da ne bude dodeljen tačan datum, u kojoj meri bi se to negativno odrazilo na unutrašnju političku scenu u Srbiji kao i na primenu sporazuma sa Prištinom, imajući u vidu protivljenje nacionalista.
Rupnik: To se može desiti i oni evropski političari, koji se protive određivanju datuma u ovom trentuku, trebalo da imaju to na umu. Naravno, srpski političari ne bi trebalo da to koriste za ucenjivanje u smislu – ili ćemo dobiti datum za početak pregovora ili nema ništa od primene sporazuma sa Prištinom. Oni moraju da pokažu istinsku, dugoročnu privrženost ovom dogovoru.
RSE: Pomenuli ste eventualne probleme u primeni sporazuma. To je vidljivo već sada u razgovorima delegacija Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima, kao što međunarodni pozivni broj za Kosovo, licenca za mobilnog operatera Srbije na Kosovu. Istovremeno, Srbija i Kosovo su u ponedeljak razmenili oficire za vezu što je korak napred. Od samog parafiranja sporazuma, dve strane ga različito tumače. U Prištini ističu da je Srbija time faktički priznala Kosovo kao državu. Istovremeno, u Beogradu tvrde da su Srbi, pre svega na severu Kosova, stekli pravo da odlučuju o svom svakodnevnom životu i da kosovske snage bezbednosti neće nikada kročiti na tu teritoriju. Da li će ova različita tumačenja otežati primenu sporazuma i za nekoliko godina voditi u novi ćorsokak.
Rupnik: Teško je predvideti šta će se dešavati za 2-3 godine. Moguće je da će sami Srbi na severu Kosova početi da uviđaju prednosti sporazuma a ne kao korak nazad u odnosu na sadašnju situaciju kada imaju zaštitu međunarodne zajednice i, istovremeno, naslonjeni su na Srbiju. To bi bio pozitivan scenario ako Srbi sa severa Kosova shvate da je primena dogovora u njihovom dugoročnom interesu. To će uticati na promenu atmosfere, kao i njihovih političkih predstavnika. Istovremeno, i Albanci će biti opušteniji, jer bi to za njih značilo da Srbi na severu Kosova prihvataju da su deo Kosova.
Zaboraviti na prekrajanje granica
RSE: Protivnici sporazuma u Srbiji smatraju da nema garancija da će sporazum u budućnosti biti poštovan, tako da će, na primer, kosovske snage bezbednosti, jednoga dana ući i na sever Kosova, kao i da ovo nije kraj rasparčavanja Srbije, odnosno da kada bude rešeno pitanje Kosova, biće otvorena pitanja Preševske doline, Sandžaka i Vojvodine.
Rupnik: Znam da postoji strah, pre svega među nacionalistima, da se sa Kosovom ne završava ne samo dezintegracija Jugoslavije, već i same Srbije. Međutim, kosovsko pitanje je posebno i ne bih ga povezivao sa ovima koja ste pomenuli. Čak su i sadašnje vlasti u Beogradu priznale da je Srbija dugo poricala realnost na Kosovu i samu sebe zavaravala, umesto da se sa njom suoči. U Vojvodini je potpuno drugačija situacija. Reč je o sukobu koji je u poslednje vreme eskalirao zbog zahteva opozicije na republičkom nivou – mislim na Demokratsku stranku koja je na vlasti u pokrajini - za većom decentralizacijom. Tu ne dominira etničko pitanje. Mađari, kao najbrojnija manjinska zajednica, veoma su obazrivi u pomenutoj raspravi. Dakle, to je u funkciji domaće politike, jer Demokratska partija, koja još ne može da se oporavi od prošlogodišnjeg izbornog poraza, pokušava da tamo gde je na vlasti, pre svega u Vojvodini i Beogradu, pokrene pitanja kojima će ojačati poljuljanu podršku.
Kada je reč o Preševskoj dolini, odavno se raspravlja da li treba prekrajiti granice, razmeniti teritorije – mislim na ovo područje sa severom Kosova. To se koristi i u taktičkom smislu tako što jedna strana na taj način vrši pritisak na drugu i obrnuto. Međutim, razgovor o tome je u ovom trenutku potpuno kontraproduktivan i neprihvatljiv za Evropsku uniju. Za obe strane je najbolje da se usredsrede na primenu sporazuma iz Brisela, da se osigura datum za početak pregovora Srbije i EU o članstvu, kao i da Kosovo nastavi evropski put. Stoga treba zaboraviti na scenarije za prekrajanje granica. Uloženo je toliko truda da se to izbegne. Da je to bio cilj, najlakše se moglo uraditi tokom NATO intervencije 1999.
RSE: Rekli ste da je aktuelna vlast povukla veoma hrabre poteze, prihvatajući nakon dugog vremena realnost na Kosovu. Međutim, upravo su ti isti političari dok su bili na vlasti tokom 1990-ih itekako poricali stvarnost, vukući poteze koji su pogoršavali stanje na terenu. Da li je promena njihovog stava posledica istinske transformacije, ili taktičke procene da je to jedini način da se izađe iz postojećeg ćorsokaka?
Rupnik: Svakako je iznenađujuće da hrabar potez u pregovorima sa Kosovom nisu povukli oni srpski političari koji se doživljavaju kao umereni, liberalni i proevropski orijentisani – mislim na prethodnu vladu i predsednika – već nacionalisti. To je istorijska ironija koju smo videli mnogo puta. Kada nacionalisti dođu na vlast, uvide da nikuda ne vodi zapaljiva retorika, tako da ako žele da obezbede bolju budućnost zemlji, onda moraju da promene kurs. Oni to mogu da lako urade, jer ih niko neće optužiti da nisu u dovoljnoj meri patriote. To je klasičan paradoks.
RSE: Da li će od Srbije nakon zaključenja pregovora, a pre formalnog ulaska u EU, biti traženo da prizna Kosovo, imajući u vidu negativno iskustvo u Briselu sa prijemom podeljenog Kipra.
Rupnik: Ako započnete proces, odnosno pregovore o članstvu u EU, koji bi trebalo da približi i Srbiju i Kosovo Evropi, onda bi njihovo uzajamno priznanje bilo najverovatniji scenario. Ne vidim kako Srbija može da uđe u EU, a da istovremno odbija da prizna zemlju koja se smatra ozbiljnim kandidatom za člana ovog bloka.
Ako recimo za 10 godina obe strane ojačaju međusobno poverenje, jer će ljudi lakše prelaziti granice, onda će stvari možda izgledati drugačije. Znam da iz ove perspektive to ne izgleda lako. Zato se ne treba sada fokusirati previše na zaključenje pregovora o članstvu, već na sam proces, odnosno put koji vodi ka tome. Ako taj proces vodi i Srbiju i Kosovo ka EU, onda će oni drugačiji gledati u tom trenutku jedni na druge.