„Rekli su da nas ruše u septembru i da prihvatimo šta nam god budu davali u zamenu, a u zamenu dobijamo samo poslovni prostor koji moramo da plaćamo. Ne mogu tu ništa... Mi sada čekamo, a ne znamo više ni šta čekamo“, priča nam Bojan Bjelobaba, vlasnik autoservisa u četvrti Savamala. Porodični biznis star je nekoliko decenija i od prvog dana je na tom mestu. „Ja sam se ovde rodio... volim ga više nego sebe“, dodaje.
Izgradnja projekta „Beograd na vodi“ predviđa rušenje čitave Savamale, u kojoj je, uz auto-servis našeg sagovornika, mnoštvo drugih poslovnih i stambenih objekata. Ulazimo u restoran „Savski expres“. I on će uskoro biti srušen.
„Mislim da će mnogi zažaliti što ga više nema, s obzirom da ovaj objekat postoji preko 15 godina. Znači tradicija restorana je duga, a šta će biti dalje, to ne znamo“, rekla nam je radnica „Savskog expresa“.
Iza ovog restorana je stajalište „Laste“. Kroz veliku autobusku stanicu dnevno prođu na desetine autobusa i na stotine ljudi.
„Ovde su neki infrastrukturni čvorovi, kao što je železnička stanica ili ova autobuska stanica“, kaže nam Iva Čukić, arhitekta i članica inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, sa kojom smo prošetali Savamalom. „Izmeštanje ovakvih stvari zarad pravljenja privatne marine je ozbiljan problem koji ne mislim da se rešava premeštanjem na Novi Beograd, a još manje višedecenijskim problemom izgradnje prokopa. Što se tiče saobraćajinih problema, to saobraćajni inženjeri mnogo bolje znaju, ova lokacija ne bi mogla da podnese ono što je planom predviđeno. Čak prostorni plan za posebne namene kako se zove taj finalni plan za ovu lokaciju, na neki način na to i upozorava.“
Iva Čukić i RSE novinar Ognjen Zorić u šetnji Savamalom, foto: Vesna Anđić
Nastavljamo šetnju. Nakon starog železničkog mosta, na mestu na kome su nekada bile kuće, sada su šut i poneki bager. U jednoj kući, majstori čekićem ruše zid.
Ostalo je još svega nekoliko kuća i dve prodavnice. Na izlogu jedne je natpis „Zatvoreno“, na drugoj „Rasprodaja zbog iseljenja“.
„Ja sam ovde, sine, od ’68. godine. Tu živim sa svoje dvoje dece, a sada imam četvoro unučadi snaju i zeta“. Naša sagovornica jedna je od nekoliko ljudi čije kuće još uvek nisu srušene. Nezadovoljna je ponudom koju je dobila od grada.
„Nisam protiv grada, nisam protiv da se ovo očisti, nisam protiv da se radi... Znam da se svet ne zasniva na meni, ali ja tražim svoja prava.“
Raščišćavanje terena za gradnju „Beograda na vodi“ ipak se nastavlja uprkos protestima i zamerkama i građana i stručne javnosti - kako na sam projekat tako i na procedure.
„Problem sa ovim projektom jesu procedure koje su kršene i način na koji je on nekako nametnut kao projekat od nacionalnog značaja. Isto tako, potpuno netransparentni procesi i isključivanje građana i struke iz procesa donošenja odluka, a što je veoma važno i što je neki proncip demokratije“, kaže Iva Čukić.
Da bi proverili sumnje da je prilikom izrade prostornog plana prekršena procedura, organizacija Transparentnost Srbija je tražila uvid u plan za izgradnju „Beograda na vodi“. Nakon što su, kako navode, dobili samo deo odgovora, saopštili su da „sve ukazuje da nije dopušteno da se u javnosti pojavi i jedan dokument koji bi ukazao na kršenje procedure pri izradi prostornog plana za ovaj projekat“.
Na pitanje može li da prokomentariše navode Transparentnosti da se dokumenta kriju, gradonačlenik Beograda Siniša Mali je u utorak, na otvaranju Sajma turizma, kratko odgovorio:
„Mogu naravno, ali ne sada... Hajde da se skoncentrišemo na temu ove konferencije, a tema je sajam turizma“
Do zaključenja ovog teksta, drugi odgovor nije dobijen.
Goran Miličević, foto: Vesna Anđić
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Goran Milićević, ukazuje da su ovde procedure izvrnute naopačke. „Prvo se kreće od neke vizije, ideje šta nama treba, od strateških odluka, pa se onda ide postupno, posle javne rasprave o tome šta nam treba se gleda kako da se to realziju. Pa se onda napiše neki međunarodni konkurs za urbanističko rešenje, a onda eventualno neki tender za potencijalne investitore. A ovde imamo investitora i 'ajde sada sve da smandrljamo nekako i to se bukvalno i smandrljava.“
Ako bi se i zanemarile procedure, dodaje profesor Milićević, veliko je pitanje ekonomske isplativosti projekta. „Ceo projekat zavisi od procene investitora da će sve to da izgradi da će sve to da proda. Ako se to ne proda, naš udeo se smanjuje, a ako se to otegne na preko 10 godina, mi smo u ozbiljnom problemu. To je, međutim, idealni scenario. Mnogo je realniji scenario da se sve to lepo izgradi, ali da kupci kažu – jeste to zanimljivo, ali mi baš i ne bi u ovom trenutku – i da to zvrji prazno. Imamo jako puno loših scenarija, koje niko nije sagledao, a gde je tu plan ’B’ ako se dese ta loša scenarija?“
Dok u rekonstruisanu zgradu "Geozavoda" građani dolaze da pogledaju maketu „Beograda na vodi“ i dok se ovaj projekat reklamira po medijima i bilbordima, inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ priprema novine u kojima će o njemu biti pružena mišljenja stručnjaka iz oblasti ekonomije, sociologije, urbanizma i javnih lilčnosti, dodaje Iva Čukić.
„Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ zapravo želi da nekako probudi više tu svest građana, da ceo proces učini vidljivijim i transparentnijim... Koliko god je to u našoj moći.“
Izgradnja „Beograda na vodi“ bi, prema rečima nadležnih, trebalo da krene ovog proleća. Do sada je izgrađena samo "Savanova" – objekat najavljivan kao promotivni štand. Ima šank, barske stolove i stolice, ali kažu, ipak nije kafić.