U Srbiji se 11. juna obeležava Nacionalni dan rodne ravnopravnosti, uz poruke da je dosta učinjeno na normativnom i institucionalnom okviru za unapređenje rodne ravnopravnosti, ali da u praksi i dalje ima problema.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je za Radio-Televiziju Srbije (RTS), da je dobro čuti da u javnosti postoji veće interesovanje o ravnopravnosti, ali i da samo postojanje međunarodnog ili nacionalnog dana znači da postoje problemi koje društvo treba da rešava.
Janković je skrenula pažnju na tri teme u čijem su fokusu žene: rodno zasnovano nasilje, akušersko nasilje i položaj žena na selu.
Pročitajte i ovo: Za vređanje i uznemiravanje žena u Srbiji se ne plaća politička cenaPoverenica je ukazala da postoji inicijativa za izmenu Krivičnog zakonika, kako bi žrtva bila obaveštena kada osuđenik koji je počinio nasilje bude pušten na slobodu i dodala da je potrebno kažnjavanje širenja eksplicitnih sadržaja u digitalnom svetu.
Takođe, rekla je da je njen kabinet pre dva meseca uputio preporuku klinikama i Ministarstvu zdravlja da se stvore bolji uslovi za humani i nedegradirajući položaj žena tokom trudnoće i porođaja i da medicinsko osoblje mora imati obuku i iz ljudskih prava.
Ona je navela i da su žene na selu u težem položaju nego žene u gradu, kao i da im nedostaju brojne usluge, od javnog saobraćaja do pristupa zdravstvenim i socijalnim uslugama.
Pročitajte i ovo: Lanac ubistava žena u Srbiji i ove godine: Kako sprečiti?Tenzije oko Zakona o rodnoj ravnopravnosti
Ministarka bez portfelja Tatjana Macura navela je da se "ovaj važan dan za žene u Srbiji obeležava u jednoj neprirodno tenzičnoj atmosferi".
"Ničim izazvano se tako na meti nekih pojedinaca i ekstremnijih organizacija danas nalazi Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Svakome ko je Zakon pročitao ostaje nejasno zašto je to tako, s obzirom na to da ovaj zakon tretira mnoga važna pitanja koja se tiču i muškaraca i žena", stoji u saopštenju.
Kako je navela, zakon se često interpretira isključivo kao zakon koji uređuje pitanje rodno osetljivog jezika, što je najmanje važno pitanje koje uređuje.
"Ne sumnjam u to da bi bilo politički korisno podilaziti ineresima manjih i većih ekstrema, ali isto tako ne sumnjam u jačinu jednom donete odluke da se našim građanima život učini kvalitetnijim i boljim".
Pročitajte i ovo: Rodno senzitivni jezik tema polemika u institucijama SrbijeZakon o rodnoj ravnopravnosti donet je 2021. i podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u mnogim oblastima društvenog života.
Probleme u njegovoj impelentaciji vidi i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, koji je na sajtu ministarstva poručio da je platni jaz između muškaraca i žena i dalje jedna od prisutnih neravnopravnosti.
Nacionalni dan rodne ravnopravnosti obeležava se od 2021. godine.