Piše: Alison Mutler
Na Dan rumunskih heroja, 66-godišnja Ileana Negru čiji je sin Florin imao samo 12 godina kada je poginuo u revoluciji 1989. godine, otišla je na planinski put ispred grada Brašova, polila se benzinom i zapalila, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Njeno samoubistvo 25. maja usledilo je posle decenija patnje i, kako je rekla, poniženja koje je trpela od države. Negru nikada nije saznala ko je ubio njenog sina, niti je iko ikada odgovarao.
"Na dan njene smrti srela sam je na Groblju heroja", rekla je Elena Vlase, čiji je 19-godišnji sin mučen i ubijen u Brašovu u decembru 1989. I njen i Ileanin sin su sahranjena na groblju zajedno s ostalima iz grupe od 67 ljudi koji su izgubili život u tom gradu tokom revolucije.
Mnogi od njih su ubijeni kada su neidentifikovani naoružani ljudi pucali na nenaoružanu masu. "Bila je veoma nesrećna. Dogovorile smo se da se nađemo sledećeg dana, ali se nije pojavila."
Vlasti nisu objavile da je Negru izvršila samoubistvo niti je iko o tome izvestio dve nedelje. Tek kada je njena ćerka to rekla Katalinu Đurkanuu (Catalin Giurcanu), bivšem revolucionaru koji je sa 16 godina izašao na ulice da se suprotstavi režimu Nikolajea Čaušeskua (Nikolaea Ceausescu), vest o njenoj smrti počela je da se širi društvenim mrežama. Njih dvoje su se poznavali nekoliko godina pošto su se upoznali na protestima na kojima je tražena zvanična istragu o događajima iz decembra 1989.
Policija je konačno izdala kratko saopštenje o smrti Negru 8. juna, a 14. juna je objavila šta je napisala u poruci koja je pronađena pored njenog tela.
Poslednja poruka Ileane Negru
"U znak protesta zbog 33 godine patnje, bola, poniženja i izrugivanja", počinje njena beleška. "Danas je kraj ponižavanja, iako me košta života… Revolucija je bila naša i nikako ne pripada komunistima koji su je ukrali… Povređeni heroji, oni koji su privedeni, imaju posebne zasluge… Prolili su svoju krv u ime slobode."
Više od tri decenije nakon što je rumunski narod svrgnuo i pogubio Čaušeskua i njegovu suprugu Elenu u decembru 1989, smrt Negru je ponovo skrenula pažnju na patnje rođaka onih koji su poginuli u revoluciji i koji još čekaju na pravdu za svoje najmilije.
U Rumuniji posle Čaušeskua, istrage o više od 1.100 poginulih i 3.000 povređenih u krvavoj pobuni su počele, pa zaustavljene, pa nastavljene i ponovo zaustavljene. Predmeti su prebacivani iz jednog tužilaštva u drugo, a povremeno su prebacivani i sa suda na sud.
"Htela je da zna ko je ubio njenog sina, ko je ubica", rekao je Đurkanu, koji je priveden pošto je izašao na ulice u Bukureštu kada je čuo kako ljudi viču: "Sloboda, sloboda!" Otac je došao da ga traži i umro je pošto je pogođen sa 13 metaka u grudi. Smatra se da su neki od nastradalih tokom revolucije pogođeni u prijateljskoj vatre u haotičnim dešavanjima.
Katalin Đurkanu je imao 16 godina kada je izašao na ulice Brašova tokom Rumunske revolucije
"Toliko loših stvari joj se dogodilo... Bila je mala žena velikog srca", rekao je Đurkanu koji je plakao tokom intervjua. Manje od nedelju dana pre njene smrti, video se s Negru, koja je takođe bila poznata kao Ileana Militaru pošto se razvela od muža. Ona se upravo vratila sa španskog ostrva Tenerife, gde je živela sa ćerkom, koja nije odgovorila na upit mejlom za intervju.
Njen sin, Florin Negru, bio je jedno od 49 dece koja su ubijena tokom rumunske revolucije u kojoj je nešto više od mesec dana posle pada Berlinskog zida okončana Čaušeskuova skoro 25-godišnja vladavina. Najmlađi koji je poginuo imao je samo mesec dana.
Pročitajte i ovo: Samoubistvo novinarke u Rumuniji pokazalo koliko su mentalne bolesti i dalje tabuTokom protesta u Brašovu, Negru je poslala Florina i njegovu sestru u kuću svoje majke kako bi bili na bezbednom, ali se 12-godišnjak iskrao. U intervjuu iz 2006. za rumunski dokumentarni film, Negru je rekla da joj je sin 17. decembra rekao da su "kukavice oni koji ne protestuju".
U to vreme vesti su se brzo širile da je počelo da se puca u gradu Temišvaru, gde su ljudi prvo izašli na ulice iz protesta zbog smene popularnog pastora koji je bio kritičan prema režimu.
Protest u Temišvaru u decembru 1989.
Ona je 23. decembra u vojnoj bolnici u Brašovu, gradu u regionu Transilvanija s oko 230.000 stanovnika, pronašla sina među gomilom tela u improvizovanoj mrtvačnici.
"Ležao je na jakni u donjem vešu, go do pojasa. Oči su mu bile otvorene i imao je osmeh. Potrčala sam i zgrabila ga, bio je hladan. Zagrlila sam ga i tada sam počela da vrištim. Zbog povreda moj sin nije imao kičmu. Telo je bilo šuplje. Bila je to jedna velika rupa. To je sve čega se sećam", rekla je ona u dokumentarnom filmu.
Potraga za pravdom za njenog sina počela je ponižavanjem. "U jesen 1991. bila sam u kancelariji vojnog tužilaštva", rekla je 2006. "Prišao mi je visok, ćelavi muškarac u vojnoj uniformi – nije se predstavio. 'Jeste li vi majka (Florin Negrua)?', upitao je. Rekla sam: 'Da'. Rekao je: 'Vaše dete je bio terorista i lopov' i tvrdio je da je ukrao prsten i da je pomagao drugim takozvanim 'teroristima'".
Rumunski zvaničnici svakog decembra odaju počast poginulima u revoluciji, ali žrtve postepeno padaju u zaborav. Đurkanu, čiji je otac ubijen, rekao je da misli da bi "imao priliku da zaleči rane da je bilo pravde".
Ljudi s kojima je RSE razgovarao za ovaj članak kažu da je izostanak pravde za žrtve posledica toga što je revoluciju oteo Jon Ilijesku (Ion Iliescu), bivši visokopozicionirani komunista iz Čaušeskuove ere, koji je tri puta bio predsednik, kao i nižerangirani komunisti koji su vodili državu u potonjim godinama. Negru je u samoubilačkoj poruci izdvojila Ilijeskua, za kojeg je napisala da da je "mučitelj, zločinac koji je ubio našu decu".
Ilijesku, polarizujući političar postkomunističke Rumunije, optuživan je za širenje dezinformacija tokom revolucije, kao i da je bio među liderima koji su pozivali rudare da dođu u Bukurešt u januaru i junu 1990. i septembru 1991. kako bi ugasili proteste protiv novih lidera.
Pročitajte i ovo: Komunistička prošlost kao turistička atrakcija u RumunijiKritičari rumunske tranzicije ka demokratiji kažu da su mnogi članovi bivše komunističke elite zadržali visoke pozicije i da su sada njihovi sinovi, ćerke i štićenici na ključnim pozicijama.
Zbog toga, kažu, nema dovoljno apetita za odgovarajuću istragu koja bi eventualno otkrila umešanost pripadnika vojske, službi bezbednosti i tajne policije Sekuritate koji nikada nisu bili kažnjeni i koji žive dobro, a mnogi od njih imaju izdašne penzije.
Ilijesku, koji sada ima 93 godine, optužen je u aprilu 2019, zajedno s još dvojicom visokih lidera, za zločine protiv čovečnosti zbog više od 850 smrtnih slučajeva i 2.382 povređene osobe u osam dana pošto je Čaušesku svrgnut 22. decembra, na dan kada je Ilijesku preuzeo vlast.
Najviša sudska instanca u Rumuniji, Viši kasacioni sud, koji sudi u slučajevima ministara i visokopozicioniranih političara, poslao je slučaj Apelacionom sudu 24. februara, navodeći da nema nadležnost u tom slučaju jer Ilijesku nije bio predsednik tokom pobune. Pošto je bio privremeni lider, Ilijesku je postao predsednik na prvim izborima u zemlji posle revolucije u maju 1990. godine.
"Skrivali su smrt Negrua čitave 33 godine posle revolucije. Neokomunisti, Sekuritate i boljševički sistem i dalje živi", rekao je za RSE Sorin Boaka (Boaca), istaknuti učesnik revolucije iz Brašova. "Ona je bila majka heroja. Ovaj zločinački sistem živi kroz svoju decu, potomke i rođake."
Ne samo da se slučaj protiv Ilijeskua i bivšeg zamenika premijera Gelua Voikana Voikuleskua (Gelu Voican Voiculescu) i bivšeg šefa vojnog vazduhoplovstva Josifa Rusa (Iosif) odugovlačio godinama, već kritičari kažu da je postupak obuhvatio samo na ljude na visokim pozicijama.
"U Brašovu niko nije optužen. Kako je to moguće", rekao je Vlase, koji je rekao da je hitac koji je doveo do smrti sina Negru ispalio pripadnik komunističkih službi bezbednosti. Tokom saslušanja, čovek optužen da je odgovoran negirao je bilo kakvu umešanost i protiv njega nikada nije podignuta optužnica.
Međutim, za one koji traže pravdu u Brašovu i drugde u Rumuniji, možda će se pojaviti tračak nade pošto je u aprilu nastavnik istorije Mihai Dodu postavljen na čelo vladinog instituta koji traži pravdu za "antikomunističke borce".
Dodu je imao devet godina kada je Čaušesku svrgnut, a njegov otac je bio jedan od 79 ljudi koji su poginuli u okršajima ispred zgrade novooslobođene javne televizijske stanice TVR u Bukureštu.
"Posle (skoro) 34 godine, prvi put imamo sina heroja i mučenika na toj poziciji. Ima integritet. Mora mu se pustiti da radi svoj posao do kraja", rekao je Vlase.
Pročitajte i ovo: 'Čaušeskuova deca': Rumuni usvojeni u inostranstvu traže odgovore i pravduPored ogromnog izazova kako bi se krivi za ubistva odgovarali, Rumuni koji traže pravdu moraju se uhvatiti u koštac s još jednim pitanjem: procenjuje se da su hiljade ljudi koji su lažno tvrdili da su učestvovali u pobuni dobili revolucionarne potvrde, čime su dobili pravo na odštetu i druge pogodnosti, kao što su zemljište, smanjene kirije za komercijalni prostor i besplatan javni prevoz.
Pravi revolucionari su neprijateljski nastrojeni prema lažnim, od kojih su neki krivično gonjeni zbog laganja o svojim aktivnostima tokom revolucije.
"Želim da donesem autentičnost reputaciji revolucionara, da se otarasim varalica", rekao je Dodu za RSE. "Prepreka pravdi nije proceduralnog karaktera, već nedostatak morala".
Dodu se već suočava s pozivima da bude smenjen pošto je presudio da nema osnova za da se revolucionarni status premijera Marčela Čolakua (Marcel Colacu) podigne na najviši stepen "borca s odlučujućom ulogom" u revoluciji.
Revolucionarni sertifikati imaju pet kategorija: borci koji su igrali važnu ulogu; borci koji su imali odlučujuću ulogu; oni koji su bili zatvoreni tokom revolucije; i oni koji su izgubili bliskog rođaka. Beneficije su veće za one koji su igrali aktivniju ulogu, mada ih premijer, navodno, nikada nije dobijao.
Pet učesnika revolucije organizovalo je štrajk glađu ispred vladinih zgrada u Bukureštu u julu u znak podrške Doduu, premda je Čolaku rekao da ne planira da ga smeni.
Dodu se sastao s Negru u svojoj kancelariji u Bukureštu samo nekoliko dana pre nego što se ubila. Ona je morala da promeni svoj revolucionarni sertifikat kao neko ko je izgubio bliskog u revoluciji zbog promene prezimena u Militaru. "Dopisivao sam se sa njom i ona je dostavila dokumente", rekao je on.
"Gospođa Negru me je ganula... Rekla je da bi njen sin bio mojih godina da je živ i da je, kada me je videla, pomislila na njega", rekao je Dodu. "Njena smrt je tragedija. Nažalost, njen gest je bio bol s kojom smo svi mi živeli više od 30 godina s pitanjem, u mom slučaju: ko je ubio mog oca?"
"Posle mnogo godina patnje, izazvane smrću njenog sina, i poniženja (od strane) rumunske države, gospođa Negru je donela dramatičnu odluku da okonča svoj život. Ovaj intervju je uznemirujući za mene... ali radim to za gospođu Negru i sećanja na one koji su poginuli u revoluciji", rekao je on.
Njegova uloga u vladinom institutu je, kako je rekao, da vrati dostojanstvo žrtvama revolucije i njihovim rođacima, da poboljša njihove finansijske i zdravstvene beneficije i da škole budu u obavezi da decu uče o revoluciji. "Želimo da mlađa generacija razume žrtve koje su podneli ljudi njihovih godina", dodao je on.
Ileana Negru je sahranjena na groblju na periferiji Brašova. Boaki, koji je 1989. godine protestovao na gradskim ulicama, pokazao je njen grob, mali drveni krst u uglu groblja pored kukuruzišta. Pravoslavna crkva koja je dominantna crkva u Rumuniji nalaže da se samoubice sahranjuju na najudaljenijim delovima groblja.
Groblje heroja je manje i urednije, okruženo drvećem i blizu mesta gde je Florin Negru ubijen u centru Brašova. Na velikom krstu su upisana imena poginulih u revoluciji. "Uvek je puno plakala. Umro joj je 12-godišnji sin. Želela je da bude sahranjen ovde na ovom groblju", rekla je Vlase, stojeći pored groba svog sina.
"Krivci moraju da se suoče s pravdom i plate", rekla je ona. "Ne samo najviše pozicionirani ljudi u Bukureštu, već i u Brašovu. Osećam da moj sin nije našao mir. Moram da mu pružim dostojanstvo posle smrti", rekla je ona.
"Želim da zločinci budu kažnjeni dok sam živa", rekla je Vlase.