Uprkos političkim tenzijama i nesuglasicama između Srbije i Kosova razmena poljoprivrednih proizvoda nije zaustavljena. Prema procenama Hartefakt fonda u ukupnom uvozu na Kosovo Srbija učestvuje sa 20 odsto.
Robna razmena između Srbije i Kosova u 2011. godini iznosila je 135 miliona evra. Na tržište Kosova od poljoprivrednih proizvoda iz Srbije najviše se izvoze žitarice, a među njima dominantan je kukuruz. Iako je politička klima nepovoljna, razmena nije stala, objašnjava Fatmir Selimi, jedan od istraživača Hartefakt fonda.
„Uglavnom se iz Srbije na kosovsko tržište uvoze žitarice,industrijalne biljke, šećer i brašno. Sadnice su takođe bile bitne za naše tržište, ali zbog slabijeg kvaliteta, ljudi na Kosovu sada manje kupuju biljke iz Srbije. Sa Kosova do sada smo uglavnom izvozili crvenu papriku, borovnicu i pečurke koje su uzimali i preprodavali kao poluproizvod ili kao glavni proizvod“, objašnjava Selimi.
Osnovni problem predstavljaju administrativne barijere i nepovrenje prema robi koja stiže iz Srbije odnosno sa Kosova na rafove prodavnica. Bivša ministarka poljoprivrede, Ivana Dulić-Marković kaže za Radio Slobodna Evropa da je najbitnije da se otpor prema robnoj razmeni smanji.
„Među najznačajnije prepreke spadaju svi oni troškovi koji se nadograde dok roba stigne do Kosova ili do Srbije što onda smanjuje konkurentnost poljoprivrednih prozivoda. Druga barijera je neprihvatanje tržišta zbog tih političkih prizvuka i odjeka. Ali moramo naglasiti, da ako je roba konkurentna ona će uvek naći put“, kaže Dulić-Marković.
U bivšoj SFRJ postojala je ozbiljna trgovina između Vojvodine i Kosova: Vojvodina je imala višak hrane i značajnu ponudu, dok je na Kosovu postojala potražnja. Mnoge proizvodnje koje su tada postojale sada su značajno smanjene u Vojvodini. Ipak postoji šansa da dođe do povećanja proizvodnje poljoprivrednih proizvoda. Kosovo bi ovako moglo postati i ključno tržiste Vojvodine.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, Goran Ješić kaže da Vojvodina, da bi bila konkurentnija, mora poboljšati kvalitet robe.
„Sa izvozom od 2,1 milijardu prošle godine, vojvođanska poljoprivreda, sa ozbiljnim kapitalnim investicijama u nju i razrešavanjem nekih funkcionalnih problema može da ima izvozni potencijal u vrednosti od 4 milijarde i da kao takva može da bude jedan od najvećih regionalnih igrača“, smatra Ješić.
Za povećanje trgovine između Srbije i Kosova dobru osnovu nudi Evropska unija: približavanjem članstvu doći će i do libearalizacije tržišta. Istovremeno, dobru mogućnost nudi Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini. Kosovo i Srbija su članovi ovog zajedničkog regionalnog poduhvata, međutim, zbog nepoverenja on se međusobno ne primenjuje.
Robna razmena između Srbije i Kosova u 2011. godini iznosila je 135 miliona evra. Na tržište Kosova od poljoprivrednih proizvoda iz Srbije najviše se izvoze žitarice, a među njima dominantan je kukuruz. Iako je politička klima nepovoljna, razmena nije stala, objašnjava Fatmir Selimi, jedan od istraživača Hartefakt fonda.
„Uglavnom se iz Srbije na kosovsko tržište uvoze žitarice,industrijalne biljke, šećer i brašno. Sadnice su takođe bile bitne za naše tržište, ali zbog slabijeg kvaliteta, ljudi na Kosovu sada manje kupuju biljke iz Srbije. Sa Kosova do sada smo uglavnom izvozili crvenu papriku, borovnicu i pečurke koje su uzimali i preprodavali kao poluproizvod ili kao glavni proizvod“, objašnjava Selimi.
Osnovni problem predstavljaju administrativne barijere i nepovrenje prema robi koja stiže iz Srbije odnosno sa Kosova na rafove prodavnica. Bivša ministarka poljoprivrede, Ivana Dulić-Marković kaže za Radio Slobodna Evropa da je najbitnije da se otpor prema robnoj razmeni smanji.
„Među najznačajnije prepreke spadaju svi oni troškovi koji se nadograde dok roba stigne do Kosova ili do Srbije što onda smanjuje konkurentnost poljoprivrednih prozivoda. Druga barijera je neprihvatanje tržišta zbog tih političkih prizvuka i odjeka. Ali moramo naglasiti, da ako je roba konkurentna ona će uvek naći put“, kaže Dulić-Marković.
U bivšoj SFRJ postojala je ozbiljna trgovina između Vojvodine i Kosova: Vojvodina je imala višak hrane i značajnu ponudu, dok je na Kosovu postojala potražnja. Mnoge proizvodnje koje su tada postojale sada su značajno smanjene u Vojvodini. Ipak postoji šansa da dođe do povećanja proizvodnje poljoprivrednih proizvoda. Kosovo bi ovako moglo postati i ključno tržiste Vojvodine.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, Goran Ješić kaže da Vojvodina, da bi bila konkurentnija, mora poboljšati kvalitet robe.
„Sa izvozom od 2,1 milijardu prošle godine, vojvođanska poljoprivreda, sa ozbiljnim kapitalnim investicijama u nju i razrešavanjem nekih funkcionalnih problema može da ima izvozni potencijal u vrednosti od 4 milijarde i da kao takva može da bude jedan od najvećih regionalnih igrača“, smatra Ješić.
Za povećanje trgovine između Srbije i Kosova dobru osnovu nudi Evropska unija: približavanjem članstvu doći će i do libearalizacije tržišta. Istovremeno, dobru mogućnost nudi Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini. Kosovo i Srbija su članovi ovog zajedničkog regionalnog poduhvata, međutim, zbog nepoverenja on se međusobno ne primenjuje.