Dok se ulicama Prizrena popločanim kaldrom širi miris ćevapa, čuju se i deca kako traže novac od gostiju u restoranima.
Deca stoje i na semaforu sa plastičnim flašicama u rukama, punim detredženta, uprkos viokim letnjim temepraturama. Dok čekaju da se upali zeleno svetlo, ubeđuju vozače da im daju novac u zamenu za čišćenje prozora na automobilima.
Maloletni dečak moli za novac u zamenu za čišćenje prozora na automobilima u Prištini na Kosovu.
Ali ovo nisu bilo koja deca...
U izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima na Kosovu, navodi se da su meta ove trgovine uglavnom deca iz marginalizovanih zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.
Ovo potvrđuju i iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova (MUP), koje upravlja Nacionalnim organom za borbu protiv trgovine ljudima.
Nora (Fetoshi) Fetoši, portparolka MUP-a za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava kako su deca iz ovih zajednica "podložna prisilnom prosjačenjenu, trgovini ljudima i prostituciji".
S druge strane, Petrit (Çollaku) Čolaku ispred Kancelarije ombudsmana na Kosovu, napominje da se činjenica o "većoj ranjivosti" romske, aškalijske i egipćanske dece ne može dokazati, "jer se malo zna o broju i stvarnom profilu dece koja prose na ulicama Kosova".
"To što nisu identifikovani i nedostatak podataka o njima čini ih 'nevidljivim' pred zakonom i uskraćuje im uživanje prava zagarantovanih važećim zakonodavstvom, uključujući zdravstvene, obrazovne i socijalne usluge. Shodno tome, situacija dece na ulicama Kosova predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava", ističe Čolaku.
Prema statističkim podacima policije Kosova, samo u periodu od januara do juna ove godine, identifikovano je 41 dete koje je molilo za milostinju.
Međutim, Čolaku napominje da nije lako identifikovati takve slučajeve.
"Mnogi od njih su u pokretu (unutrašnja ili prekogranična migracija), a neki nisu upisani ni u matične knjige rođenih ili nemaju ličnu kartu", navodi on.
Osman Osmani, koji se u poslednje 22 godine borbi za unapređenje života dece iz redove romske, aškalijske i egipćanske zajednice, kaže da se situacija poslednjih godina pogoršala.
Osman Osmani, predsjednik organizacije Nevo Koncepti.
"Osamdesetih ili devedesetih godina situacija nije bila ovakva. I tada je bilo siromaštva, ali je bilo vrlo malo porodica čija su deca prisiljavana da rade ovakve poslove. Ove pojave su, nažalost, izraženije poslednjih deset godina", kaže Osmani, predsednik nevladine organizacije "Nevo Koncepti" koja se bavi pravima dece iz redova romske, egipćanske i aškalijske zajednice.
Zašto deca iz ovih zajednica?
U Centru za decu sa ulice, kojim upravlja organizacija "Terre des Hommes" iz Prištine, oko 250 dece svakodnevno dobija pakete sa hranom. Oko 90 odsto njih su iz romske, aškalijske ili egipćanske zajednice.
Obrok za decu koja nemaju svoj dom
Osmani, koji dolazi iz redova romske zajednice na Kosovu, navodi kako je "jako zabrinut zbog ovakve situacije". Smatra da su ključni razlozi siromaštvo i "višegodišnja diskriminacija u društvu".
Prema podacima kancelarije UN-a za drogu i kriminal, ljudi koji dolaze iz "ekstremno siromašnih porodica, disfunkcionalnih porodica ili bez porodične brige", najlakše se mogu iskoristiti za ulično prosjačenje ili prisilni rad.
Ekonomska situacija među Romima, Aškalijama i Egipćanima dodatno se pogoršala zbog pandemije COVID-19 na Kosovu, pokazalo je istraživanje koje je sprovela organizacija "Foleja". Podaci pokazuju i da je oko 12 odsto pripadnika ovih zajednica iskoristilo državnu pomoć za suočavanje sa COVID-om, dok je "veliki broj ostao bez posla".
Devojka koja prosi u Prizrenu, drugom gradu po veličini na Kosovu
Riza Murati iz Uprave za istraživanje trgovine ljudima u okviru policije Kosova, navodi da se prilikom istraživanja ove pojavu najčešće čuju obrazloženja o teškim ekonomskim i socijalnim uslovima u porodici.
"To su glavni faktori što su oni (deca) na ulici. Uglavnom se radi o deci koja nemaju odgovarajuću brigu porodice, ali i okruženja. Oni napuštaju školu i jedina opcija im je da izađu na ulicu", kaže Murati za RSE.
Da bi se identifikovao profil dece na ulicama Kosova i utvrdili razlozi zbog kojih su se našli u takvoj situaciji, kancelarija Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) na Kosovu je pokrenula istraživanje.
Ko zlostavlja ovu djecu?
Podaci istraživanja pokazuju da su roditelji ti koji, podstaknuti siromaštvom, u većini slučajeva teraju svoju decu da prose.
"Roditelji treba da traže pomoć, podršku institucija, a ne da koriste decu da ostvare svoje ciljeve, da traže milostinju ili druge stvari", kaže Murati.
On napominje da su u oko 90 odsto slučajeva decu zlostavljali u porodicama.
Ruke dece bez doma
Prema Krivičnom zakoniku Kosova, "svako ko učestvuje u trgovini ljudima može biti kažnjen novčanom kaznom i kaznom zatvora od pet do dvanaest godina".
Međutim, Murati pojašnjava da se roditelji koji primoraju decu da prose terete za krivično delo zlostavljanja dece. Za ovo krivično delo je manja kazna.
Na osnovu Krivičnog zakonika, ukoliko roditelj primorava dete na neprimeren rad ili da traži milostinju, može biti kažnjen novčanom kaznom i kaznom zatvora od jedne do pet godina.
Američki Stejt department u svom izveštaju o trgovini ljudima ukazuje da Kosovo nije uvršteno u zemlje koje se uspešno bore protiv ove pojave jer se krivično delo kada roditelji svoju decu teraju da prose i dalje klasifikuje kao "zanemarivanje ili zlostavljanje dece ", a ne kao trgovina ljudima.
Osmani poručuje kako je teško pronaći jednog odgovornog za prosjačenje dece na Kosovu, iako veruje da su roditelji ti koji bi morali da im podignu svest da je važnije otići u školu i igrati se sa svojim vršnjacima, umesto da traže milostinju.
"To je prilično veliki problem kojem se moramo posvetiti i raditi njemu… Svi smo krivi", kaže Osmani.
Šta institucije mogu učiniti?
Osmani se od 2001. godine bori za jedan cilj: da deca iz redova romske, aškalijske i egipćanske zajednice završe u školskim klupama.
"Posećivali smo porodice u teškim uslovima, njihovu decu i animirali ih raznim aktivnostima. Želeli smo jednostavno da budu tu i čuju, da vide šta se dešava, da ih naučimo da tako treba da odrastaju, da tako žive", kaže Osmani.
Dečak koji moli za novac u zamenu za čišćenje prozora automobila na ulicama Prištine, Kosovo.
Ocenjuje da bi se broj dece koja prose smanjio ukoliko bi se smanjio i broj onih koja napuštaju školu.
Prema podacima Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT), 63 učenika iz zajednica Aškalija, Roma i Egipćana su napustila osnovnu školu tokom školske 2020/21. RSE je zatražio ažurirane podatke od MONT-a, ali odgovor nije stigao do objavljivanja ovog teksta.
Izveštaj američkog Stejt departmenta takođe poziva na "energičnu istragu, krivično gonjenje i kažnjavanje trgovaca ljudima, uključujući zvaničnike saučesnike".
Riza Murati iz Uprave za istraživanje trgovine ljudima u okviru policije Kosova navodi da se "ulažu napori kako bi se deca uklonila sa ulice".
Ističe i kako su žrtve često ista deca, te dodaje da neku već prepoznaju po imenu. Prema njegovoj oceni, to pokazuje da socijalne službe ne rade svoj posao kako treba.
"Moramo imati jaču reakciju socijalnih službi, da te porodice (koje imaju potrebu) budu socijalno zbrinute, zatim škole, da ta deca idu u školu", kaže Murati.
Žena prosi novac na ulicama Prizrena, Kosovo.
Radio Slobodna Evropa je kontaktirao Ministarstvo za rad i socijalno staranje oko ovog pitanja ali je odgovor izostao.
Iz Kanacelarije ombudsmana na Kosovu za RSE kažu da su se predstavnici centara za socijalni rad žalili na "nedostatak ljudskih, stručnih i finansijskih kapaciteta nadležnih organizacija" oko rada sa decom na ulici.
Američki Stejt department je takođe naveo da "treba povećati podršku vlade za sveobuhvatnu stručnu obuku i usluge oko reintegracije žrtava".
Murati smatra da bi se "broj žrtava smanjio ili ih uopšte ne bi bilo" kada bi svi institucionalni organi delovali zajedno. Podvlači da svoj doprinos mogu da daju i sami građani.
Šta građani mogu učiniti?
Deca koja prose mogu se sresti svuda, u restoranima, na ulici ili tokom vožnje.
Murati poručuje da bi građani oko suzbijanja ove pojave pomogli tako što bi slučajeve prijavili policiji umesto da im daju novac.
Dva dečaka koja prose svirajući na ulicama u Prizrenu na Kosovu.
Osmani, koji se duže od dve decenije bavi ovom decom, postavio je sebi cilj: da im ne daje novac.
"Siromašnima treba pomoći, ali ja se trudim da im ne dam novac. Jer kada im date novac, sutra ćete ih ponovo videti na istom mestu, a onda ćete ih prekosutra videti na istom mestu", kaže Osmani.
Osman Osmani.
Dodaje da bi i sami pripadnici Roma, Aškalija i Egipćana mogli da pomognu u borbi protiv ovog problema, tako što će podržati uspešne primere: decu koja su se izborila sa teškom socio-ekonomskom situacijom i postigla različite uspehe.
"Pozitivnim primerom možete uticati na mlade ljude, decu, ali i roditelje da utiču na promene", kaže Osmani.
Zaključuje da je "krajnje vreme" preduzeti ozbiljnije mere u borbi protiv prosjačenja dece.