Sa jednim natpisom u rukama, ispred vrata Skupštine Kosova u Prištini, aktivistkinja Bljende Aslani (Blendë Asllani) želela je da pošalje jasnu poruku.
"Poslanici nemaju mandat da ugrožavaju naša tela", zahtijevala je ona u svom govoru.
Ovaj poziv je bio slogan protesta koji su 29. februara organizovali aktivisti pokreta "Marširamo, ne slavimo" (MARShojmë S’Festojmë), potaknut raspravom o regulisanju reproduktivnog zdravlja na Kosovu.
Sudjelovala je i Bljenda, kao dio organizacije "Qika", te je pročitala zajedničku izjavu.
Komentari koje je kasnije dobila na društvenim mrežama potvrdili su uvjerenje za koje kaže da ga je stvorila još dok je bila studentica političkih nauka na Univerzitetu u Prištini, prije nekoliko godina.
"Jezik je bio vrlo pogrdan prema ženama. Naravno, prema meni nakon pročitane izjave, ali i prema svim ženama. Čak i zastupnici, zbog svojih uglavnom vjerskih i nacionalističkih svjetonazora, uskraćuju bilo kome uživanje u roditeljstvu kao mogućnosti koju im je znanost dala", kaže ona za Radio Slobodna Evropa.
Bljende Aslani
Debata o tome kome i kako treba dozvoliti da zatrudni sukobila je dva tabora: one koji misle da ženi treba dozvoliti da radi šta hoće sa svojim telom, i one koji kažu da samo ženi koja ima partnera treba biti dozvoljeno koristiti metode potpomognute oplodnje, poznate kao IVF.
Cela ova debata je krenula od Nacrta zakona o reproduktivnom zdravlju, o kome se više puta raspravljalo u Skupštini Kosova od marta prošle godine. Zakon se našao pred poslanicima Skupštine na sednici u četvrtak, ali zbog izostanka poslanika o njemu se nije glasalo.
Šta su IVF i banka reproduktivnih ćelija?
Potpomognuta oplodnja, poznata kao IVF, medicinska je procedura kojom žena može zatrudnjeti ako se to ne postigne prirodnim putem.
Banka reproduktivnih ćelija mjesta su gdje se čuvaju reproduktivne ćelije – jajne ćelije i spermatozoidi – i embrioni, koji se koriste za potpomognutu oplodnju.
U ovom nacrtu zakona predviđeno je da žene imaju pristup vantelesnoj oplodnji bez obzira na njihov status: da li su same, da li su u homoseksualnom ili heteroseksualnom paru.
Neki poslanici, kao što su Eman Rahmani (Rrahmani) i Visar Korenica – obojica dio vladajuće stranke Pokreta Samoopredeljenje – usprotivili su se ovom zakonu.
Žele da vantelesna oplodnja bude opcija samo za parove, jer kažu da žele da zaštite porodicu kao instituciju, da se plaše "slučajnog incesta" i da deca rođena ovim postupcima treba da imaju pravo da poznaju svog oca.
Šta je 'slučajni incest'?
"Slučajni incest" se odnosi na slučajeve kada do seksualnog odnosa dođe između dve osobe koje nisu svesne da su u srodstvu.
Kako zakon predviđa da su donori reproduktivnih ćelija anonimni, dete rođeno ovom metodom IVF-a, ne bi znalo ko su mu sestra i brat sa očeve strane.
Različite zemlje su pokušavale rešiti ovaj problem na različite načine.
U Holandiji od 1992. godine postoji zakon koji dozvoljava muškarcu da donira reproduktivne ćelije za najviše 12 žena.
U Engleskoj je ova granica desetero dece rođene iz ćelija jednog čovjeka.
U SAD-u ne postoji zakonsko ograničenje u celoj zemlji, ali Američko društvo za reproduktivnu medicinu preporučuje da muške reproduktivne stanice proizvode samo do 25 dece u populaciji od 850.000.
Prema Bljendi, kosovski poslanici su se usprotivili mogućnosti da samohrane žene postanu majke iz dva razloga: da bi držali pod kontrolom žene i njihove izbore i da bi dobili glasove u, kako ona opisuje, "pretežno konzervativnom društvu".
"Nismo čuli ove poslanike da govore o izazovima sa kojima se suočavaju samohrane majke, o deci koja odrastaju u nasilnim domovima ili o sudbini dece u skloništima. Ali, odjednom su zabrinuti zbog sloma koncepta tradicionalne porodice, raspada čiste albanske krvi. Ispostavilo se da je ovo samo teret za neudate žene i siromašne parove", kaže ona.
Kosovo je regulisalo pitanje vantelesne oplodnje 2013. godine, kroz administrativno uputstvo, koje predviđa da i pojedinci i parovi imaju pravo na pristup vantelesnoj oplodnji, ali ne predviđa banku reproduktivnih ćelija.
Ministar zdravlja Arben Vitia rekao je da je ovo administrativno uputstvo nedovoljno.
"Do sada su na reproduktivno zdravlje i medicinski potpomognutu oplodnju uticali nedostatak adekvatne zakonske regulative, nedostatak ljudskih resursa, opreme i nedostatak sredstava u javnom sektoru", rekao je Vitia na sednici parlamenta 22. februara.
Prema njegovim rečima, ovim predlogom zakona problemi bi se rešili. Nacrtom zakona je predviđeno da se, pored početka primene metode vantelesne oplodnje u Univerzitetskom kliničkom centru Kosova, otvori i banka reproduktivnih ćelija.
Pročitajte i ovo: Izgradnja završena, klinika za vantelesnu oplodnju u Prištini ne radiTrenutno se radi obavljanja ovih zahvata žene upućuju u privatne bolnice ili u druge države. To je dovelo do većih troškova po njih.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, građani Kosova troše u proseku pet miliona evra godišnje za obavljanje procedura potpomognute oplodnje u privatnim klinikama.
Prema rečima jedne majke koja je ranije govorila o potpomognutoj oplodnji, cena ove procedure je oko 4.000 evra.
Poslanica koja se protivila nacrtu zakona u sadašnjem obliku, Aljbena Rešitaj (Albena Reshitaj) iz opozicione Alijanse za budućnost Kosova, kaže da se u principu slaže da takav nacrt zakona treba usvojiti, ali uz neke izmene.
"Nacrt zakona, kako je donet u drugom čitanju, ima mnogo nedostataka i posledica. Moja želja je da kada budemo glasali o ovom nacrtu zakona on bude operacionalizovan. A ne onda da idemo u Ustavni sud da se žalimo zbog ovakvih mogućih nedostataka", kaže Rešitaj.
Grupa aktivistkinja protestovala je 29. februara ispred Skupštine Kosova protiv poslanika koji ne dozvoljavaju usvajanje Nacrta zakona o reproduktivnom zdravlju. Aktivistkinje drže plakat na kojem piše "Poslanici nemaju mandat da štete našim telima".
Jedna od promjena koje ona traži je da, pored anonimnih donatora, banke reproduktivnih ćelija treba da imaju i poznate donatore – odnosno da informacije o identitetu donatora budu otvorene za javnost – i donatore koji su poznati onima koji uzimaju te ćelije.
Takođe traži da se deci da pravo da upoznaju svog biološkog oca kada napune godine zrelosti, da se pojedinci nazivaju "fizičkim licima" i da se pooštre predviđene sankcije.
Poslanik Samoopredeljenja Visar Korenica je takođe predložio izmene ovog nacrta zakona, rekavši da ima podršku još najmanje deset poslanika.
Tim amandmanima traži da se iz nacrta zakona izbace svi članovi koji se odnose na donatore reproduktivnih ćelija, a da metoda vantelesne oplodnje bude dostupna samo parovima koji ne mogu da rađaju prirodnim metodama.
Jedini amandman, od ukupno 20, koji je dobio podršku je onaj koji poziva na pooštravanje sankcija za ponovljena krivična djela vezana za reproduktivno zdravlje.
Pročitajte i ovo: Implikacije odluke američkog suda da su embrioni iz laboratorije 'djeca'Radio Slobodna Evropa kontaktirao je Korenicu, Rahmanija i druge poslanike koji su se protivili ovom zakonu, poput Dude Balje i Ljabinote Demi-Murtezi (Labinotë Demi-Murtezi), ali se nisu odazvali pozivima.
Ni druge političke partije koje imaju poslanička mesta u Skupštini Kosova, osim Alijanse za budućnost Kosova, nisu odgovorile na upite oko svojih partijskih stavova.
Iz Alijanse za budućnost Kosova kažu da podržavaju sadašnji nacrt zakona, nakon izmena koje su unete.
"Alijansa, zbog nastale situacije između pozicije i opozicije, podržava samo međunarodne sporazume i bezbednosne zakone. Za ovaj zakon, zbog njegove važnosti, naši poslanici su obećali 61 glas, ukoliko pozicija obezbedi 60 glasova", naveli su za RSE iz ove stranke.
Duda Balje, predsednica Komisije za ljudska prava, ranije je za RSE rekla da ne podržava ovaj nacrt zakona, jer "kada žena rađa dete bez roditelja, ona rađa dete siroče, što je takođe protiv prava deteta".
Njen sastanak sa liderima Islamske zajednice Kosova (BIK) izazvao je brojne reakcije, jer je u objavi BIK-a na društvenim mrežama navedeno da je na ovom sastanku "razgovarano o napretku usvajanja nekoliko nacrta zakona, a posebno o usvajanju Nacrta zakona o potpomognutoj oplodnji, koji direktno doprinosi rušenju institucije porodice".
Balje je kasnije negirala da je na sastanku bilo reči o zakonu.
Radio Slobodna Evropa se obratio BIK-u i drugim verskim zajednicama na Kosovu sa upitom koji je njihov stav o nacrtu zakona o reproduktivnom zdravlju.
Odgovorila je samo Jevrejska zajednica Bet Israel Kosova. Poglavar ove zajednice Husen Huseni (Hysen Hyseni) istakao je stav da se "institucija porodice mora zaštititi".
"Nismo za to da ne podržavamo majku koja želi da ima djecu. Mi, kao zajednica, veoma podržavamo porodicu. Želimo da se usvoji zakon o veštačkoj oplodnji, ali se mora poštovati etički i moralni dio", rekao je.
On je dodao da o tome nije razgovarano sa ostalim verskim zajednicama na Kosovu, ali je rekao da "možemo imati približno isti stav, na osnovu činjenice da smo tri abrahamske vere".
Pročitajte i ovo: Parovi iz BiH se zadužuju za vantjelesnu oplodnjuKancelarija Ombudsmana takođe smatra da je potrebno izvršiti izmene u ovom nacrtu zakona pre nego što se pristupi njegovom usvajanju, uprkos što se njime reguliše reproduktivno zdravlje zakonom.
"Važeći zakon je potrebno dopuniti i menjati, jer trenutno sadrži nejasnoće koje otežavaju primenu zakona, a istovremeno onemogućavaju građanima da uživaju pravnu zaštitu u ovoj oblasti", navodi se u odgovoru Kancelarije Ombudsmana u odgovoru za RSE.
Nije precizirano koje članove po njima treba menjati.
Petrit Čolaku (Çollaku), službenik za medije u ovoj instituciji, kaže da je država Ustavom obavezna da svakome garantuje pravo da sam odlučuje o pitanjima kao što je reprodukcija i dodaje da ljudi na visokim pozicijama moraju biti oprezni kakav jezik koriste, "zbog velikog uticaja na orijentaciju javne debate".
Vesti objavljene na društvenim mrežama u vezi sa ovim nacrtom zakona preplavljene su komentarima mržnje.
Istraživanje organizacije Demokratija za razvoj (D4D) pokazuje da se žene mnogo češće suočavaju s govorom mržnje u komentarima na društvenim mrežama nego muškarci. Većina ovih komentara, skoro 90 posto, dolazi od strane muškaraca.
Prošle sedmice ovaj zakon nije izglasan u Skupštini Kosova. Osim opozicionih stranaka, za amandmane predložene u nacrtu zakona nije glasao ni Rahmani iz vladajućeg Samoopredeljenja.
On je potom medijima rekao da ovaj nacrt zakona "utiče na porodicu".
Bljenda, aktivistkinja za ženska prava, izražava razočaranje što poslanici sprečavaju izglasavanje ovog zakona.
"Pored toga što se osećam nedovoljno zastupljenom, mislim da je ovo duboko nepravedno", kaže ona.
Pročitajte i ovo: Kako do vantelesne oplodnje u SrbijiReproduktivno zdravlje je regulisano na različite načine širom sveta. U mnogim zemljama zapadnog sveta, poput SAD, Velike Britanije, Australije, Španije, Portugala, Danske, Holandije, reprodukcija putem donora reproduktivnih ćelija je dozvoljena za sve.
U nekim drugim zemljama, kao što su Švedska i Švajcarska, samo osobama u braku je dozvoljen pristup donatorima. U Nemačkoj deci je dozvoljeno da znaju identitet svog biološkog oca.
U Norveškoj su neudate žene dobile pristup 2020. godine, dok su u Francuskoj 2021. godine.
Od zemalja u regionu, u Srbiji i Severnoj Makedoniji, banke reproduktivnih ćelija su zakonom dozvoljene, ali imaju različite probleme sa finansiranjem. A u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori tako nešto nije dozvoljeno zakonom.
Širom sveta udate žene, koje zbog steriliteta ne mogu da zatrudne prirodnim putem, imaju najlakši pristup reproduktivnim ćelijama, dok su za neudate žene i one u homoseksualnim vezama zakoni u mnogim zemljama restriktivniji.
Bljenda je uverena da nacrt zakona neće podstaći više žena da rađaju čak i kao neudate, ali kaže da je od vitalnog značaja da im se da pravo na izbor.
"Debata je bila veoma dehumanizirajuća, posebno prema slobodnim ženama. Postojala je tendencija da se demonizuju i predstavljaju kao da mogu da donose odluke o svom telu samo ako su u braku ili u vezi sa muškarcem", kaže ona.