U poslednjih pet godina u Srbiji i Crnoj Gori na način karakterističan kriminalnim obračunima izvedena su 83 ubistava. Pravosnažnom sudskom presudom rešeno je svega četiri, dok su u više od dve trećine slučajeva izvršioci i naručioci i dalje nepoznati.
Statistika je zabrinjavajuća i neophodno je da policija i tužilaštvo ozbiljnije pristupe rešavanju i prevenciji ubistava kako bi građani, čija je bezbednost neretko ugrožena, bili spokojniji, kažu sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) i KRIK-a.
Pišu: Bojana Jovanović i Ognjen Zorić
Sredu, 10. jun 2015. godine, Mihajlo Spasić nikada neće zaboraviti.
Tada 18-ogodišnji student koji je privremeno živeo u beogradskom naselju Banovo Brdo, krenuo je na stanicu, da sačeka autobus ka centru grada.
„Prolazio sam i video beli džip, koji je bio parkiran kod menjačnice. Okrenuo se, krenuo je na dole (niz Kirovljevu ulicu) i u trenutku se dogodio prasak, eksplozija“, priseća se Mihajlo.
Odjednom je nastao haos. Sve je bilo u crnom, gustom dimu kroz koji se probijao plamen ... Na betonu su užareni komadi raznetog automobila. Na sve strane ljudi beže u panici...
„Poleteo sam jedno pet metara, nisam znao o čemu se radi. Kada sam ustao, video sam auto koji gori i koji ide sam na dole. Vozač je ispao sa leve strane. Bio je sav krvav“.
Uzrok je bio eksploziv, postavljen ispod džipa koji je video nekoliko trenutaka ranije, a meta, kako se ispostavilo, najverovatnije vlasnik vozila, Vladimir Karan.
Jedino što se pouzdano zna o ovom događaju jeste da je u pitanju bio pokušaj ubistva, izveden na mafijaški način. Vladimir Karan koji je sedeo za volanom džipa, pretrpeo je veoma teške povrede.
Motivi i potencijalni izvršioci do danas se provlače samo kroz napise tabloidne štampe.
Ono što se pouzdano može reći jeste da je bahatost ovog dela ugrozila mnogo života. Mihajla su, verovatno, spasili automobili parkirani između njega i džipa koji je eksplodirao.
„Video sam krvavu nogu, nisam znao o čemu se radi, gde sam tačno povređen... Iza kolena je izgleda neko staklo zakačilo venu, pa je to dosta krvarilo. Nisam znao gde sam tačno povređen, samo sam video krv... Sreća pa nije bilo ništa ozbiljnije“, seća se Mihajlo sa kojim razgovaramo upravo na mestu na kome se to pre nepune dve godine odigralo.
U snažnoj eksploziji povređen je još jedan prolaznik. Samo srećom nije bilo više ranjenih, jer je bomba odjeknula usred dana, kada je Kirovljeva ulica na Banovom Brdu puna prolaznika i vozila. U blizini je bio i autobus gradskog prevoza sa jedne od više od pet frekventnih linija koje tuda konstantno prolaze.
„To je bio sasvim običan dan. Lep, sunčan, letnji da... Ljudi su šetali, lepo je vreme bilo. Kada se to desilo, nisam znao šta je. Bio sam mnogo uzbuđen. Digao mi se pritisak... Tek posle, kada se sve sleglo, shvatio sam šta je moglo gore da se desi. Samo sam rekao – hvala Bogu da sam ostao živ! Imao sam mnogo veliku sreću“, kaže nam Mihajlo.
„Kada su se slegla osećanja, delovalo mi je kao da su se vratile devedesete“, primećuje na kraju Mihajlo Spasić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Svedok jednog obračuna
Životi građana Srbije, ali i država regiona, pre svih Crne Gore, ponovo su ugroženi usled kriminalnih sukoba, koji su poslednjih godina sve učestaliji.
O tome svedoči i činjenica da je, u prethodnih pet godina, na mafijaški način izvedeno 83 ubistava, o kojima su KRIK i RSE, napravili bazu podataka pod nazivom „Crna knjiga“.
U proseku, na svake tri nedelje mafija likvidira nekog.
Kako pokazuju podaci iz „Crne knjige“, 56 ubistva izvršeno je na teritoriji Srbije, 27 u Crnoj Gori.
Podaci o uspesima države da razreši ova ubistva su poražavajući.
U potpunosti je, sa izrečenim presudama, rešeno tek četiri, dok je u 18 slučajeva suđenje u toku ili su osumnjičeni u pritvoruili pod poternicom.
U čak 61 slučajeva istraga se vodi, ali počinioci i dalje nisu identifikovani.
Ovakva statistika je vrlo zabrinjavajuća za profesora novosadskog Fakulteta za pravne i poslovne studije Zdravka Skakavca. Baza pokazuje da broj ubistava kontinuirano raste od 2012, kaže on, istrage sporo napreduju, a procenat rešenih slučajeva je veoma mali.
„Očigledno je da su sva ta ubistva veoma dobro isplanirana, koordinirana, preduzimaju se aktivnosti od strane vođa kriminalnih klanova da se napravi što manje grešaka. Angažovane su uglavnom plaćene ubice i to su uglavnom osobe sa ovih prostora.“
Dobro isplanirana ubistva nisu jedini razlog zbog koga je broj rešenih slučajeva izuzetno nizak, smatra Skakavac, jer je očigledna i neefikasnost tužilaštva koje vodi istragu.
Podaci iz "Crne knjige" pokazuju da je 56 ubistva izvršeno na teritoriji Srbije, a 27 u Crnoj Gori
Kriminolog Dobrivoje Radovanović izričit je da broj nerešenih slučajeva jasno ukazuje na povezanost između kriminalnih krugova i državnih struktura.
„Razlog zbog čega u većini slučajeva ubice nisu otkrivene je povezanost između struktura policije, tužilaštva i bezbednosnih organa sa organizovanim kriminalom“, kaže Radovanović.
„Broj ubistava jednim delom je uzrokovan time što su pripadnici kriminalnih grupa van kontrole, država ne uspeva da kontroliše njihovo kretanje, ponašanje, namere... Ali u nekim slučajevima nemoć države je namerna. Stalno podvlačim da je organizovani kriminal vrlo moćan, vrlo dobro utkan u institucije države i nešto što izgleda teško za istraživanje, u stvari je - prećutkivanje.“
"Pogrešno" mesto u "pogrešno" vreme
U kafiću „Sejlor“ podno zidina Starog grada u Budvi u julu 2013. godine četiri osobe su ranjene dok su sa prijateljima bile u noćnom provodu.
Meta je bio Pančevac Miloš Vidaković, osoba sa kriminalnim dosijeom. Meci koji su za njega bili smrtonosni rikošetirali su i pogodili četiri gosta kafića. Devojku koja je sedela za šankom, metak je prostrelio kroz karlicu, a ostali su pogođeni u noge.
Broj povređenih mogao je da bude i veći, jer se u trenutku pucnjave na takozvanim otvorenim šankovima „Sejlora“ nalazilo između 200 i 300 ljudi.
„Crnaknjiga“ pokazuje da su ubistva najčešće vršena iz automatskog oružja i to u takozvanim „sačekušama“ - ubice su žrtvu čekale na određenom mestu. U deset odsto slučajeva pod automobil „mete“ postavljena je neka vrsta ekploziva - „auto-bomba“.
Način na koji su ubistva iz “Crne knjige” izvedena, ali i drugi slučajevi koji se u njoj nisu našli - pokušaji ubistva, zastrašivanja, prebijanja... govore i o odsustvu brige za živote običnih građana, koji su se zatekli „u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu“.
To „pogrešno mesto“, neretko je javno, a vreme, često takozvani „špic“ – kada većina građana ide ili se vraća sa posla.
Ovakvi postupci kriminalnih grupa utiču i na bezbednost građana, kaže Skakavac.
„To u javnosti izaziva strah, sumnju da se to može desiti bilo kada i bilo kome. Mora se reagovati blagovremeno, kako bi građani bili spokojni.“
Primena zakona kao prevencija
Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar policije, ističe da poslednjih deceniju i po građani Srbije slušaju kako će situacija biti bolja „kada se donese neki zakon“, a zaboravlja se da je suština u sprovođenju zakona.
„Ovde je u sprovođenju zakona najveći problem, a centralno pitanje je – ko je sudija, ko je tužilac, ko je inspektor, ko je načelnik policije... Tu imamo one koji su veoma kvalitetni, one koji su nezainterovani, one koji su korumpirani, one koji su stranački dovedeni.“
Suština je u sprovođenju zakona: Božo Prelević
Prelević zaključuje „tek ćemo mi ovde čuda da se nagledamo“.
„Ovde se mafija u poslednjih nekoliko godina ozbiljno etablira.“.
Primenom zakona se broj ubistava može svesti na minimum, slaže se Skakavac.
„Ukoliko se ovoj pojavi ne stane na put, to će uzetiti maha i posledice će biti mnogo drastičnije. To mora da se saseče u korenu.“
O istraživanju
Novinari KRIK-a i RSE su tokom istraživanja poslali desetine zahteva za pristup informacijama od javnog značaja tužilaštvima i sudovima u Srbiji kako bi došli do podataka o ubistvima.
U bazi možete za svako ubistvo pročitati detalje o tome kako se dogodilo, kao i šta su institucije postigle u rasvetljavanju zločina.
Broj ubistava na koje ukazujemo i upozoravamo jasno pokazuju nedovoljnu efikasnost države u zaustavljaju mafijaških razračunavanja koji obeležavaju svakodnevicu ovih prostora skoro pune tri decenije.
Stepen državne nedoraslosti takvom izazovu, proporcionalan je uverenju pripadnika kriminalnih klanova da oni sami, na svoj način, mogu da uređuju međusobne odnose vršeći ubistva i da mogu izbeći sud pravde.
Dok je tako, teško je poverovati da će se krvavim obračunima stati na kraj.