Proizvođači rumunske i moldavske tradicionalne nošnje nadaju se da će njeno nedavno dodavanje na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa podstaći apele da se industrija zaštiti od jeftinih kopija koje pristižu iz Azije.
"Kako zapravo izgleda biti Rumun?" Ovo je bilo pitanje sa kojim su se suočili mnogi Rumuni koji su emigrirali, kako bi započeli novi život usred ekonomskih previranja 1990-ih.
Andrea Tanasesku (Andreea Tanasescu), koja je osnovala popularnu online zajednicu La Blouse Roumaine, objašnjava da tokom 90-ih "rumunska dijaspora nije imala materijalni primer rumunske kulture. Sve je bilo previše apstraktno".
Zatim je ponovo otkrivena rumunska bluza, "ia", čije su značenje i važnost ležali uspavani decenijama pod komunističkom vlašću. "Odjednom smo shvatili da zapravo imamo nešto veoma važno što se prenosi sa generacije na generaciju, sa majke na ćerku i tako dalje", kaže Tanasesku.
Rumunska kraljica Marija odevena u "ia" bluzu.
"Ia" su pamučne bluze karakteristične po vezenim rukavima. Većina njih ima seriju ukrasa na ramenu, praćenu kontrastnom horizontalnom prugom, zatim ukrasne "reke" koje se spuštaju do zgloba.
Izvezeni uzorci imaju specifično simboličko značenje, a različiti regioni Rumunije i Moldavije imaju svoje uzorke. Šarene "ia" tradicionalno nose devojke i neudate mlade žene kako bi istakle svoju lepotu, dok udate žene nose prigušene boje i šare koje naglašavaju posvećenost porodici.
Od 2013. godine dijaspora širom sveta svakog 24. juna obeležava Dan bluze slaveći ovaj odevni predmet. U decembru 2022. UNESCO je dodao rumunsku i moldavsku "tradicionalnu bluzu sa vezom na ramenu" na svoju listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Anda Manesku u svojoj krojačkoj radnji u Breazi, severno od Bukurešta.
No, uprkos – ili možda baš zbog – sporog kulturnog buđenja koje je izazvala bluza, neki rumunski proizvođači odeće sada se bore da ostanu na površini. Anda Manesku je dala otkaz u kancelariji u Bukureštu pre osam godina da bi osnovala sopstveni biznis, i san je ostvarila u svom rodnom gradu Breazi.
Ona je rekla da pored globalnog ekonomskog pada, "sada imamo kineske replike koje dolaze u zemlju, a koje su veoma jeftine, a mi nemamo zakone da zaštitimo rumunske 'ia' proizvođače".
Bluze u 'ia' stilu u izlogu tržnog centra Red Dragon u Bukureštu.
U hodnicima Red Dragon tržnog centra u Bukureštu koji je ozloglašen po skandalima oko utaje poreza, neke prodavnice prodaju dizajnirane bluze napravljene u Indiji i Kini za koje Manesku kaže da su kopirane direktno od nje i drugih rumunskih proizvođača i prodaju se za oko 100 leja (22 dolara). Visokokvalitetna ručno rađena bluza proizvedena u Rumuniji prodaje se za oko 500 leja (110 dolara).
Neke bluze indijske proizvodnje koje je reporter RSE video u Crvenom zmaju imale su etikete na engleskom jeziku na kojima se tvrdi da su bluze "jedinstvena individualno izrađena umetnička dela".
Radnice šiju "ia" bluze u ateljeu Ande Mansesku u Breazi
Manesku predviđa neku formu etiketiranja kojim bi se mogla razlikovati autentična rumunska "ia" od stranih kopija. "Napisala sam jedan predlog vladi, ali mislim da ne žele da me saslušaju", rekla je ova preduzetnica za RSE.
Sertifikate o autentičnosti koji bi otežali prenošenje kopija primenili su i drugi evropski proizvođači tradicionalnih predmeta koji su na UNESCO listi.
Radnica veze cvet u krojačkoj radnji Ande Manesku
Andrea Tanasesku naziva UNESCO listu "svetskim priznanjem koje Rumuni veoma cene" i slaže se da će zaštita tržišta pomoći da se industrija zadrži unutar Rumunije.
Ali ona veruje da će tradicija u celini ostati živa samo ako može da uđe u popularnu kulturu i ako je široko prihvate mlade Rumunke. "Tradicije se ne mogu iskristalisati", rekla je ona. "Kultura mora da bude živa, a ne komad u muzeju. To će biti izazov za nas", rekla je Tanasesku, "kao što je izazov za sve što je na UNESCO listi. Nikome nije lako".